Пређи на садржај

Анвар Ибрахим

С Википедије, слободне енциклопедије
Анвар Ибрахим
Ибрахим 2024. године
Лични подаци
Датум рођења(1947-08-10)10. август 1947. (77 год.)
Место рођењаБукит Мертајам, Малајска унија
ПребивалиштеСери Пердана
ДржављанствоМалезија
Религијасунитски ислам
ОбразовањеБукит Мертајам средња школа
Малај колеџ Куала Кангсар
УниверзитетУниверзитет у Малаји
Национални универзитет Малезије
Професијаполитичар
Породица
СупружникВен Азизах Вен Исмаил
Деца6
РодитељиИбрахим Абдул Рахман
Че Јан Хусеин
Политичка каријера
Политичка
странка		UMNO (1982–1998)
Keadilan Nasional (1999–2003)
Keadilan Rakyat (од 2003)
Barisan Nasional (1982–1998)
Barisan Alternatif (1999–2004)
Pakatan Rakyat (2008–2015)
Pakatan Harapan (од 2015)
Тренутна функција
Функцију обавља од 24. новембра 2022.
ПретходникИсмаил Сабри Џакоб
Потпис

Анвар бин Ибрахим (Букит Мертајам, 10. август 1947), малезијски je политичар који је 10. и актуелни премијер Малезије од 2022. године.[1] Члан Народне странке правде, председник странке je од 2018. године. Анвар је такође био министар финансија од свог премијерског мандата и посланик у парламенту за Тамбун од 2022. године, као и председник политичке коалиције Пакатан Харапан (PH) од 2020. године.

Дипломирао је на Универзитету у Малаји, Анвар је био председник Националне уније малезијских муслиманских студената, као и Малезијског исламског омладинског покрета Малезије[2] пре него што се придружио UMNO-у, тада доминантној странци у дуго владајућој коалицији Barisan Nasional. Био је 7. заменик премијера од 1993. године, као и министар финансија од 1991. године, и био је истакнут у одговору Малезије на азијску финансијску кризу 1997. године.[3] Године 1998, Анвара је премијер Махатир Мухамед сменио са свих функција, а он је наставио да предводи покрет Reformasi против владе. Био је затворен у априлу 1999. године под оптужбама за корупцију и содомију[4] до пуштања на слободу 2004. године, након што је његова пресуда поништена. Вратио се као 12. лидер опозиције од 2008. до 2015. године. Ујединио је опозиционе странке у коалицију Pakatan Rakyat (ПР), која се безуспешно такмичила на општим изборима 2008. и 2013. године. Оспорио је резултате избора 2013. године и предводио протест као одговор.

Године 2014, Анвар је покушао да постане први министар Селангора у Кајанг потезу 2014. године, што је довело до деветомесечне политичке кризе, која се завршила када је осуђен на још пет година затвора након друге осуде за содомију 2015. године.[5] Док је још био у затвору, Анвар се поново придружио Махатиру Мухамеду у новој коалицији Pakatan Harapan (PH) у одсуству, која је на крају победила на општим изборима 2018. године. Махатир је изложио план да Анвар преузме његово место премијера након неодређеног прелазног периода.[6] Анвар је добио краљевско помиловање од Јанг ди-Пертуана Агонга Мухамеда V[7] и пуштен је из затвора у мају 2018. године.[8][9] Вратио се у парламент на допунским изборима у Порт Диксону 2018. године, док је његова супруга Ван Азиза Ван Исмаил обављала функцију заменика премијера у администрацији PH. Распад коалиције током малезијске политичке кризе 2020–2022. довео је до тога да је нова коалиција Perikatan Nasional (PN) под Мухидином Јасином положила заклетву, а Анвар је постао 16. лидер опозиције по други пут од 2020. до 2022. године.

