Ана Бешлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ана Бешлић
Датум рођења(1912-03-16)16. март 1912.
Место рођењаБајмок
Аустроугарска
Датум смрти26. јануар 2008.(2008-01-26) (95 год.)
Место смртиБеоград
Република Србија

Ана Бешлић (Бајмок, 16. март 1912 - Београд, 26. јануар 2008) је била југословенска вајарка. Рођена је у мешовитом браку оца Лазара, Буњевца и мајке Каролине, мађарско-буњевачког порекла.

Биографија[уреди]

Школовала се у Загребу, Грацу и Бечу. Првобитно учила сликарство код Проф. Јеролима Мишеа у Загребу. Досељава се у Београд 1937. године а 1939. уписује вајарски одсек на Академији ликовних уметности код Проф. Сретена Стојановића. Рат проводи у Бајмоку а уметничко школовање наставља код истог професора од 1945. до 1947. године када је дипломирала. На постдипломским студијама била је од 1947. до 1949. код Проф. Томе Росандића, у чијој је Мајсторској радиници радила као сарадник од 1950. до 1955. Први пут приказује радове у Љубљани 1951. на изложби Савеза ликовних уметника ФНРЈ, а самостално у Суботици 1954. године. На студијском путовању 1952. борави у Паризу, а следеће године у Грчкој. Учествовала је на бројним изложбама у земљи и иностранству.

О скулптури[уреди]

Ана Бешлић је брзо прешла пут од социјалистичког реализма према осавремењеном модернизму тако да се њено дело брзо развијало током друге половине педесетих година према слободној форми, а нарочити после изложбе Хенрија Мура која је одржана у Београду 1955. године. Током седме деценије она је достигла пуну зрелост облика који је попримио изразито аутентичну волуминозност допуњену монохромним партијама. Завршавајући овај скулпторски пут Ана Бешлић је форму свела готово на минималност изражавајући се више димензионим 'цртежом' него самим просторним обликом који је остао њен трајни начин пластичке експресије.

Самосталне изложбе[уреди]

Јавни споменици и скулптуре (избор)[уреди]

Литература (избор)[уреди]

  • 1955. Радослав Путар, Мала ликовна хроника (Ана Бешлић), Човјек и простор, 1. мај, Загреб
  • 1958. Rafael Delgado, El arte - sus interpretes, Ana Bešlić, El universal, 9. oktobar, Caracas
  • 1958. Ото Бихаљи Мерин, Југословенска скулптура двадесетог века, Југославија, Београд
  • 1958. Michel Seuohor, Regardons mieux la sculpture, Aujourd'hui, No. 19, septembre, Paris
  • 1961. Katarina Ambrozić, 2C Exposition Internationale de Sculpture contemporaine Yougoslavie, Paris
  • 1961. Michel Ragon, 47 artistes yougoslaves au Musee d'art moderne, Arts, 27. decembre, Paris
  • 1961. Maximilien Geuthier, Du grave au doux, du plaisant au severe, Les nouvelles litteraires, 28. decembre, Paris
  • 1961. Lazar Trifunović, L'art yougoslave contemporain. Rencontres Mediterranneennes, 4-5, Paris
  • 1967. Јеша Денегри, Скулптура после 1945, Монографија Музеја савремене уметности, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1970. Лазар Трифуновић, Путеви и раскршћа српске скулптуре, Уметност, бр. 22, април-јун, Београд
  • 1970. Georges Boudaille, Situation de l'art en Yougoslavie a la Triennale de Belgrade, Les lettres franiaises, No. 1343, juillet, Paris
  • 1973. Александар Вучо, Михаило Митровић, пред. кат. самосталне излођбе, Салон МСУ, Београд
  • 1979. Слободан Ристић, Апстракција и портрет, Политика, 11. децембар, Београд
  • 1983. Јован Деспотовић, Југословенска скулптура после 1950 (из збирке Музеја савремене уметности), Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Београд

Награде[уреди]

Филмови о ауторки[уреди]

Извори[уреди]