Андора

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Андора (вишезначна одредница).


Координате: 42° 33' 30" СГ Ш, 1° 33' 19" ИГД

Кнежевина Андора
Principat d'Andorra
Flag of Andorra.svg
Coat of arms of Andorra.svg

Крилатица:
Virtus Unita Fortior
(лат.
Уједињене врлине су јаче)
Химна:
El Gran Carlemany, Mon Pare
{{{alt}}}
Главни град Андора ла Веља
Службени језик каталонски
Владавина
 — Председник владе Антони Марти
 — Бискупски ко-кнез Жон Енри Вивес и Сицилија
 — Француски ко-кнез Франсоа Оланд
 — Представник француског ко-кнез Жан-Пјер Иг
Историја
Независност 1278.
Географија
Површина
 — укупно 467,63 km2(194)
 — вода (%) 0,26
Становништво
 — 2014. 85.480 [1](204)
 — густина 179/km2
Економија
Валута Евро ¹
 — стоти део валуте 100 центи
Остале информације
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .ad ²‍
Позивни број +376

¹ Усвојен једнострано. Пре 2002. француски франак и шпанска пезета као и колекционарски андорански динар
² Као и .cat

Андора (кат. Andorra), или службено Кнежевина Андора (кат. Principat d'Andorra) је мала кнежевина без излаза на море у југозападној Европи [2], смештена у источним Пиринејима и граничи се са Француском и Шпанијом. Некада је била изолована, а данас је просперитетна државица, углавном захваљујући туризму и ниским порезима.

Главни град Андоре је Андора ла Веља са 20.437 становника, а највиши је главни град у Европи, лежи на висини од 1.023 метара изнад нивоа мора.[3] Од осталих градова са преко 8.000 становника издвајају се Лес Ескалдес, Енкамп и Сент Ђулија де Лорија.

Андора је шеста најмања нација у Европи, која има површину од 468 km² и са популацијом од око 85.000. Службени језик је каталонски, врло често се користе шпански, француски и португалски језик.[4][5] Није чланица Европске уније, али је евро званична валута. Од 1993. је чланица Уједињених нација.[6]

Историја[уреди]

Црква Сент Ђоан де Каселес, саграђена у 11. или 12. веку.[7]

Према једној легенди, Карло Велики је повељом доделио земљу Андорцима како би наградио њихову борбу против Мавара. Контрола над територијом прешла је у руке грофа од Урхела,[8] потом су се о њој заједнички старали бискуп од Урхела и породица Кабое коју су наследили грофови покрајине Фоа. Два владаоца (један световни и други црквени) често су се сукобљавали око права првенства над долином.

Године 1278. конфликт је разрешен успостављањем подељеног суверенитета над Андором између француског грофа покрајине Фоа (касније, шефа француске државе) и бискупа Урхела из шпанске регије Каталоније. То је учврстило територију ове мале кнежевине.

У периоду између 1812. и 1814, француско царство анектирало је Каталонију и поделило је на четири департмана. Андора је такође припојена и ушла је у састав једног од департмана.

Дана 6. јула 1934. Рус Борис Скосирев се прогласио кнезом Андоре. Осам дана касније, 14. јула шпанска војна полиција је ушла у Андору и ухапсила га.

Између јула 1936. и јуна 1940, један француски војни одред је упућен у Андору како би спречио погубан утицај Шпанског грађанског рата и Франкове Шпаније. Јун 1940. је месец капитулације Француске у Другом светском рату.

Дана 25. септембра 1939. Андора је била приморана да потпише мировни споразум са Немачком јер никада пре тога није ратификовала Версајски мировни уговор, што ју је, у чисто правном погледу, оставило у рату са Немачком. Државица је успела да очува неутралност током целог Другог светског рата.

Узевши у обзир њену релативну изолованост, Андора је остала на маргини европске историје, са покојим везама са Француском и Шпанијом. Па ипак, у новије време њен туризам бележи успех, баш као што су развој саобраћаја и телекомуникација извукли земљу из изолације. Њен политички систем је осетно модернизован 1993.