Након што је предводио Pakatan Harapan да освоји већину места на општим изборима у Малезији 2022. године, Анвар је положио заклетву као десети премијер Малезије 24. новембра 2022. године.[10] Дана 2. децембра 2022. године, Анвар је именовао разне чланове парламента из Pakatan Harapan, Gabungan Parti Sarawak (GPS) и UMNO да служе као министри у кабинету новоформиране владе јединства. Анвар је себе именовао за министра финансија.[11] Током свог мандата, он и његова влада суочили су се са критикама због спровођења бројних конзервативних политика, као и због тога што смена није значила ослобађање садашњег заменика премијера Малезије Ахмада Захида Хамидија, који се суочио са оптужбама за корупцију.[12] Штавише, бившем малезијском премијеру Наџибу Разаку је такође преполовљена затворска казна и смањена новчана казна током Анваровог мандата, што је изазвало даљу забринутост.[13]

Анвар, кога називају либералним реформатором и интелектуалцем, залагао се за исламску демократију и изјавио је да се нада да ће Малезија постати пример демократске праксе у муслиманском свету. Он подржава исламски концепт Уме као оквира за демократију у муслиманским земљама и позива на независност судства, добро управљање и одбацивање ауторитаризма. Иако је у почетку подржавао политике позитивне акције за Малајце због забринутости због доминације малезијских Кинеза у предузећима као омладински активиста 1960-их, након изласка из затвора сматрао је Ketuanan Melayu великим проблемом и позвао на прелазак на „политике позитивне акције засноване на потреби уместо на раси“ и пружање владине подршке онима који живе у сиромаштву. Многи људи и научници су га описали као „уједињујућу фигуру“ за опозицију у Малезији током његовог затвора и суђења. Као премијер, наглашавао је спровођење мера као што је смањење субвенција за дизел због фискалне одговорности.[14]

Књиге

[уреди | уреди извор]
  • Menangani Perubahan [Управљање променама], 1989.
  • Gelombang Kebangkitan Asia [Азијска ренесанса], 1996.
  • Keadilan Bagi Orang yang Bersolat [Правда за људе који се моле], 2022.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Anwar Ibrahim appointed as Malaysia's 10th Prime Minister”. Bernama. 24. 11. 2022. Архивирано из оригинала 24. 11. 2022. г. Приступљено 24. 11. 2022. 
  2. ^ Ooi, Keat Gin (2004). Southeast Asia: a historical encyclopedia, from Angkor Wat to East Timor. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. ISBN 1-57607-770-5. OCLC 54528945. 
  3. ^ „Anwar Ibrahim – London Speaker Bureau Asia”. London Speaker Bureau Asia (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 12. 2021. г. Приступљено 20. 12. 2021. 
  4. ^ „Malaysia: Charges against Anwar politically motivated”. Amnesty International (на језику: енглески). 6. 8. 2008. Приступљено 20. 12. 2021. 
  5. ^ Kumar, Kamles. „Is it time for Anwar Ibrahim to step aside?”. Aljazeera (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 12. 2021. г. Приступљено 1. 9. 2024. 
  6. ^ „Malaysia's political turmoil: everything you need to know”. The Guardian (на језику: енглески). 25. 2. 2020. Приступљено 18. 6. 2021. 
  7. ^ Ellis-Petersen, Hannah (11. 5. 2018). „Malaysia: Mahathir Mohamad says Anwar Ibrahim to be given royal pardon”. The Guardian. Приступљено 11. 5. 2018. 
  8. ^ Chandran, Nyshka (16. 5. 2018). „Jailed opposition icon seen as Malaysia's future leader is released from custody”. CNBC. Архивирано из оригинала 16. 5. 2018. г. Приступљено 1. 9. 2024. 
  9. ^ Ellis-Petersen, Hannah (16. 5. 2018). „Malaysia: Anwar Ibrahim released from prison”. The Guardian. Приступљено 16. 5. 2018. 
  10. ^ „Malaysia election 2022: Anwar Ibrahim named PM, swearing in at 5pm”. South China Morning Post. 24. 11. 2022. Приступљено 24. 11. 2022. 
  11. ^ „Zahid returns as number 2, Anwar keeps finance as he unveils Cabinet”. MalaysiaNow (на језику: енглески). 2. 12. 2022. Приступљено 2. 12. 2022. 
  12. ^ „High Court grants Zahid discharge not amounting to acquittal in YAB case”. The Star (на језику: енглески). 4. 9. 2023. Приступљено 21. 12. 2023. 
  13. ^ „Malaysia halves ex-PM Najib Razak's jail term in 1MDB corruption scandal”. Al Jazeera (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2024. 
  14. ^ „Malaysian PM Anwar defends cutting diesel subsidies, prioritises public welfare”. The Straits Times (на језику: енглески). 11. 6. 2024. ISSN 0585-3923. Приступљено 18. 6. 2024. 

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Спољашне везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анвар_Ибрахим&oldid=30014998”