Анамарија Вартабедијан

С Википедије, слободне енциклопедије
Анамарија Вартабедијан
Анамарија Вартабедијан
Лични подаци
Датум рођења(1974-06-13)13. јун 1974.(49 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство, графички дизајн, фотографија

Анамарија Вартабедијан (Београд, 1974) српски је сликар, графички дизајнер и уметнички фотограф јерменско-српског порекла.

Професор је на Високој школи струковних студија Београдска политехника од 2017. године из области графичког дизајна на основним и мастер студијама, и претходно у звању предавача од 2003. године на истој високошколској установи.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 13. јуна 1974. у Београду. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду јануара 1998. године. Новембра 2001. године је магистрирала на сликарском одсеку – смер мозаик, код професора Бранка Миљуша, ФЛУ у Београду. Титулу мастер дизајнер (графички дизајн) стекла је на Факултету за уметност и дизајн у Београду, септембра 2014. године. Звање Доктор уметности је стекла на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду, фебруара 2020. године (Слика и симбол у функцији обликовања књиге јерменске поезије – У потрази за светим знаком).

Од 1998. је члан УЛУПУДС-а, у дизајн секцији.[1] Од 2001. члан је УЛУС-а у сликарској секцији. Била је члан Уметничког савета УЛУПУДС-а од 2012. до 2018. године.

Приредила је четрдесет и две самосталне изложбе слика, мозаика, рок фотографија, илустрација и књига уметника у земљи и иностранству од 1995. године до данас. Осамнаест пута је излагала са породицом Вартабедијан у земљи и иностранству. Групно излаже од 1994. године на преко сто изложби.

Рок фотографија[уреди | уреди извор]

Бави се концертном рок фотографијом од 2004. године.[2] Фотографисала је преко четиристо концерата и свирки у региону и сарађивала је са многим бендовима, музичким листовима и интернет порталима. Од 2005. до 2013. године била је уредник фотографије у недељном рок и арт интернет магазину Davidsubockwebzine, а 2014–2019. године фотограф-сарадник за Хит стране Политикиног Забавника. Књига „4. допуњено издање – Еx-Yу рок енциклопедија: 1960−2015” Петра Јањатовића илустрована је и њеним фотографијама. Била је фотограф КУД Идијоти од 2007. године, а данас је фотограф музичких група: Гоблини, Нено Белан и Фиуменс, С.У.С., Ортходоx Келтс и ПСИ.

Покретач је пројекта Рок моменти – изложбе концертне рок фотографије реализоване осамнаест пута од 2007. године до данас у музејима, културним центрима и галеријама у земљи и региону.[3] Децембра 2017. организовала је изложбу „50 година концертне рок фотографије у Србији” (25 фотографа, 100 фотографија), од 1966. до 2017. године, у галерији Про3ор у Београду.[4]

Аутор је анимираног музичког спота Звијезда мога сна, Нено Белан и Фиуменс, Хрватска, Dallas Records, 2017. анимираних концертних визуала, најавних шпица, анимиране рекламе и илустрација за промотивне материјале за Концерт под звјезданим небом, Нено Белан и Фиуменс, Шалата, Загреб, 2018; као и анимираних концертних визуала за пројекат Нено Белан и Фиуменс свирају Ђаволе, 2019, Дом омладине Београда, Загреб.

Значајне самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 2018. In quest for the Holy Sign, 2018. У потрази за светим знаком, књиге уметника и слике – докторски уметнички пројекат, Галерија Атријум Библиотеке града Београда; Hovhannes Sharambeyan Centre of Popular Creation – Folk Art Museum, Yerevan, Armenia[5]
  • 2017. Jer je pjesma dio nas, fotografije, Galerija Juraj Klović, Ријека, Хрватска[6]
  • 2016. На обронцима Арарата, слике и илустрације, Етнографски музеј у Београду[7]
  • 2015. Рок моменти, фотографије, Културни центар Новог Сада - Клуб „Трибина младих”, Градска галерија Пожега
  • 2015. Life, слике и илустрације, Народни музеј „Hovhannes Sharambeyan Centre of Popular Creation – Folk Art Museum”, Јереван, Јерменија[8]
  • 2014. Рок моменти, фотографије, Народни музеј Зајечар, Музеј рударства и металургије, Бор, Галерија Народног музеја Врање
  • 2014. Моје рокенрол небо, илустрације, цртежи и видео анимација, Априлски сусрети, СКЦ, Београд; Галерија Центра за културу Свети Стефан, деспот српски, Деспотовац
  • 2011. Слике из живота – My Life, црежи, Галерија Сингидунум, Београд[9]
  • 2008. Рок моменти, фотографије, СКЦ, Београд; Галерија Дома омладине, Бања Лука, БиХ
  • 2007. Рок моменти, фотографије, New moment – Галерија идеја, Београд; Монументи, Пула, Хрватска
  • 2005. All of my love to you, цртежи, Галерија Сингидунум, Београд
  • 2004. Armenia, пастели, Universitat Autonoma de Barcelona, Шпанија
  • 2003. Пејзажи, слике, Галерија Спинакер, Херцег Нови, Црна Гора
  • 2001. Пут кроз пределе, слике и мозаици, Галерија ФЛУ, Београд
  • 2001. Пејзажи, пастели, Поморски музеј, Котор, Црна Гора
  • 1995. People – Људи, тродимензионални портрети, Галерија Библиотеке града Београда