Географија[уреди]

Главни чланак: Географија Андоре
Карта Андоре.

С обзиром да је смештена на планинском масиву источних Пиринеја, рељеф Андоре се углавном састоји од планина просечне висине 1.997 метара, док је највиши врх Coma Pedrosa на 2.946 метара. Планине су раздвојене трима уским долинама у облику слова Y, које се сустичу у једној долини која даље прати главни ток, тј. реку Валира на њеном путу према Шпанији (на најнижој тачки Андоре, на свега 870 метара надморске висине.

Клима Андоре је врло слична климатским приликама њених суседа, с тим што висока надморска висина значи и више снежних падавина зими и нешто свежија лета.

У вишим планинским подручјима преовладава оштра планинска клима, док је клима у долинама нешто умеренија. Због изразито велике надморске висине количина падавина је изразито висока и креће се и до 2.000 мм на годишњем нивоу. Снежни покривач у току зимског дела године је изразито висок што се позитивно одражава на зимску туристичку сезону. Надморска висина је главни разлог и великог броја сунчаних сати (300 дана годишње је без облака).

У фитогеографском смислу Андора је део циркумбореалне области холарктичког флористичког царства. Држава лежи у зони пиринејских четинарских и мешовитих шума.

Највеће еколошке проблеме на територији Андоре изазивају клизишта и снежне лавине, док опасност од снажнијих земљотреса не постоји (максималне до сада забележене јачине трусова износиле су до 2° рихтера).

Политика[уреди]

Каза де ла Вал, парламент Андоре.

Андора је по организацији парламентарна кнежевина, чији су ко-кнежеви председник Француске и бискуп Урхела из Шпаније. Премијер Андоре је шеф владе, која има извршну власт. Законодавна власт је у рукама и парламента и владе. Судство је независно од ове две гране власти. Модерни андорски устав је усвојен референдумом 14. марта 1993.

Председник Владе Андоре је Антони Марти из партије Демократе Андоре.

Привреда[уреди]

Туризам је главна андорска привредна активност која носи око 80% укупног БДП-а. Годишње државу посети око 10 милиона туриста, који су привучени богатом зимском и летњом понудом, те безпорезним производима.[9]

Банкарски сектор, са статусом порезног раја, такође значајно доприноси укупној привреди.[10] Пољопривреда је прилично ограничена, будући да је само 2% земљишта државе обрадиво и храна се већином увози. Главна сточарска активност је овчарство. Производе се већином цигарете.

Андора није пуноправни члан Европске уније, али с њом има посебне односе, се третира као њена чланица у производњи добара, али се тако не третира у пољопривредној производњи. Будући да Андора нема сопствену валуту, користи валуту суседних земаља. До 1999. године у употреби су били француски франак и шпанска пезета, који су замењени евром. За разлику од других малих европских држава, Андора нема властите кованице, те су у фази преговори са ЕУ о производњи андорских кованица. Андорски природни ресурси су: хидроенергија, минерална вода, дрво, руда и олово.

Саобраћај[уреди]

Главни чланак: Саобраћај у Андори
Путна карта Андоре и окружења.
Улазни пут у Андору.

Андора је једна од најмањих земаља у свету. Ова државица је на великој надморској висини и изразитог планинског рељефа, па су услови за развој саобраћаја изузетно сложени. Међутим, развојем земље протеклих деценија саобраћај у земљи је знатно унапређен и изолованост земље је смањена на најмању могућу меру. Саобраћај Андоре тесно повезан са саобраћајем у Француској и саобраћајем у Шпанији, које је окружују.

Железничка мрежа у Андори не постоји, а најближе станице налазе се у суседном делу Француске. Постоје планови за изградњу посебне врсте „висећег метроа“ у Андора ла Вељи изнад реке.

Укупна дужина путева у Андори је 269 km, од чега 198 km са савременом тврдом подлогом. Ауто-путева нема. Главни путни правац је правац који води из долине реке Валире (где је смештена већина насеља) до Француске на северу преко превоја Елвира.

