Пређи на садржај

Ана Жигуре

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Жигуре
Жигуре 2013. г.
Лични подаци
Пуно имеАна Веледа Жигуре
Датум рођења(1948-08-25)25. август 1948.(77 год.)
Место рођењаРига, Летонска ССР, Совјетски Савез

Ана Веледа Жигуре (лет. Anna Velēda Žīgure; Рига, Летонија, 25. август 1948) је летонска књижевница, преводилац и дипломата. Ћерка писца Јаниса Жигурса, унука писца Едвартса Вирзе и песникиње Елзе Стерсте. Удата за финског новинара Јуком Рислакијема.[1]

Дипломирала је на Универзитету у Тартуу (1972), специјализирала угрофинску филологију, била студент Паула Аристеа. Радила је као лектор у часопису Централног комитета Комунистичке партије Летоније „Padomju Latvijas Komunists“, затим од 1978. године у Савезу писаца Летонске ССР. Усавршавала се у књижевном студију под руководством Маре Залите.

У штампи је дебитовала као преводилац 1972. године у часопису „Карогс“. Преводила је прозу и књиге за децу са естонског и финског на летонски, укључујући дела Франса Емила Силанпеа, Пола Кусберга, Јана Кроса, Вилема Гроса, Аиме Бекман и Виви Луика. Деловала је као састављач збирки поезије свог деде и баке.

У периоду од 1992. до 1998. била је први амбасадор Летоније, која је 1998. поново стекла независност, у Финској.[1] По повратку у Летонију бавила се књижевним и друштвеним радом. Председник Управног одбора Фондације Музеј окупације Летоније од 2006.

Ана Жигуре је одликована Орденом три звезде (1995), највишим одличјем Финске и Естоније – Великим крстом финског Ордена лава (1998) и естонског Ордена Крста Маријине земље 4. класе (2000). [2]

Године 2005. објавила је књигу Marselīne посвећену својој баки Елзи Стерсте. Књига садржи и песме саме Стерсте и причу о њој.[3]

Почасни је члан Летонске академије наука.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Anna Žīgure”. literatura.lv. Приступљено 17. 4. 2025. 
  2. ^ „President of the Republic awards decorations to 168 people”. Архивирано из оригинала 2023-02-01. г. Приступљено 2023-02-01. 
  3. ^ „Saulains rāmums un gracioza elegance...”. laikraksts.com. Приступљено 17. 4. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]