Пређи на садржај

Андреа Бенети

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреа Бенети
Андреа Бенети 2017.
Лични подаци
Датум рођења(1964-01-15)15. јануар 1964. (61 год.)
Место рођењаБолоња, Италија
НационалностИталијан
ОбразовањеАкадемија ликовних уметности у Болоњи
Уметнички рад
Правацнеопећинска уметност
Потпис

Андреа Бенети (итал. Andrea Benetti; Болоња, 15. јануар 1964) италијански је уметник. Он је аутор књиге Манифест неопећинске уметности, представљене 2009. године на 53. Бијеналу у Венецији, у павиљону Природа и снови, смештеном на Универзитету Ка Фоскари.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Андреа Бенети је италијански визуелни уметник[2], који је истраживао многе облике уметности, укључујући сликарство, фотографију, уметничко цртање, инсталације и видео уметност. Године 2006. Benetti је осмислио Манифест Нео-рупестралне уметности, који је представио 2009. на 53. Бијеналу у Венеција.[3][4]

Уметност Андреа Бенетија инспирисана је, директно и индиректно, првим облицима уметности из праисторије.[5] Бенети је проучавао стилске и концептуалне елементе пећинских слика које су створене у пећинама током праисторије и реинтерпретирао је ове симболе на савремени начин. Његова дела представљају зооморфне и антропоморфне мотиве, апстрактне геометријске облике и симболе.[6] Уметничка дела Андреа Бенетија стварају концептуални мост између уметности праисторије и савремене уметности.

Да би дубље истражио сликарство порекла, Бенети је створио циклус дела користећи аутентичне пигменте из палеолита. Исти пигменти које је користио праисторијски човек за сликање пећинских слика на стенама пећине Фумане. Аутентичност ових пигмената потврдио је Универзитет у Ферари који је водио археолошка ископавања. Касније је део пигмената предат Бенетију да створи нова дела користећи пигменте свог „колеге“ пре 40.000 година. Овај уметнички пројекат представља симболичан гест континуитета са уметношћу порекла.[7]

Године 2011. Андреа Бенети је наставио своја уметничка истраживања реализујући изложбу са својим делима унутар Гроте ди Кастелана. Изложба је постављена стварајући праву уметничку галерију између стеновитих зидова пећине. Овај пројекат, под називом „Сликарство се враћа у пећине“, болоњски уметник је симболично вратио уметност на место где је настала.[8]

Технички аспект који јача везу између уметности Бенетија и природе је употреба природних материјала за стварање његових дела. Уметник користи зачине, оксиде и друге природне супстанце разблажене у води, заједно са уљаном бојом и рељефом направљеним од гипса нанесеног на платно.

Рим, 9. март 2012 - Квиринале, Председништво Италијанске Републике - Андреа Бенети предаје дело за стицање у колекцији уметности Квириналеа, професору Луису Годарту, одговорном за уметничка добра.

Дела Андреа Бенетија налазе се у колекцијама важних музеја и институција, националних и међународних, укључујући оне Уједињених нација[9], Ватикана[10], Квириналеа[11] и Дом депутата.[12][13] Међу најновијим изложбама се памте:[14][15]

  • „Нео-пећинско сликарство“ (Гроте ди Кастелана, Пећина „Ла Грави“, 2011)[16]
  • „Боје и звуци порекла“ (Болоња, Палата д'Акурсио, 2013)[17]
  • „Порекло сликарства“ (Универзитет у Барију, Палата поште, 2014)[18]
  • „VR60768 · антропоморфна фигура“ (Рим, Дом депутата, 2015)[19][20]
  • „Савремена праисторија“ (Универзитет у Ферари, Палата Турки ди Баньо, 2016)[21]
  • „Лица против насиља“ (Болоња, Палата д'Акурсио, 2017)[22]
  • „Временске форме“ (Болоња, Палата региона, 2021)[23][24][25]
  • „Боје у Венецији“ (Венеција, Палата Загури, 2023)[26]
  • „Праисторијски талас“ (Милано, Простор АртеАрија, 2023)[27][28]

Године 2020. Андреа Бенетију је додељена 49. награда „Нептун д'Оро“, најважнија уметничка награда града Болоње.[29][30]

Музеји и колекције

[уреди | уреди извор]
Проф. М. Пересани, проф. С. Гранди, А. Бенети на изложби Бенетија „VR60768 - антропоморфна фигура“, постављеној у Дому депутата.

