Андреас Везалијус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андреас Везалијус

Vesalius Fabrica portrait.jpg
Андреас Везалијус

Општи подаци
Датум рођења 31. децембар 1514.
Место рођења Брисел (Фландрија)
Датум смрти 15. октобар 1564.(1564-10-15)(49 год.)
Место смрти Закинтос (Грчка)
Рад
Поље Анатомија
Познат по „Седам књига о грађи људског тела“

Андреас Везалијус, Андрија Везал [1] (Andreas van Wesel, Andreas Vesal, André Vesalio, Andre Vesale, енг. Andreas Vesalius; Брисел, 31. децембар 1514Закинтос, Грчка, 15. октобар 1564) је био је фламански лекар и анатом, немачког порекла који се често наводи као реформатор и оснивач модерне људске анатомије.[2] Он је аутор једне од најутицајнијих књига о анатомији људског тела објављеној под називом: „Седам књига о грађи људског тела“ (лат. De humani corporis fabrica libri septem). Књигу је издао Јоханес Опоринус (Johannes Oporinus) у Базелу, 1543.[3]

Живот[уреди]

Андреас Везалијус је рођен у Бриселу 31. децембра 1514. у богатоје породици традиционално везаној за медицинску струку.[4] Његов прадеда је био лекар Марије од Бургундије и професор на Универзитету у Левену. Његов деда по оцу, је такође био лекар Марије од Бургундије, и писац низа коментара Афоризми о Хипократу. Коначно и његов отац, такође Андреас, био је такође лекар и фармацеут код цара Карла V. Са оваквом породичном традицијом, било је сасвим природно да је и Везалијус постао један од најпознатијих лекара и анатома у Европи.[5]

Вазелијусово не тако скромно порекло, омогућило му је да стекне добро образовање које је он започео у Paedagogium Castri , припремној школи за Универзитет у Лувену, а затим у Collegium Trilingue . Студирао је латинскигрчки и хебрејскији-јеврејски. Његово знање латинског је била толико дубро да је захваљујући познавању овог језика у двадесетрећој години могао да студира анатомију у Италији. Везалијус је преводио и грчка традицијонална дела Галена. У 1530 Везалијус је ступио је на Универзитета у Лувену, који је у то време био један од највећих универзитета у Европи, вероватно одмах после Париза и Болоње. Везалијус је паралелно студирао филозофију и филологију, али је све више показивао и интересовање за анатомију, и бавио се дисекцијама мишева, паса и мачака.[6]

Везалијус се 1533  преселио у Париз где је започео студије медицине, како би наставио породичну традицију. бављења медицином. Наставници су му били били славни Јакобус Силвиус (Jacobus Sylvius) и (Guinterius Andernacus). Везалијусовим спсобностима су се дивили његови наставници, али пошто он није био задовољан наставом анатомије која се у овом периоду у Паризу спроводила на традиционалан начин читањем радова Галена уз јако мало практичног рада (дисекција). Везалијус је био далеко више склон директном проучавању људског тела и зато је користио је као и многи студенти, „Гробље невиних“  (Cimitero degli Innocenti) за набавку остатака лешева и проучавање костију. У том смислу он у свом делу (De Humani Corporis Fabrica),[7] он говори о томе како се на овом гробљу могла наћи велике количине костију, које је он могао да препозна и повезаних очимју само помоћу додира, јер то искуство је било потребно ноћу на гробљу, за истинско учење овог дела медицине. И у овом периоду Вазелијус је показао своје добре вештине у дисекцијама. У 1536 , након инвазије на Француску од стране Карла V , Вазелијус је морао да се врати у Лувен, где је наставио студије медицине и праксу из дисекције. У септембру 1537 отишао је у Базел, а убрзо потом се преселио у Падову. Дана 5. децембра 1537, после спроведене провере од стране професора, универзитет му је доделио титулу доктора медицине.[8]

Од 1543. до 1559 Везалијус је живео у Бриселу, са својом породицом. Године 1559. преселио се у Шпанију, вероватно да би остао ближи Филипу II. Како су услови у Шпанији били неповољни Везалијус је 1564. одлучио да се пресели у Венецију (са могућношћу да поново преузме катедру за анатомију у Падови). Исте године креће на пут према Палестини и Јерусалиму. На повратку из Палестине оболео је од неке (највероватније заразне) болести и искрцао се у Закинтосу где је умро 1564.

Упорно се у литератури појављује легенда о трагичном путу ходочашћа Везалијус у Свету земљу у којој се наводи; „да је сецирао живог човека (кога је сматрао мртвим) и да је ту погрешку уочио тек када је видео да срце куца.“ Како би се окајо за своју погрешку Везалијус се одлучио на ходочашће у Јерусалим и на том путу умро.[9] У Краљевском музеју у Шпанији откривен је седамдесетих година 20. века документ који побија ову легенду. У њему се наводи да је Везалијус, путовао под царском заштитом, и носио у Јерусалим царев поклон.

