Ангела Хитлер

С Википедије, слободне енциклопедије
Ангела Хитлер
Ангела Хитлер
Датум рођења(1883-07-28)28. јул 1883.
Место рођењаБраунау на Ину
 Аустроугарска
Датум смрти30. октобар 1949.(1949-10-30) (66 год.)
Место смртиХановер
  Западна Немачка
СупружникМартин Хамич
РодитељиАлојз Хитлер
Франциска Мацелсбергер

Ангела Хитлер (енгл. Angela Hitler; Браунау на Ину, 28. јул 1883 — 30. октобар 1949) била је старија полусестра Адолфа Хитлера.[1]

Живот[уреди | уреди извор]

Ангела Хитлер рођена је 28. јула 1883. у Браунауу у Аустроугарској, као друго дете Алојза Хитлера.[1] Мајка јој је умрла следеће године. Њу и њеног брата, Алојза Хитлера млађег, одгајали су отац и његова трећа супруга Клара Хитлер.[2] Њен полубрат, Адолф Хитлер, рођен је шест година након ње и јако су се зближили. Она је једна од деце која се помиње у Мајн кампфу.[3]

Ангелин отац умро је 1903. године, а маћеха 1907, оставивши мало наследство. Удала се 14. септембра 1903.[4] [5] за Леа Раубала (11. јун 1879 — 10. август 1910), млађег пореског инспектора, и родила сина Леа 12. октобра 1906. Родила је 4. јуна 1908. године Гели, а 1910. другу ћерку Елфриду (Елфриде Марија Хохегер, 10. јануар 1910 — 24. септембар 1993). Муж јој је умро 1910.

Удовица[уреди | уреди извор]

У Беч се преселила после Првог светског рата. Ратни извештај Валтера Чарлса Лангера The Mind of Adolf Hitler, канцеларије за стратешке услуге профил породице Хитлер, даје позитивну слику Ангеле у овом периоду, описујући је као „прилично пристојну и марљиву особу".[6] У њему се каже да је постала менаџерка пансиона за јеврејске студенте, где је својевремено бранила оне који су под њеном заштитом од антисемитских изгредника. Лангер о Ангели Хитлер: „Неки од наших доушника су је познавали током овог времена и извештавају да је Ангела у студентским нередима бранила јеврејске студенте од напада и у неколико наврата је палицом тукла аријевске студенте даље од степеница трпезарије. Она је прилично крупна, снажна сељачка особа која је способна да активно учествује“.[7]

Ангела је изгубила контакт са Адолфом, а поново су га успоставили 1919. године. Године 1924. Адолф је био затворен у Ландсберг ам Леху; Ангела је путовала из Беча да га посети. Године 1928, она и Гели преселиле су се у Бергхоф, код Берхтесгадена, где је она постала његова домаћица, а касније је постављена на чело домаћинства када се Хитлер повлачио.[1] Гели се убила 1931.

Ангела је наставила да ради за свог полубрата након Гелијеве смрти, али је снажно одбила Хитлерову везу са Евом Браун.[8] На крају је због тога напустила Берхтесгаден и преселила се у Дрезден.

Поновни брак[уреди | уреди извор]

Удала се 18. фебруара 1936. за архитекту и професора Мартина Хамича[1] (22. мај 1878 — 12. мај 1945), који је дизајнирао фабрику цигарета у Дрездену, а који је касније постао директор државне школе за грађевинарство у Дрездену.

Вратили су се 26. јуна 1936. у Пасау.[9]

Хитлер очигледно није одобравао овај брак и своју полусестру је називао „госпођа Хамич“.[8] Изгледа, међутим, да је Хитлер успоставио контакт са њом током Другог светског рата, јер је Ангела остала његов посредник у остатку породице са којом није имао контакт. Године 1941. продала је мемоаре из Хитлерових година Franz Eher Nachfolger, који јој је донео 20.000 рајх марака.