Музеји и институције који су стекли дела Андреа Бенетија у своје колекције уметности:

  • Колекција уметности Уједињених нација (Њујорк, Сједињене Државе) - Дело: "Against violence"[31]
  • Колекција уметности Ватикана (Град Ватикан) - Дело: "Omaggio a Karol Wojtyła"[32]
  • MACIA - Музеј савремене италијанске уметности у Америци (Сан Хосе, Костарика) - Дело: "Giochi d'infanzia"[33]
  • Колекција уметности Квириналеа · Председништво Италијанске Републике · (Рим – Италија) - Дело: "Caccia VII"[34]
  • Палата Монтечиторио · Италијански парламент · Дом депутата (Рим – Италија) - Дело: "9 novembre 1989"[35]
  • Колекција уметности Универзитета у Ричмонду (Ричмонд - Сједињене Државе) - Дело: "Volare"
  • Колекција уметности Универзитета у Ферари (Ферара – Италија) - Дело: "Ominide di Porto Badisco I"[36]
  • Колекција уметности Универзитета у Барију (Бари - Италија) - Дело: "Imbarcazione con alberi"[37]
  • MAMbo · Музеј модерне уметности у Болоњи (Болоња – Италија) - Дело: "Fior di Loto"[38][39]
  • Museion · Музеј модерне и савремене уметности у Болцану (Болцано – Италија) - Дело: "Istinto primitivo II"[40][41]
  • Колекција уметности Министарства правде и људских права у Буенос Ајресу (Буенос Ајрес - Аргентина) - Дело: "Matite spezzate"[42]
  • CAMeC – Центар модерне и савремене уметности – (Ла Специја – Италија) - Дело: "Grotta dei cervi"[43]
  • Музеј Ф. П. Микетија (Франкавила ал Маре – Италија) - Дело: "Tre tesi"[44]
  • Музеј Освалдо Личини (Асколи Пичено - Италија) - Дело: "Ominidi e animali I"[45]
  • Музеј ARTinGENIO (Пиза - Италија) - Дело: "Trittico Vespa II"[46]
  • Колекција уметности општине Лече (Лече - Италија) - Дело: "La coerenza"[47]
  • Колекција уметности Фондације Џакомо Касанова (Венеција - Италија) - Дело: "Omaggio a Giacomo Casanova"[48]
  • Парк Мура - Трајна инсталација "Timeless shapes" (Ла Специја - Италија)[49][50]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Учешће на 53. Бијеналу у Венецији - 2009[51]
  • Награда Микети LXI - 2010[52]
  • Међународна награда „Excellence“ - 2014[53]
  • 49. награда „Нептун д'Оро“ - 2020[54]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Ватикан, 28/11/12 - Папа Бенедикт XVI прима дело Бенетија „Омаж Каролу Војтили“ поклонено од А.Н.Ф.Е.
  • Андреа Бенети: „Андреа Бенети и Ланфранко Ди Рико – Септембар 2001“, уредници К. Х. Келер, Џ. Роси, Р. Сабатели; Универзитет Џонс Хопкинс, Болоња, 2008, 12 страна[55]
  • Разни аутори: „Уметност и култура - Мост између Италије и Костарике“, Bandecchi & Vivaldi, Сан Хосе, 2008, 98 страна[56]
  • Андреа Бенети: „Необично истраживање унутар брзине“, Болоња, 2009, 104 стране[57]
  • Андреа Бенети: „Манифест Нео-рупестралне уметности“, уредник Грегорио Роси; Umberto Allemandi & C., Венеција, 2009, 18 страна[58]