Изложбе породице Вартабедијан[уреди | уреди извор]

Реализовано осамнаест изложби (отац Миодраг, мајка Душанка, брат Давид и Анамарија) од 1994. до 2005. године у музејима, галеријама и центрима за културу широм Србије, Црне Горе и у Културном центру Фаринера Дел Клот, Барселона, Шпанија

Значајне групне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 2011, 2013, 2015. 2017. и 2019. Златно перо Београда, Међународни бијенале илустрације
  • 2011. 50 година графичких комуникација у Србији, Музеј примењене уметности, Београд 2009–2011.
  • 2007–2013. ТРАДИЦИОНАЛНО-МОДЕРНО, изложба сликарско-графичке секције УЛУПУДС-а
  • 2007–2019. Међународни салон рок фотографије, Зајечар
  • 2000–2019. Годишње изложбе Дизајн секције УЛУПУДС-а
  • 1999. и 2004. Мајске изложбе УЛУПУДС-а
  • 2013. Пролећна изложба УЛУС-а,
  • 2001. Јесења изложба УЛУС-а, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд
  • The Ivano Project, Галерија Војводина, Галерија Прогрес, Бања Лука

Радионице[уреди | уреди извор]

  • 2008. Дом омладине, Бања Лука, БиХ – Визуелни идентитет и рок музика
  • 2013. Трибина рокенрол у Србији, Институт за новију историју Србије, Римска дворана, Библиотека града Београда, представљање илустрација и видео анимације Моје рокенрол небо
  • 2016. „Нешто више о фотографији“ – креативна радионица, Уметничка галерија „Стара Капетанија“, Земун
  • 2017. Belgrade photo month, предавање: Концертна рок фотографија – како и зашто је снимити, Установа културе Пароброд, Београд

СТРУЧНИ РАД: „Историја дизајна”, Виша политехничка школа, 2004.

Ауторски текстови[уреди | уреди извор]

  • Предговор каталогу изложбе Рок моменти, Уметничка галерија Стара Капетанија, Земун 2017.
  • Предговор каталогу изложбе Рок моменти, СКЦ Београд, Ликовни салон Дома културе Чачак, 2015.
  • Предговор каталогу изложбе РОК 2015. Међународни салон фотографије, Колор 202, Зајечар
  • Преплитање мачевања и уметности, Традиционално модерно (каталог изложбе), Сликарско-графичка секција УЛУПУДС-а, 2010.
  • Типометар: О Изложби калиграфије Јелене Сеничић Вилимановић
  • Рок и арт интернет портал Davidsubockwebzine Дизајн и рок: Рокери и модови, Рокабили и педесете
  • Радила је у жиријима УЛУПУДС-а, Центра за културу Гроцка, Колор 202 - Зајечар

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Петар Јањатовић, Ex-Yu rock enciklopedija: 1960-2015., 4. допуњено издање, Београд, П. Јањатовић, 2016. фотографије на странама: 8, 29, 97, 143, 193, 233, 313.
  • Фотографије у монографији: Славко Матић, Забрањенима улаз беспослен Збогом Брус Ли, Студентски Културни Центар Нови Сад, 2015. стр. 244, 245, 311, 354, 355.
  • Гордана Крстић Фај, Живот Анамарије Вартабедијан, SEECULT – портал за културу Југоисточне Европе, 21. 04. 2015.
  • Тигран Мирзојан, АРМЯНСКИЕ ЭСКИЗЫ АНАМАРИ ВАРДАПЕТЯН – Golosarmenii, 21.04. 2015.
  • Малдини, Слободан, Атлас ликовних и примењених уметника и дизајнера Србије 21 век, Јапанско Друштво, 2014. стр. 506-507.
  • ЗНАКОВИТО 3, аутор Радомир Вуковић, Службени гласник, 2011. 260 страна – Знакови на стр. 34. под редним бројем 1315, стр. 129 под редним бројем 3216 i 3217.
  • ЗНАКОВИТО 2, 50 година графичких комуникација у Србији, аутор Радомир Вуковић, Музеј Примењене уметности, 2011. стр. 74. под редним бројем 412
  • Ивана Коцијан, Јер је пјесма дио нас – мојих 10 година, Нови Лист, Ријека, 17. 8. 2017. стр 7
  • Маријана Матовић, Јермени у Чачку 1885-1950, Народни музеј Чачак, 2017. стр. 108-110, 258-259.
  • Магдалина Затикян, K НАМ ИЗ СЕРБИИ - В ПОИСКАХ СВЯТОГО ЗНАКА, Голос Армении, 17. 10. 2018.
  • Бранка Милутиновић, Рок Моменти Анамарије Вартабедијан и Станислава Милојковића, Ликовни живот, бр 152, јануар – децембар 2017. стр 14.
  • Рок моменти, Београдски месец фотографије (уредник: Давид Пужадо), Београд, 2018.
  • У потрази за светим знаком – Анамарија Вартабедијан, Срђан Вучинић, Ликовни живот, бр 153-154, јануар – децембар 2018.
  • Сертификат: Јединство у разноврсности: локално наспрам глобалног, Жан Моне модул у области ЕУ студија – Музика и уметност у обликовању европског културног идентитета, Ерасмус + бр. 587577-ЕPP- 1-2017-1-RS-EPPJMO-MODULE, Факултет музичке уметности у Београду, јул 2018.

