Анафора (литургија)

За друге употребе, погледајте Анафора (вишезначна одредница).

Приношење дарова на православној литургији

Анафора (грч. ἀναφορά — узношење, подизање, принос) је средишњи део православних литургија, који одговара канону Евхаристије.

Анафора се састоји од скупа молитава благодарности, освећења и призивања, праћених символичким покретима и радњама, за време којих се врши претварање (μεταβολή) Светих дарова (τὰ δῶρα) у Свете тајне (τὰ ἅγια). Анафора се развила из јеврејског обредног благодарења за време пасхалне вечере, када је одржана и прва хришћанска литургија — на Тајној вечери. Анафора је најстарији елемент богослужења свих цркава. Анафора је ужа од литургије и у Православној цркви почиње обраћањем свештеника верницима Захвалимо Господу, а завршава се слављењем Божијег имена и потврдом Амин, док Литургија садржи цео текст евхаристијске службе, укључујући и елементе пре и после канона.

У Православној цркви се тренутно користе две анафоре, Св. Јована Златоустог и Св. Василија Великог. Те две анафоре нису два различита обреда, већ је то исти евхаристијски обред, само са две различите молитве. Исто тако је и обред римокатоличке мисе јединствен, али има неколико анафора које свештеник може узимати по вољи.

Види још

• Евхаристија
• Анамнеза