  • Разни аутори: „Каталог павиљона „Природа и снови“ - 53. Бијенале у Венецији“, уредник Грегорио Роси; Umberto Allemandi & C., Венеција, 2009, 98 страна[59]
  • Карло Фабрицио Карли: „Италијански диорама - 61. награда Микети“, издавач Vallecchi, Франкавила ал Маре, 2010, 202 стране[60]
  • Ц. Парисот, П. Пенсоси: „Портрети уметника“, издавач Casa Modigliani, Рим, 2010, 72 стране
  • Андреа Бенети: „Андреа Бенети - Б. П. Пре презента“, уредник Симона Гавиоли; Media Brain edizioni, Болоња, 2009, 52 стране[61]
  • Андреа Бенети: „Андреа Бенети - Нео-рупестрално сликарство“, уредник Масимо Гуастела; Кастелана Гроте, 2011, 58 страна[62]
  • Андреа Бенети: „M173 - Апокрифни трагови“, уредници Д. Иакуаниелло, Ц. Парисот, Џ. Роси; Европски институт Пегасо, Рим, 2012, 70 страна[63]
  • Андреа Бенети: „Симболизам у Нео-рупестралном сликарству“, уредници Џ. Роси, Д. Скарфи; Media Brain edizioni, Сиракуза, 2012, 88 страна[64]
  • Андреа Бенети: „Боје и звуци порекла“, уредник Силвија Гранди; Qudulibri, Болоња, 2013, 86 страна, ISBN 9788890851308[65]
  • Андреа Бенети: „Од стене до платна - Травертин у Нео-рупестралном сликарству“, уредник Стефано Папети; Qudulibri, Асколи Пичено, 2014, 54 стране, ISBN 9788890851360[66]
  • Андреа Бенети: „Боје и звуци порекла“, уредници С. Касано, Д. Копола, А. Ф. Урикио; Qudulibri, Бари, 2014, 58 страна[67]
  • Андреа Бенети: „Боја светлости“, уредник Силвија Гранди; Qudulibri, Болоња, 2014, 56 страна, ISBN 9788899007003[68][69]
  • Андреа Бенети: „VR60768 - антропоморфна фигура“, уредници С. Гранди, М. Пересани, М. Романдини, Џ. Вирели; Qudulibri, Рим, 2015, 80 страна, ISBN 9788899007058[70]
  • Андреа Бенети: „Апстракционизам порекла“, уредник Тоти Карпентиери; Qudulibri, Лече, 2015, 60 страна[71]
  • Разни аутори: „Нео-рупестрална уметност“, уредник Патриција Дугхеро; Монографија, Qudulibri, Болоња, 2015, 208 страна, ISBN 9788890851315[72]
Андреа Бенети и директор Универзитета Џонс Хопкинс, професор Кенет Х. Келер током презентације Бенетијеве изложбе, постављене унутар Универзитета Џонс Хопкинс
  • Андреа Бенети: „Signum Crucis“, уредници Фиоренцо Факини, Фернандо Ланци, Џоја Ланци; Qudulibri, Болоња, 2016, 42 стране, ISBN 9788899007157[73]
  • Андреа Бенети: „preHistoria Contemporanea“, уредници П. Фамели, А. Фиорило, Ф. Фонтана, М. Пересани, М. Романдини, И. Скипани, У. Т. Хохенштајн; Qudulibri, Ферара, 2016, 64 стране, ISBN 9788899007188[74]
  • Андреа Бенети: „Omaggio alla pittura Rupestre“, уредници М. Рати, П. Фамели, А. Мароне; Qudulibri, Ла Специја, 2016, 58 страна, ISBN 9788899007232[75]
  • Андреа Бенети: „Лица против насиља“, уредник Силвија Гранди; Qudulibri, Болоња, 2017, 40 страна, ISBN 9788899007256[76]
  • Андреа Бенети: „Timeless shapes“, уредници Стефано Бонага, Грегорио Роси, Корадо Рози; Qudulibri, Болоња, 2021, 44 стране, ISBN 9788899007904[77]