Графички дизајн (избор)[уреди | уреди извор]

  • Документарни филма „Туста“ фотографија за плакат, промо материјале, филм, беџеве, мајице... Factum, Загреб, Хрватска и промо фотографије за премијере филма, 2019.
  • Dallas Records, Концерт под звјезданим небом, Нено Белан и Фиуменс, Шалата, Загреб, анимирани видео материјал у трајању 35 минута и анимирана рекламна шпица 30“, илустрације за све промотивне материјале - плакати, билборди, карте, акредитације, 2018. Хрватска,
  • Ликовни радови за сценографију тв серије „Јутро ће променити све“ РТС, Београд, 2018.
  • Zvijezda moga sna, Нено Белан и Фиуменс, анимирани видео спот у трајању 4:50', Хрватска, Dallas Records, 2017.
  • Дизајн визуелног идентитета изложбе, каталога, палката и позивница „50 година концертне рок фотографије у Србији“
  • Центар за културу Гроцка, ликовно решење за потребе каталога, плаката и осталих промотивних материјала Стваралачка Гроцка
  • Илустрације и обликовање збирке поезије, Богињо моја, Ануш Балајан, Поета, Београд, 2014.
  • Илустрација и фотографије за музички диск Бренд имагинарне револуције, С.У.С. 2010. Издавач: Love Cuffs, Београд
  • Визуелни идентитет, дизајн плаката и програма за пројекат L’Ombra del’Ararat, Барселона, Шпанија, 2005.
  • Дизајн ЦД и касете Green Roses, Orthodox Celts, Метрополис, 1999.
  • Дизајн и илустрације књига Папагаји Тигрице, Живковић Ивона, 1994.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Њене фотографије су коришћене за плакат и промо материјале за документарни филм Туста, Фактум, Загреб, Хрватска, 2019.
  • Њен мастер рад из области графичког дизајна (2014) је носио назив Универзални симболи и дух рокенрола у илустрацији и опреми књиге.
  • Њена илустрација и фотографије су на музичком издању Бренд имагинарне револуције, С.У.С. 2010. Love Cuffs, Београд.
  • Радила је логотип, фотографије и плакате за групу Starfuckers, 2007.
  • Потписује дизајн музичког издања Green Roses, Orthodox Celts, 1999. Metropolis Music.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1996. Награда за мозаик из фонда Феликс-трејд, ФЛУ, Београд
  • 1997. II награда за дизајн за монографију „Бечеј”, Удружење издавача, Сајам књига у Београду
  • 2008. Бронзана ФСС медаља на Међународном салону рок фотографије „Рок 2008” у Зајечару
  • 2012. Награда УЛУПУДС-а за стваралаштво у 2011. години
  • 2013. Награда Сликарско-графичке секције УЛУПУДС-а за илустрацију на Годишњој изложби
  • 2015. Награда Сајма књига у Пироту за естетско-технолошки третман књиге „Илустровани рокенрол водич”, Пчелица
  • 2019. Награда 8. Међународног фестивала илустрације књиге BOOKILL FEST за илустрацију песничке књиге „Звијезда мога сна” (Нено Белан)[10]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Anamarija Vartabedijan”. УЛУПУДС. 
  2. ^ „Barikada - World Of Music - Portfolio - Anamarija Vartabedijan (Srbija)”. Barikada. Приступљено 9. 3. 2020. 
  3. ^ „Izložba koncertnih rock fotografija "Rock momenti" na Beogradskom mesecu fotografije”. Nedeljnik. Архивирано из оригинала 17. 06. 2020. г. Приступљено 9. 3. 2020. 
  4. ^ „Пола века концертне рок фотографије у Србији”. РТС. Приступљено 9. 3. 2020. 
  5. ^ „Večni Jermenin između Genocida i Zemljotresa”. Danas. Приступљено 9. 3. 2020. 
  6. ^ „Beogradska umjetnica Anamarija Vartabedijan obilježava deset godina fotografiranja i prijateljstva s Nenom Belanom & Fiumensima”. Rif magazin. Архивирано из оригинала 30. 08. 2019. г. Приступљено 9. 3. 2020. 
  7. ^ „Na obroncima Ararata”. SEEcult. Приступљено 9. 3. 2020. 
  8. ^ „Život Anamarije Vartabedijan”. SEEcult. Приступљено 9. 3. 2020. 
  9. ^ „My Life Anamarije Vartabedijan”. SEEcult. Приступљено 9. 3. 2020. 
  10. ^ „Награде и признања за најбоље илустрације књига”. РТВ. Приступљено 9. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]