Дело[уреди]

Насловна страна другог издања Везалијусовог дела (лат. De humani corporis fabrica libri septem)

Везалијус је у почетку као предавач анатомије у Падови, као и његови париски учитељи, био следбеник Галена, што се може види из његових првих дела; „Таблулае анатомикае“ из 1538. у којој је он представи јетру са пет режњева. Тек касније он сазнаје да је Гален у својим делима приказао анатомију мајмуна а не човека, и тако се као први од свих анатома у историји медицине ослободио дотадашњег догматизма и почео „истраживања грађе тела гледајући све својим очима“. Када је започео истраживања и писање свог главног дела Везалијус је подвргао ревизији целокупно дотадашње анатомско знање и написао ново дело инспирисано новим начином рада и искуством стеченим на људским лешевима, а имао је свега 26 година.[10]

Овај пионирски корак који је учинио Везалијус, у доба када је требало прећи преко свих предрасуда, није био нимало лак, али је имао велики значај за развој анатомије у будућности. У томе и јесте његова велика заслуга за рефеорму анатомије и њен настанак као праве научне анатомије новог века.

Везалијус је самостално изучаво тело човека и тако је након неколико година проучио анатомију целог тела човека и објавио је у делу „Седам књига о саставу људског тела“ (лат. De humani corporis fabrica libri septem) штампаном у Базелу 1543. У Падови је за оно време Везалијус имао идеалне услове за писање књиге, довољан број лешева, одговарајуће радне просторије, добру плату, разумевање колега, близину квалитетних сликарских радионица и до данас још неутврђен број људи који учествовао у изради илустрација будуће књиге. Дело је било богато илустровано сликама које је под његовом контролом начинио већи број сликара, Тицијанове радионице међу којима се истицао Ђовани Стефано Калкар и које су се заснивале на дисекцијама а не на уметничким представама. Дрворези су изузетно вешто гравирани у Венецији и затим су плоче слане преко Алпа у Базел где је познати штампар Јоанес Опоринус штампао по Везалијусовом упутству приручник анатомије.

Ако се слике из Везалијусове анатомије ставе једна уз другу њихове се позадине спајају у заједнички пејзаж Колиа Фуганеија крај Падове. Посебну лепоту имају два низа Везалијусових костура и низ ликова у којима су постепено одстрањени слојеви мишића. Везалијусово дело је истовремено атлас и уџбеник анатомије у коме се илустрације и текст успешно допуњују. У научном погледу ово дело је изузетан подухват у медицини иако не садржи велика спектакуларна открића. Још једна карактеристика илустрација у овом делу је била тенденција представљања целог тела, а не његових појединих делова.

Ако се слике из Везалијусове анатомије ставе једна уз другу њихове се позадине спајају у заједнички пејзаж из околине Падове

Овим својим делом Везалијус је изазвао жестоке полемике, нападе и борбу мишљења присталица и противника Галена, а посебно нападе Бартоломеа Еустахија (који се касније ослобођен Галеновог догматизма придржио Везалијуси и постао најегзактнији истраживач) и његовог учитеља у Паризу Сивијуса. Из ове борбе Везалијус је ипак изашао као победник, а са њим и анатомија 16. века која у овом раздобљу захваљујући Везалијусу и његовим следбеницима бележи читав низ открића.[11]

Неколико недеља након објављивања (лат. De humani corporis fabrica libri septem) изашао је из штампе код истог издавача латински извод тог дела (Епитоме), који је одмах преведен и на немачки језик.

Извори[уреди]

  1. Anatomia In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume I. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; 1970. pp. 146−154.
  2. Ball, James M. 1910. Andreas Vesalius, the Reformer of Anatomy. St. Louis: Medical Science Press.
  3. O'Malley, C.D. Andreas Vesalius of Brussels, 1514-1564, Berkeley and Los Angeles: 1964.
  4. Attualmente i riferimenti più completi e precisi sulla vita di Vesalio sono: C.D. O'Malley, Andreas Vesalius of Brussels, University of California Press 1964 e W. Cushing, A Bio-Bibliography of Andreas Vesalius, Archon Books, 1962
  5. James J. Walsh, Popes and Science: the History of the Papal Relations to Science During the Middle Ages and Down to Our Own Time, 1908, ripubblicato nel 2003 da Kessinger Publishing.
  6. Williams, Trevor, ed. Vesalius. A Biographical Dictionary of Scientists. 3rd Ed. New York: John Wiley and Sons, 1982.
  7. Libro I, capitolo 39 nell'edizione del 1543; Libro I, capitolo 40 nell'edizione del 1555
  8. Cushing, H.W. A Bio-Bibliography of Andreas Vesalius, Hamden, Conn. and London: Archon Books, 2nd edition 1962.
  9. C.D. O'Malley Andreas Vesalius Pilgrimage, Isis 45:2, 1954
  10. Eriksson, Ruben, ed. & tr. 1959. Andreas Vesalius’ First Public Anatomy at Bologna, 1540
  11. Cavanaugh, G. S. Terence. 1983. “A New View on the Vesalian Landscape,” Medical History 27, 77–79.

Види још[уреди]