  • Андреа Бенети: „Colors in Venice“, уредници Франческо Паоло Кампионе, Тицијана Фулиња, Гаја Џорџети; Qudulibri, Венеција, 2023, 90 страна, ISBN 9791281171077[78]
  • Андреа Бенети: „Prehistoric Wave“, уредници Луцијана Апичела, Стефано Бонага; Qudulibri, Милано, 2023, 48 страна, ISBN 9791281171176[79]
  • Франческо Паоло Кампионе - Стефано Папети - Стефано Одоарди: „Luce nel silenzio“, Alchemical shadows, Асколи Пичено, 2023, 48 страна[80]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Presentazione del „Manifesto dell’arte neorupestre”” [Презентација „Манифеста неопећинске уметности”]. Gregorio Rossi (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 17. 6. 2025. г. 
  2. ^ „Биографија Андреа Бенетија на сајту Биографије Онлајн”. 
  3. ^ „Биографија Андреа Бенетија на сајту Енциклопедије „Тречани“”. 
  4. ^ „Уметници присутни у Музеју М.А.Ц.И.А.”. 
  5. ^ „Истраживање Универзитета у Болоњи: Андреа Бенети - Боје и звуци Порекла”. 
  6. ^ „Магазин Универзитета у Болоњи”. 
  7. ^ „Истраживање Универзитета у Ферари: Андреа Бенети - Савремена праисторија”. 
  8. ^ „Истраживање Универзитета Салент (Лече): Андреа Бенети - Нео-рупестрално сликарство”. 
  9. ^ „Биографија Андреа Бенетија у „Едукативној енциклопедији“”. 
  10. ^ „Биографија Андреа Бенетија у енциклопедији „Викиарт“”. 
  11. ^ „Биографија Андреа Бенетија у енциклопедији „Сапере“”. 
  12. ^ „Сајт информација „Рома Тодај“ - Изложба под називом „VR60768 · Антропоморфна фигура“ Андреа Бенетија”. 
  13. ^ „Часопис „Не само кино“ - Изложба Андреа Бенетија у Дому депутата”. 
  14. ^ „Изложбе Андреа Бенетија у часопису „Артрибјун“”. 
  15. ^ „Изложбе Андреа Бенетија у часопису „Ексибарт“”. 
  16. ^ „Истраживање Универзитета Салент - Лече”. 
  17. ^ „Вест на дневним новинама „Ла Стампа“ - Изложба „Боје и звуци порекла“”. 
  18. ^ „Вест на дневним новинама „Бари лајв“ - Изложба „Порекло сликарства“”. 
  19. ^ „Саопштење за штампу изложбе на сајту Дома депутата”. 
  20. ^ „Изложба Андреа Бенетија у Дому депутата”. 
  21. ^ „Вест на дневним новинама „Естенсе“ - Дела Андреа Бенетија на изложби у Палати Турки ди Баньо”. 
  22. ^ „Сајт општине Болоња – Фотографска изложба Андреа Бенетија у Палати д'Акурсио”. 
  23. ^ „Скај ТГ 24 Изложба „Временске форме“ Андреа Бенетија у Палати региона”. 
  24. ^ „Сајт Националне штампане агенције „А.Н.С.А.“”. 
  25. ^ „Вест на дневним новинама „Ил Ресто дел Карлино“ - „Путовање кроз историју“ Андреа Бенетија”. 
  26. ^ „Вест на „Венеција Тодај“ - Изложба „Боје у Венецији“ Андреа Бенетија”. 
  27. ^ „Сајт Националне штампане агенције „А.Н.С.А.“ - „Пећинско сликарство“ у Милану”. 
  28. ^ „Часопис уметности - Изложба Андреа Бенетија у Милану”. 
  29. ^ „Вест на „ла Република“ - Додељена награда „Нептун д'Оро“ Андреа Бенетију”. 
  30. ^ „Вест на „Болоња Тодај“ - Андреа Бенети победник 49. награде „Нептун д'Оро“”. 