У пролеће 1945. године, након уништења Дрездена у масовном бомбашком нападу од 13. до 14. фебруара, Адолф Хитлер пребацио је Ангелу у Берхтесгаден како би избегао да је Совјети Савез зароби. Такође је позајмио њој и млађој сестри Паули преко 100.000 рајх марака. У тестаменту, Ангели је оставио пензију од 1.000 рајх марка месечно. Неизвесно је да ли је икада примила исплате. Њен други супруг извршио је самоубиство убрзо након коначног пораза Немачке.[10]

После рата[уреди | уреди извор]

Адолф је имао слабо мишљење о интелигенцији обе своје сестре, називајући их „глупим гускама“.[8] Ипак, Ангела је говорила о њему са поштовањем, чак и после рата, и тврдила је да ни њен брат ни она сами нису знали ништа о холокаусту. Ангела Хитлер умрла је од можданог удара 30. октобра 1949. године у Хановеру. [10]

Породица[уреди | уреди извор]

Њен син Лео имао је сина Петра (рођеног 1931), пензионисаног инжењера који живи у Линцу, у Аустрији. Ангелина ћерка Елфриде удала се за немачког адвоката Ернста Хохегера 27. јуна 1937. у Диселдорфу,[11] [12] [13] имали су сина Хејнера Хохегера (рођеног у јануару 1945).[14]

Филмски прикази[уреди | уреди извор]

Глумела ју је Хелена Тимиг у филму Хитлерова банда (1944).[15] У минисерији Хитлер - Успон зла (2003), глумела ју је Џули-Ен Хасет.[16]

У француској комедији Ace of Aces (1982), Ангела Хитлер приказана је као његоватељка Хитлерове резиденције Obersalzberg. Глуми је Гинтер Мајснер, исти глумац који глуми Хитлера.[17]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Hitler's Half-Sister Was Also His Housekeeper — And He May Have Slept With Her Daughter”. All That's Interesting (на језику: енглески). 2019-10-11. Приступљено 2020-09-01. 
  2. ^ „Angela Hitler”. Turtledove (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-01. 
  3. ^ „Mein Kampf by Adolf Hitler”. www.hitler.org. Архивирано из оригинала 05. 01. 2019. г. Приступљено 2020-09-01. 
  4. ^ Hauner, Milan (1983). Hitler: a chronology of his life and time. London: Macmillan. ISBN 0-333-30983-9. 
  5. ^ Zdral, Wolfgang. Die Hitlers. Campus Verlag GmbH. стр. 104. ISBN 3-593-37457-9. 
  6. ^ Langer, Walter C. (Walter Charles); United States. Office of Strategic Services (1972). The mind of Adolf Hitler; the secret wartime report. Internet Archive. New York, Basic Books. ISBN 978-0-465-04620-1. 
  7. ^ Walter C. Langer, The Mind of Adolf Hitler:The Secret Wartime Report, Basic Books, New York, 1972, p. 121.
  8. ^ а б в Fritz Redlich, Hitler:Diagnosis of a Destructive Prophet, Oxford University Press, New York, 1999, p. 10
  9. ^ Anna Rosmus Hitlers Nibelungen, Samples Grafenau 2015, pp. 122ff
  10. ^ а б Mitchell, Arthur, Hitler's Mountain: The Führer, Obersalzberg and the American Occupation of Berchtesgaden, McFarland, 2007 p. 154.
  11. ^ Schaub, Julius; Olaf Rose (2005). Julius Schaub, in Hitlers Schatten: Erinnerungen und Aufzeichnungen des Chefadjutanten 1925-1945. Druffel & Vowinckel-Verlag. стр. 421. ISBN 3-8061-1164-2. 
  12. ^ Zdral, Wolfgang (2005). Die Hitlers. Campus Verlag GmbH. стр. 237. ISBN 3-593-37457-9. 
  13. ^ Läpple, Alfred (2003). Paula Hitler: die unbekannte Schwester Zeitgeschichte (Druffel Verlag). Druffel. стр. 174. 
  14. ^ Joachimsthaler, Anton. Hitlers Liste: Ein Dokument Personlicher Beziehungen. Herbig. стр. 271. ISBN 3-7766-2328-4. 
  15. ^ Farrow, John (1944-12-15), The Hitler Gang, Bobby Watson, Roman Bohnen, Martin Kosleck, Victor Varconi, Paramount Pictures, Приступљено 2020-09-01 
  16. ^ Hitler: The Rise of Evil (TV Mini-Series 2003) - IMDb, Приступљено 2020-09-01 
  17. ^ Oury, Gérard (1982-10-27), L'as des as, Jean-Paul Belmondo, Marie-France Pisier, Rachid Ferrache, Frank Hoffmann, Cerito Films, Gaumont International, Rialto Film, Приступљено 2020-09-01 

Извори[уреди | уреди извор]

  • (на холандском) "De jeugd van Adolf Hitler 1889-1907 en zijn familie en voorouders" by Marc Vermeeren. Soesterberg, 2007, 420 blz. Uitgeverij Aspekt, ISBN 90-5911-606-2
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангела_Хитлер&oldid=27531280”