Ангиологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Циркулаторни систем човека. Црвеном бојом је означена оксигована, а плавом дезоксигенисана крв.

Ангиологија (од грчког ἀγγεῖον, angeīon што значи крвни суд и -λογία, -logia што значи наука) је грана интерне медицине која се бави болестима циркулаторног и лимфног система. Задатак ангиологије је превенција, дијагностика и лечење болести које утичу на функционисање артерија, вена и лимфних судова.

Болести које се односе на аорту су анеуризма и дисекција аорте, док постоји низ болести које се односе на артерије које крвљу снабдевају остале делове тела, међу којима су најпознатије тромбоза, емболија и васкулитис. Превенција кардиоваскуларних болести се превасходно односи на мождани и срчани удар. Велики фактор ризика код ових болести је хипертензија, као и холестерол.

Најчешће болести којима се ангиологија бави су:[1]

  • Проширене вене
  • Атеросклероза артерија
  • Облитерирајући ендартеритис
  • Тробофлебитис (тромбоза вена)
  • Васкулитис
  • Ангиопатија дијабетесног карактера
  • Рејноов синдром
  • Лимфостаза
  • Лимфедеми
  • Артериовенозна анастамоза
  • Различите врсте артеритиса и др.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ангиологија — Кутак здравља”. www.kutakzdravlja.com. Приступљено 19. фебруар 2020.