Ангиологија

С Википедије, слободне енциклопедије

Ангиологија
The human circulatory system.
Циркулаторни систем човека. Црвеном бојом је означена оксигована, а плавом дезоксигенисана крв.
СистемЦиркулаторни систем
Битне болести:
СпецијалистаАнгиолог

Ангиологија (од грчког ἀγγεῖον, angeīon што значи крвни суд и -λογία, -logia што значи наука) је грана интерне медицине[1][2][3] која се бави болестима циркулаторног и лимфног система. Задатак ангиологије је превенција, дијагностика и лечење болести које утичу на функционисање артерија, вена и лимфних судова.[4]

Болести које се односе на аорту су анеуризма[5][6][7] и дисекција аорте,[8][9] док постоји низ болести које се односе на артерије које крвљу снабдевају остале делове тела, међу којима су најпознатије тромбоза,[10][11] емболија[12] и васкулитис. Превенција кардиоваскуларних болести се превасходно односи на мождани[13][14] и срчани удар.[15][16] Велики фактор ризика код ових болести је хипертензија, као и холестерол.

Најчешће болести којима се ангиологија бави су:[17] проширене вене, атеросклероза артерија, облитерирајући ендартеритис, тробофлебитис (тромбоза вена), васкулитис, ангиопатија дијабетесног карактера, Рејноов синдром, лимфостаза, лимфедеми, артериовенозна анастамоза, различите врсте артеритиса и др.

Преглед[уреди | уреди извор]

Артеријска обољења укључују аорту (анеуризме/дисекције) и артерије које снабдевају ноге, руке, бубреге, мозак, црева. То такође обухвата артеријску тромбозу и емболију; васкулитисе; и вазоспастичке поремећаје. Ангиологија се бави превенцијом кардиоваскуларних болести као што су срчани удар и мождани удар. Болести вена укључују венску тромбозу, хроничну венску инсуфицијенцију и проширене вене. Лимфне болести укључују примарне и секундарне облике лимфедема. Такође укључује модификацију фактора ризика за васкуларне болести попут високог холестерола, високог крвног притиска.

Кардиоваскуларни фактори ризика као што су висок крвни притисак, повишен холестерол и други спадају у специјалност васкуларне медицине.

Васкуларно медицинска обука[уреди | уреди извор]

Обука у области васкуларне медицине (ангиологије) је добро успостављена у неким европским земљама. Прва европска образовна радна група је настала 1991. године у Милану (EWMA), која је 1998. постала Европска научна асоцијација ВАС васкуларна независна истраживачка и европска организација за образовање са неколико европских образовних програма: европско партнерство, европски магистар, CESMA-UEMS европска диплома и постдипломиски курсеви. У Сједињеним Државама постоји неколико независних програма обуке за васкуларну медицину и дванаест трогодишњих програма које финансира NIH. Ови програми су погодни или за специјалисте интерне медицине као стажисте или за кардиологе. Године 2005, прве одборе за васкуларну медицину администрирао је Амерички одбор за васкуларну медицину.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Arneson, J; McDonald, WJ (јул 1998). „Can we educate the public about internal medicine? Initial results”. The American Journal of Medicine. 105 (1): 1—5. PMID 9688013. doi:10.1016/S0002-9343(98)00220-4. 
  2. ^ „What is an Internist - Doctors for Adults”. American College of Physicians. Приступљено 4. 4. 2012. 
  3. ^ „Glossary of Terms” (PDF). ACGME. 28. 6. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 11. 2012. г. Приступљено 2. 12. 2012. 
  4. ^ „Angiology”. www.merriam-webster.com. Merriam Webster Incorporated. Приступљено 9. 1. 2021. 
  5. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 52. ISBN 86-331-2075-5. 
  6. ^ Cronenwett JL, Murphy TF, Zelenock GB, Whitehouse WM, Lindenauer SM, Graham LM, Quint LE, Silver TM, Stanley JC (септембар 1985). „Actuarial analysis of variables associated with rupture of small abdominal aortic aneurysms”. Surgery. 98 (3): 472—83. PMID 3898453. 
  7. ^ Schueler, Stephen J.; Beckett, John H.; Gettings, D. Scott (18. 8. 2010). „Berry Aneurysm in the Brain”. freemd. Архивирано из оригинала 12. 3. 2016. г. Приступљено 13. 11. 2011. 
  8. ^ White, A; Broder, J; Mando-Vandrick, J; Wendell, J; Crowe, J (2013). „Acute aortic emergencies – part 2: aortic dissections”. Advanced Emergency Nursing Journal. 35 (1): 28—52. PMID 23364404. doi:10.1097/tme.0b013e31827145d0. 
  9. ^ Nienaber, CA; Clough, RE (28. 2. 2015). „Management of acute aortic dissection”. The Lancet. 385 (9970): 800—811. PMID 25662791. S2CID 34347018. doi:10.1016/s0140-6736(14)61005-9. 
  10. ^ Furie B, Furie BC (2008). „Mechanisms of thrombus formation”. New England Journal of Medicine. 359 (9): 938—949. PMID 18753650. doi:10.1056/NEJMra0801082. 
  11. ^ Handin RI (2005). „Chapter 53: bleeding and thrombosis”. Ур.: Kasper DL, Braunwald E, Fauci AS, et al. Harrison's Principles of Internal Medicine (16th изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0071391405. 
  12. ^ Dorland's (2012). Dowland's Illustrated Medical Dictionary (32nd изд.). Elsevier. стр. 606. ISBN 978-1-4160-6257-8. 
  13. ^ Donnan GA, Fisher M, Macleod M, Davis SM (2008). „Stroke”. Lancet. svezak 371 (broj 9624): 1612—1623. PMID 18468545. doi:10.1016/S0140-6736(08)60694-7. 
  14. ^ „Мождани удар”. Архивирано из оригинала 5. 9. 2009. г. Приступљено 1. 9. 2009. 
  15. ^ „What Are the Signs and Symptoms of Coronary Heart Disease?”. www.nhlbi.nih.gov. 29. 9. 2014. Архивирано из оригинала 24. 02. 2015. г. Приступљено 23. 2. 2015. 
  16. ^ Coventry, LL; Finn, J; Bremner, AP (2011). „Sex differences in symptom presentation in acute myocardial infarction: a systematic review and meta-analysis.”. Heart & lung : the journal of critical care. 40 (6): 477—91. PMID 22000678. doi:10.1016/j.hrtlng.2011.05.001. 
  17. ^ „Ангиологија — Кутак здравља”. www.kutakzdravlja.com. Приступљено 19. фебруар 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ангиологија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангиологија&oldid=27676431”