Андора ла Веља
 |
Овај чланак или његов део не цитира никакве референце или изворе. Молимо помозите да овај чланак буде поправљен додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Андора ла Веља Andorra la Vella |
|||
|---|---|---|---|
 Поглед на град
|
|||
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Андора |
||
| Жупа | Андора ла Веља | ||
| Становништво | |||
| Становништво | 23.587 | ||
| Густина становништва | 786,23 ст./km2 | ||
| Географске карактеристике | |||
| Координате | 42°30′27″ СГШ; 1°31′21″ ИГД / 42.5075° СГШ; 1.5225° ИГДКоординате: 42°30′27″ СГШ; 1°31′21″ ИГД / 42.5075° СГШ; 1.5225° ИГД | ||
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) | ||
| Надморска висина | 1.023 m | ||
| Површина | 1,36 km2 | ||
 Андора ла Веља
Андора ла Веља на мапи Андоре
|
|||
| Остали подаци | |||
| Поштански код | AD500 | ||
| Веб-сајт | andorralavella.ad | ||
Андора ла Веља је главни град Андоре. Према попису из 1990. у граду је живело 20.437 становника. Простире се на 59 km2. Становништво је разнолико. У граду је 43% Шпанаца, 33% Андорана, 11% Португалаца, 7% Француза и 6% осталих. Званични језик је каталонски. Главни је град Андоре од 1278.
Садржај
Историја[уреди]
На месту данашњег града постоје налазишта из каменог доба. Постоје подаци да је град основан у неолиту. У време Карла Великог је спадао у франачку историјску покрајину Марка Испаника. У 8. веку у град су стигли Маври. 1278. године је проглашен андоранском престоницом. Из тог доба потиче старо градско језгро. 1707. је изграђена зграда парламента. У двадесетом веку подручје града није имало велики историјски значај, па чак није укључуено у Версајски уговор. 1930.-их Борис Скосирев је успоставио демократију. 1993. је службено успостављена парламентарна демократија. 1991. и 2005. је град био домаћин Игара малих европских држава.
Географија[уреди]
 |
Овај одељак треба проширити. |
Андора ла Веља се налази у долини између планина Валира дел Норд и Валира дел Ориент које припадају планинском венцу Пиринеји. Смештен је на реци Валири. С обзиром на висину од 1.023 метара, највиши је главни град у Европи и популарно скијалиште.
Клима[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Температуре током године су од −1 °C до 20 °C.
Знаменитости[уреди]
Позната је по старом градском језгру с каменим улицама и кућама. Такође је позната црква Светог Стјепана Првомученика изграђена у 11. веку у романичком стилу. Значајна је зграда парламента у старом делу града. Најстарија и најпознатија црква је вероватно црква у жупи Санта Колома. Највећи културни центри у граду су владина дворана, главни музеј и градско позориште. Такође је познат градски трг.
Становништво[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
У граду има највише Шпанаца (43%), Андораца (33%), Португалаца (11%) и Француза (7%). Службени језик је каталонски, а говоре се шпански, португалски и француски. У вери превладавају римокатолици.
Привреда[уреди]
Андора ла Веља је привредно средиште Андоре. Већина андорских компанија овде има седиште. Сваке године долази око 10 милиона туриста, што доноси велике приходе. Такође, град је и једно од европских банкарских средишта. Иако држава није чланица Европске уније, користи евро.
Саобраћај[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Као главни град, повезан је с већим аеродромима у Тулузу, Гирони, Перпињану и Барселони. С обзиром на рељеф ваздушни саобраћај није развијен. У граду постоји железничка станица као и градски превоз аутобусом. Железницом је повезан с француским градићем Л'Оспитале-пре-л'Андор који је повезан с Паризом и Барселоном.
Спољашње везе[уреди]
 |
Андора ла Веља на Википутовањима. |
|
Андора ла Веља · Ескалдес · Енкамп · Сан Жулија де Лорија · Ла Масана · Пас де ла Каса · Санта Колома · Ордино · Каниљо · Аринсал · Ел Тартер · Вила · Лес Бонс · Сиспоњ · |
 |
|