Поштански саобраћај у Андори је једнинствен у свету по томе што Кнежевина Андора нема свог оператера поштанског саобраћаја већ то обављају њена два велика суседа Француска и Шпанија. Ово је наслеђено после вековне de facto контроле ове две државе над Андором. Француска пошта (франц. La Poste) и Шпанска пошта (шп. Correos) функционишу паралелно, француски поштански сандучићи су жуте боје, а шпански црвене.

Обе поште издају посебне поштанске марке за Андору. Поштанске марке из Француске односно Шпаније нису важеће у Андори.

Андора, као високопланинска и континтенална држава нема пловних вода. Најближа велика морска лука је Барселона.

Гасоводи и нафтоводи
Ваздушни транспорт

Андора нема аеродрома, а најближи аеродроми су у Тулузу (Француска) и Барселони (Шпанија).

Становништво[уреди]

Главни чланак: Демографија Андоре
Центар Ордина.

Андорци су мањина у својој земљи, само 33% популације је андорске националности. Највеће остале етничке групе су: Шпанци (43%), Португалци (11%) и Французи (7%). Осталих 6% популације су других, разних националности. Најраширенија религија је католичанство.[11] Писменост је 100%. Око 50% школа су француске, а 50% андорске и шпанске, док свима управљају андорске власти. У држави постоје две средње школе и један факултет.

Националност

Већина становништва Андоре се изјашњава као Андорци (Андорци су поријеклом Каталонци) и Шпанци. Етничка структура према националности:[12]

Религија

У Андори, највише становника припада римокатоличкој цркви. Подаци о религији:

Језици

У Андори се највише говоре каталонски и шпански језик.

Структура становништва према матерном језику:

Највећи градови[уреди]

Насеље Број становника (2010) Парохија
1. Андора ла Веља 20526 Андора ла Веља
2. Лес Ескалдес 16920 Ескалдес-Енгордани
3. Енкамп 8830 Енкамп
4. Сент Ђулија де Лорија 8101 Сент Ђулија де Лорија
5. Ла Масана 5067 Ла Масана
6. Пас де ла Каса 3063 Енкамп
7. Санта Колома 2979 Андора ла Веља
8. Ордино 2809 Ордино
9. Канило 2274 Канило
10. Аринсал 1655 Ла Масана
11. Ел Тартер 1527 Канило
12. Вила 1260 Енкамп
13. Лес Бонс 1204 Енкамп
14. Сиспони 1037 Ла Масана

Административна подела[уреди]

Андора се састоји од седам заједница које се зову парохије (кат. parròquies). Традиционално је постојало шест парохија, али је 1978. уведена и парохија Ескалдес-Енгордани.

Неке парохије имају даљу поделу. Ордино, Ла Масана и Сент Ђулија де Лорија се деле на квартове а Канило је подељен на 10 насеља. Ове поделе се поклапају са поделом на села од којих се састоје.

Свака парохија бира свог градоначелника који се налази на челу локалне владе која се зове кому (кат. comú).

Државни симболи[уреди]

Главни чланак: Застава Андоре и Грб Андоре
Грб Андоре — на згради парламента.

Застава Андоре званично је усвојена 1866. године. Застава се састоји од три вертикална једнака поља (од јарбола) плаве (azure), жуте (or) и црвене (gules) боје, са грбом Андоре на жутом пољу. Размера заставе је 7:10.

Грб Андоре постоји већ вековима, а познат је по томе што наводно крши правило боје у хералдици (метал не сем на метал - горњи леви део грба).

У оваквом облику грб је званичан од 1969. године.

Испод штита налази се мото Андоре - Уједињена врлина је јача.

Култура[уреди]

Иако је једини службени језик каталонски, врло често се користе шпански, француски и португалски језик.

Андора има врло богати фолклор и мноштво народних прича, чији корени сежу чак и из Андалузије и Холандије. Андора је врло важна у каталонској култури, будући да су изворни Андорци, Каталонци, претставља важно каталонско културно средиште.[13]

Познати каталонски писци су Мишел Газијер и Рамон Вилер, они су Андорци.

