Ангелина Бранковић

Ангелина Бранковић
Преподобна Ангелина деспотица српска - Мати Ангелина - рад Паје Јовановића. Саборна црква у Вршцу
Лични подаци
Датум рођења	око 1440.
Место рођења	Османско царство (данас Албанија)
Датум смрти	30. јул 1520.
Место смрти	Османско царство (данас Србија)
Породица
Супружник	Стефан Бранковић
Потомство	Ђорђе Бранковић, Јован Бранковић, Марија Бранковић
Родитељи	Ђорђе Аријанит Комнин

Преподобна мати Ангелина, световно име Ангелина Бранковић (око 1440 — 30. јул 1520), била је кћи Ђорђа Аријанита Комнина, средњовековног господара области Коњуха и Шкумбе и супруга Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурђа Бранковића.

Живот

Ангелина је кћерка великаша Ђорђа Аријанита Комнина. Рођена је у Албанији око 1440. године. У родитељском дому је стекла одлично образовање и васпитање. Љубав према књизи испољила је још у раној младости, о чему сведоче и трагови њене библиотеке у манастиру Крушедолу. Аријанити су били угледна хришћанска породица која је имала истакнуте предводнике у борби против Турака.

За слепог Стефана, изгнаног српског деспота, се удала новембра 1460. У Албанији су остали кратко време, док им се није родио први син Ђорђе. Годину дана касније (1461) напустили су Албанију и по препоруци Скендербега, Ангелининог зета, отишли у Италију и у Фурланији купују стари замак Београд на реци Таљаменту.

На позив мађарског краља Матије Корвина, Ангелина је кренула са двојицом синова преко Беча и Будима за Срем. Са моштима свога мужа је у Срем стигла фебруара 1486. године. Прво станиште било јој је Купиново, где је убрзо подигла цркву Светог апостола Луке и положила у њу мошти свога мужа, као и манастир Обед.

Света Ангелина, мозаик у манастиру Крушедол

Са десне стране је Св. Ангелина, са леве стране Стефан, а у средини њихов син Јован Бранковић, фреска у манастиру Крушедол

Ангелина је одржавала односе с московским великим кнезом Василијем III, којем се обраћала за помоћ почетком 16. века и којег је молила да узме светогорске манастире под покровитељство, што се и десило.

Култ

Мозаик у храму Св. Саве на Врачару

Житије преподобне Ангелине написано је врло рано; једно је сачувано у Минеју за јули - рукопису из 16. века. То Житије превео је на савремени српски језик епископ Митрофан Шевић. Исто Житије преподобне Ангелине налази се у Римничком и Московском Србљаку, док је у Београдском њено пролошко Житије нешто другачије.

Служба преподобној Ангелини такође је рано састављена и налази се у сва три Србљака под 30. јулом, датумом њене смрти. Кроз целу Службу Ангелина се ословљава као мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена и блажена. Химограф јој није саставио посебан тропар, већ је, с обзиром на њен тежак и мученички живот, позајмио тропар од Теодоре, хришћанске подвижнице из 5. века. У Служби се истиче да је мушки, у смислу издржљивости, провела свој живот иако је била жена. Наглашено је да поклоници стоје око њених моштију као некада око ковчега Старог завета и да њене мошти исцељују. Химнограф позива: „Приђите у нови Израиљ, и све околне земље и градови заједно збор саставивши на спомен преподобне матере наше Ангелине, радосном душом и срцем божанствену гробницу њену обгрлимо, благодат исцељења примајући.“ Кроз Службу преподобне Ангелине, исказане су и њене хришћанске врлине: чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке, јер „сву себе предала јеси Богу“. Преподобна Ангелина помиње се и у Служби њеног сина - светог Јована - и у Заједничкој служби свим светим Бранковићима од непознатог крушедолског монаха из 16. века.

Култ преподобне мајке Ангелине рано је изграђен. Повод томе је њен тежак живот; надживела је мужа, оба сина и кћер Мару. Три пута је преносила мошти свога мужа - светог Стефана Слепог - и два пута сина, и то у великој оскудици. За њихове кивоте везла је златним и сребрним нитима прекриваче.

У Купинову, близу цркве Светога Луке, све до 1930. године постојала је црква посвећена Преподобној Ангелини. Тома Вучић Перишић подигао је 1858. године у селу Закути (Гружа) цркву посвећену Мајци Ангелини. Лик преподобне Ангелине налази се на свим иконама светих Бранковића. Приказана је у црној схимничкој ризи као монахиња, са крстом у десној руци. На зидним сликама мати Ангелина приказана је у Ривцу, на јужном зиду, затим Нередину, Боковцу, Голубинцима, Јасенову, Уљми, Руменки, Каћу, Саборној цркви у Београду, припрати Пећке патријаршије, у главној цркви манастира Хиландара, припрати Саборне цркве у Шапцу. У манастиру Клисури њен лик насликан је у јужној певници. На иконама преподобна Ангелина приказана је у Марадику, рад Ј. Орфелина 1776. године; Српској Црњи, рад Ђуре Јакшића 1853. године; Саборној цркви у Вршцу, рад Паје Јовановића; Остојићеву, рад Д. Алексића 1871/72. године. У Парти и Радојеву представљена је на певницама заједно са осталим Србима. Икона Мајке Ангелине налази се још у Кулпину, Чуругу, Старом Бечеју, цркви Светитеља Николаја на Новом Гробљу у Београду, затим у Малом Бечкереку (Румунија) и Араду. Графичка представа са њеним ликом налази се у Римничком Србљаку испред њене Службе. По овом предлошку урађена је једна икона за манастир Пакру, која се сада налази у Музеју Српске православне цркве у Београду. Као и на фрескама, Ангелина је на иконама најчешће приказивана заједно са Стефаном, Јованом и Максимом.

Српска православна црква је прославља 12. августа/30. јула.

Види још

• Свети Срби
• Манастир Обед
• Храм Свете Ангелине Српске у Тилави
• Храм Свете Ангелине Српске у Туларима код Уба

Литература

• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска. 
• Слободан Милеуснић: Свети Срби, Нови Сад 2000.
• Ћирковић, Сима (1982). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464. 

Спољашње везе

• Биографија Мати Ангелине (језик: енглески)
• Генеалогија Ангелине Бранковић (језик: енглески)
• Преподобна мајка Ангелина, деспотица српска (СПЦ) Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2016), приступљено 11. августа 2016.