Амортизер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Опружни амортизер на мотоциклу.

Амортизер је направа за ублажавање енергије удара или пригушење осцилација. Има широку примјену, посебно код моторних возила и ваздухоплова.

Почели су да се користе почетком 20. вијека да би се омогућила удобнија вожња, али је ускоро откривено да је корист од њихове употребе знатно већа. Они продужују вијек возила и компоненти због смањених удараца, повећавају практичну брзину возила, и дају бољу стабилност.

По начину рада могу бити једнострани и двострани. Једнострани дјелују само при једном смјеру силе (као код приближавања ходних дијелова оквиру), а двострани при оба смјера.

Типови амортизера су разни, најчешћи су дати испод.

Опружни амортизер[уреди]

Ублажавање (амортизација) удара се врши на принципу сабијања опруге. Проблеми су кратак вијек трајања и тврдоћа.

Гумени амортизер[уреди]

Амортизација се врши деформацијом гумених блокова или трака. Користе се за пригушивање осцилација машина, посебно код система монтирања на подлогу.

Механички (фрикциони) амортизер[уреди]

Ради на принципу трења. Чест је механички а. двостраног дејства, који се састоји од металних плоча приљубљених помоћу посебне опруге с вијком за подешавање. До средине 1920-их је био најчешћи амортизер код путничких возила. Проблем је кратак вијек трајања.

Хидраулички амортизер[уреди]

Хидропнеуматски амортизер. A)Клипна полуга. B)Клип са бртвом. C)Цилиндар. D)Простор са уљем. E)Помични клип. F)Ваздушна комора.

Принцип рада је у потискивању уља или друге подесне течности из простора ниског у простор високог притиска у цилиндру. Ово кретање узрокује унутрашње трење течности и због вискозности уља не може се извести тренутно, па се постиже пригушење удара. Најчешћи типови су крилни, полужни и телескопски амортизер. Код свих хидрауличних амортизера мора постојати добро заптивање читавог склопа.

  • Крилни а. је старији тип, без клипа и цилиндра, гдје се уље потискује кроз отворе у крилу које се помиче при осцилацијама гибњева возила.
  • Полужни а. имају цилиндар, клип и клипну полугу. Цилиндар је затворен на оба краја и везан с шасијом возила. Клипна полуга је једним крајем везана за балансир или рукавац точка, а другим за клип. С једне стране клипа су простори с уљем с вишим и нижим притиском, међусобно спојени каналима.
  • Телескопски а. су најсавршенији. Састоје се од клипа (причвршћен преко клипњаче на тијело возила) и цилиндра с уљем. С једне стране клипа је простор с уљем с вишим, а с друге под нижим притиском. Простори су спојени вентилима, а због вискозности флуида, нагла промјена притиска није могућа, па је помјерање клипа пригушено. Овим се врши амортизација објеката причвршћених за клипну полугу.

Пнеуматски амортизер[уреди]

Дјелују истим принципом као и хидраулични само користе ваздух умјесто уља. Могу бити једностраног и двостраног дејства. Чести код вишушка мотоцикла и стајних трапова малих авиона.

Хидропнеуматски амортизер[уреди]

Претварају кинетичку у топлинску енергију. Користе се за вјешање тежих аутомобила, авиона, камиона, жељезничких вагона и слично.

Опружно-хидраулички амортизер[уреди]

Спој опружног и хидрауличког амортизера.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]