Андорски изворни фолклорни плесови су контрапас и маратка, који су се највише одржали у Сент Ђулији де Лорији. Андорска музика је под утицајем суседних земаља, али је у основи каталонска, што се види уз паралелно извођење плесова као Сардана.

Светска баштина у Андори[уреди]

Колиба у долини Мадрију-Кларор-Перафита.

Мадрију-Кларор-Перафита је глечерска долина на југоистоку Андоре. Има површину од 42,47 km², што је око 9% укупне површине Андоре, и део је другог по величини водног развођа у Андори. Ова изолована долина је рај за ретке и угрожене врсте, а однедавно се сматра „духовним срцем“ Андоре. То је прво, и за сада једино место, Унескове светске баштине Андоре, стављено на листу 2004. године.[14]

Долина је глечерски предео, с пашњацима, стеновитим литицама, и дубоким шумовитим удолинама. Планински висови је окружују с југа, истока и запада, западни део се граничи са Шпанијом, а на северу је велика стрмина која се спушта у долину реке Валира. Одсечена је од остатка Андоре и до ње се може доћи само пешачком стазом. Насеља, терасаста поља, стазе и остаци обраде гвожђа сведоче како су природна богатства високих Пиринеја коришћена више од 700. година, уз климатске промене, економски развој и промене друштвених односа.

Спорт[уреди]

Општински стадион Андора ла Веља капацитета од 838 гледалаца.

Спортисти из Андоре до сада нису освојили ни једну олимпијску медаљу. Олимпијски комитет Андоре је основан 1976. године а исте године је признат од стране МОКа. Спортисти Андоре се традиционално такмиче у пливању, атлетици, стрељаштву и гимнастици.

Фудбалска репрезентација Андоре је национални тим Андоре под управом Фудбалског савеза Андоре. Андора је веома „млада“ држава у међународном фудбалу. Репрезентација постоји нешто више од 20 година (1996).

Први тим је састављен од аматера. До сада су забележили три победе, све код куће. Две победе у пријатељским утакмицама од 2:0, против Фудбалске репрезентације Белорусије 26. априла 2000. (прву победу у историји), те у репрезентације Албаније 17. априла 2002. Једину победу у квалификацијама за Светско првенство 2006. постигла је 13. октобра 2004. против репрезентације Македоније (1-0).

У Квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 2006. су добили више црвених и жутих картона него било који други тим.[15]

Празници[уреди]

Слике[уреди]

Мапа Андоре

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm”. 
  3. „Maps, Weather, and Airports for Andorra la Vella, Andorra”. Fallingrain.com. Приступљено 26. 8. 2012. 
  4. „CIA World Factbook: Andorra”. Приступљено 5 June 2013. 
  5. „Background Note: Andorra”. State.gov. Приступљено 2015-05-14. 
  6. „United Nations Member States”. Un.org. Приступљено 14. 5. 2015. 
  7. „Església de Sant Joan de Caselles”. Cultural Heritage of Andorra. Приступљено 4. 12. 2011. 
  8. „Elements de la història del Principat d'Andorra” (на језику: Catalan). Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2010. 
  9. „HOTELERIA I TURISME”. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2015. Приступљено 14. 5. 2015. 
  10. „Andorra and its financial system 2013” (PDF). Aba.ad. Приступљено 14 May 2015. 
  11. PEW 2011. Pewforum.org (2011-12-19). Retrieved on 2015-12-30.
  12. Andorra Demographics Profile 2014
  13. Culture of Andorra | Europe-Cities
  14. Cultural landscape of the Madriu Valley-Perafita-Claror World Heritage
  15. "Home: 7/4 Draw: 11/5 Away: 11/8", David Prentice, Liverpool Echo, 6 September 2008. This was also confirmed by the Setanta Sports commentary team during the England match on 6 September 2008.
  16. * Устав Андоре, mjp.univ-perp.fr, Приступљено 30. 3. 2016.

Спољашње везе[уреди]