Ангкор Ват

Из Википедије, слободне енциклопедије
Централни храм у Ангкор Вату

Ангкор Ват (кмер. អង្គរវត្ត) је џиновски комплекс храмова у Камбоџи. Заузима површину од 2 km² и представља највећу верску грађевину на свету. Налази се на месту старе престонице Кмерског царства Ангкора, око 240 km северозападно од Пном Пена, у близини града Сијем Реапа, северно од језера Тонле Сапа.

Саграђен је у доба краља Сурјавармана II у раном 12. векy као државни храм. Кроз целу своју историју задржао је религијску намену. Првобитно је био хиндуистички храм посвећен богу Вишнуу, а касније је постао будистички. Ангкор Ват симболизује врхунац класичног стила архитектуре из доба Кмерског царства.

Храм је постао симбол Камбоџе и појављује се на државној застави. Представља главну туристичку атракцију земље и налази се на УНЕСКО-вој листи светске културне баштине.

Савремено име, Ангкор Ват - „Градски храм“, користи се од 16. века,[1]. Пре тога храм је био познат под именом Преа Писунлок, по посмртној титули краља Сурјавармана.[2]

Ангокор значи „град” или „главни град”, а реч потиче од санскриптске речи нагара.[3] Ват на кмерском значи „основа храма”.[4]

Историја[уреди]

Рељеф из Ангкор Вата
Положај Ангкор Вата и распоред храмова
Светска баштина Унеска
Ангкор
Назив на званичном списку светске баштине
Локација  Камбоџа
Тип културна
Критеријум i, ii, iii, iv
Референца 668
Унеско регија Азија
Историја уписа у светску баштину
Упис 1992. (16. седница)

Градња је започела у време краља Сурјавармана II (владао 11131150). Посвећен је богу Вишнуу и саграђен је као краљевски државни храм. Током 14. или 15. века храм је од хиндуистичког постао будистички, што је остао до данас. После 16. века био је запуштен, али никад није био потпуно напуштен. Његови канали су пружали довољну заштиту од напада из џунгле. Оригинално име храма се не зна, а модерно име је настало у 16. веку и значи „градски храм“. Од Европљана први га је посетио португалски монах Антонио да Магдалена 1586. Међутим храм је популаризован на Западу тек у 19. веку после путописа француског истраживача Анрија Муоа 1861. Анри Муо упоређује Ангкор Ват са Соломоновим храмом. Сматра га величанственијим од свих грађевина античког Рима и Грчке.

Ангкор Ват је захтевао велику рестаурацију током 20. века. Грађански рат у Камбоџи и владавина Црвених Кмера прекинула је те радове. Храм је постао симбол Камбоџе и налази се на застави Камбоџе.

Сaвремено откриће[уреди]

Француски истраживач Херин Моухоут изненадио је 1858. године свет својим открићем. Он је усред џунгле Камбоџе открио храм, који да је величанственији од свега што су и Грчка и Рим оставили иза себе. Ускоро се открива како Ангкор Wат није некаква јединствена ствар, већ део големог комплекса грађевина храмова и палата изграђених у годинама 800. до 1200. на површини од готово 80 км2. Нешто касније дошло се до спознаје како је некада у џунгли Камбоџе морало бити изграђено на хиљаде храмова, „читава прашума обрађеног камена“, а све је то сачинио народ по имену Кмери.

Данашња ситуација[уреди]

У другом делу 20. века због политичке ситуације у Камбоџи готово да није било могуће радити на рестаурирању објеката. У данашње време различите организације покушавају да зауставе даље пропадање Ангкор Вата.

Поред многобројних туриста, храм дневно посећују и будистички монаси.

Архитектура[уреди]

Структура[уреди]

План Ангкор Вата

Ангкор Ват је јединствен споменик, комбинација храма-планине, стандардног плана храмова древне кмерске државе, и утицаја из Орисе и Тамил Надуа у Индији. Храм симболизује планину Меру, дом хиндуистичких богова. Централни храм симболизује њених пет врхова, а зидине и широки опкоп симболизују планине и океан.[5] Централни торањ је висине 65 метара. Приступ вишим зонама храма је био омогућен само одабранима, док је лаицима био дозвољен приступ само најнижем нивоу храма.[6]

Спољни зид је 1025 са 805 метара и висок је 4,5 метара, а окружен је са 30 метара отвореног поља, после чега се налази канал широк 190 метара. Приступ храму је са истока и запада преко канала. Спољни зид заузима 802.000 м² и унутар зидина се налазио град и краљевска палата.

За разлику од већине кмерских храмова, Ангкор Ват је оријентисан ка западу, а не ка истоку. Због тога многи историчари сматрају да је ово требало да буде Сурјаварманова гробница. Још један доказ су барељефи који се нижу у обрнутом редоследу који је карактеристичан за браманске погребне обреде.[7] Неки други истраживачи су уочили да још неки храмови Ангкора одступају од типичне оријентације ка истоку и тумаче да је храм био посвећен богу Вишнуу, који је повезиван са западом.[5]

Стил[уреди]

Горња галерија у Ангкор Вату
Поглед из ваздуха на Ангкор Ват

Ангкор Ват је изванредан пример класичне кмерске архитектуре, која по овом храму носи име Стил Ангкор Вата. До 12. века кмерски архитекти су стекли вештину и самопоуздање у употреби пешчара. Већина видљивих зидова израђени су од блокова кречњака. Материјал за спајање блокова још увек није идентификован, а претпоставља се да је то била смола, или калцијум-хидроксид.[8]

Историчари уметности истичу складан дизајн храмова Ангкор Вата. По Морису Глејзу, конзерватору Ангкор Вата средином 20. века, храмови постижу класичан склад уздржане монументалности, фино балансираних архитектонских елемената и прецизних пропорција. То је дело „снаге, јединства и стила“.[9]

Национално значење[уреди]

Ангкор Ват је данас најзначајнији национални симбол и репрезентира кмерску културу и камбоџански народ. Његова слика налази се на бројним државним симболима па је тако на државној застави и новчаници од 500 риела. Чак и у време владавине Црвених кмера златна силуета храма била је део камбоџанске заставе.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Higham The Civilization of Angkor стр. 2.
  2. „Angkor Vat”. APSARA Authority. 2004. Приступљено 27. 4. 2008. 
  3. Chuon Nath Khmer Dictionary (1966, Buddhist Institute, Phnom Penh)
  4. Cambodian-English Dictionary by Robert K. Headley, Kylin Chhor, Lam Kheng Lim, Lim Hak Kheang, and Chen Chun (1977, Catholic University Press)
  5. 5,0 5,1 Freeman and Jacques, pp. 48.
  6. Glaize. стр. 62.
  7. Glaize. стр. 59.
  8. German Apsara Conservation Project Building Techniques, pp. 5.
  9. Glaize. стр. 25.

Литература[уреди]

  • Albanese, Marilia (2006). The Treasures of Angkor (Paperback). Vercelli: White Star Publishers. ISBN 88-544-0117-X. 
  • Briggs, Lawrence Robert (1951, reprinted 1999). The Ancient Khmer Empire. White Lotus. ISBN 974-8434-93-1.
  • Forbes, Andrew; Henley, David (2011). Angkor, Eighth Wonder of the World. Chiang Mai: Cognoscenti Books. ASIN: B0085RYW0O
  • Freeman, Michael and Jacques, Claude (1999). Ancient Angkor. River Books. ISBN 0-8348-0426-3.
  • Higham, Charles (2001). The Civilization of Angkor. Phoenix. ISBN 1-84212-584-2.
  • Higham, Charles (2003). Early Cultures of Mainland Southeast Asia. Art Media Resources. ISBN 1-58886-028-0.
  • Hing Thoraxy. Achievement of "APSARA": Problems and Resolutions in the Management of the Angkor Area.
  • Jessup, Helen Ibbitson; Brukoff, Barry (2011). Temples of Cambodia - The Heart of Angkor (Hardback). Bangkok: River Books. ISBN 978-616-7339-10-8. 
  • Petrotchenko, Michel (2011). Focusing on the Angkor Temples: The Guidebook, 383 pages, Amarin Printing and Publishing, 2nd edition, ISBN 978-616-305-096-0
  • Ray, Nick (2002). Lonely Planet guide to Cambodia (4th edition). ISBN 1-74059-111-9.

Спољашње везе[уреди]