  31. ^ „Биографија Андреа Бенетија у енциклопедији „Сапере“”. 
  32. ^ „Биографија Андреа Бенетија у енциклопедији „Тречани“”. 
  33. ^ „Страница посвећена Андреа Бенетију на сајту Музеја М.А.Ц.И.А.”. 
  34. ^ „Биографија Андреа Бенетија у енциклопедији „Викиарт“”. 
  35. ^ „Часопис за моду „My Luxury“ - Нео-рупестрални укус Андреа Бенетија”. 
  36. ^ „Сајт музејског система Универзитета у Ферари - Изложба Андреа Бенетија „Савремена праисторија“”. 
  37. ^ „Сајт Универзитета у Барију - Изложба Андреа Бенетија под називом „Порекло сликарства“”. 
  38. ^ „Колекција уметности „Museo MamBo“”. 
  39. ^ „Дело „Fior di Loto“ Андреа Бенетија у архиву R.A.A.M.”. 
  40. ^ „Дело Андреа Бенетија на сајту културних добара”. 
  41. ^ „Дело „Istinto primitivo“ Андреа Бенетија у архиву R.A.A.M.”. 
  42. ^ „Биографија Андреа Бенетија на „The Educational Encyclopedia“”. 
  43. ^ „Вест на „Città della Spezia“”. 
  44. ^ „Вест на „la Repubblica“”. 
  45. ^ „Вест на „Piceno oggi“”. 
  46. ^ „Веб сајт музеја”. 
  47. ^ „Вест на „Puglia In“”. 
  48. ^ „Сајт „Arte.it“”. 
  49. ^ „Вест на сајту општине „Ла Специја“”. 
  50. ^ „Вест у дневним новинама „Gazzetta della Spezia“”. 
  51. ^ „Вест у дневним новинама „la Repubblica“ - Андреа Бенети и његова Нео-рупестрална уметност”. 
  52. ^ „Биографија Андреа Бенетија у Енциклопедији „Тречани“”. 
  53. ^ „Уметници у Музеју М.А.Ц.И.А.”. 
  54. ^ „Андреа Бенети у „The Educational Encyclopedia“”. 
  55. ^ „Биографија Андреа Бенетија на сајту „Jose Art Gallery“”. 
  56. ^ „Уметност и култура - Мост између Италије и Костарике”. 
  57. ^ „Страница посвећена књизи”. 
  58. ^ „Манифест Нео-рупестралне уметности Андреа Бенетија”. 
  59. ^ „„Природа и снови“ - Каталог павиљона”. 
  60. ^ „Вест у дневним новинама „Giulianova News“ - LXI награда Микети - Уметност и животна средина”. 
  61. ^ „Догађај – Изложба на сајту Art Point Gallery”. 
  62. ^ „Вест у „la Repubblica“ - Кастелана: уметност се враћа у пећине”. 
  63. ^ „На сајту „Arte.it“ - Андреа Бенети: „M173 – Апокрифни трагови“”. 
  64. ^ „Вест у „Siracusa news“ - Изложба Андреа Бенетија”. 
  65. ^ „Сајт издавачке куће „Feltrinelli“ - Боје и звуци порекла”. 
  66. ^ „Сајт „Librerie Coop“ - „Од стене до платна“”. 
  67. ^ „Часопис „Fame di Sud“ - У Барију уметнички пројекат Андреа Бенетија”. 
  68. ^ „Универзитетско истраживање уметности Андреа Бенетија – Универзитет у Болоњи - Боја светлости”. 
  69. ^ „Сајт издавачке куће „Feltrinelli“ - Боја светлости”. 
  70. ^ „Универзитетско истраживање уметности Андреа Бенетија - Универзитет у Болоњи - „VR60768 - антропоморфна фигура“”. 
  71. ^ „Вест у „Puglia news“ - Изложба Андреа Бенетија у замку Карло V”. 
  72. ^ „Punto Einaudi - Андреа Бенети - Нео-рупестрална уметност, италијанско и енглеско издање”. 
  73. ^ „Univerzitetska knjižara - Signum Crucis - Multilingualno izdanje”. 
  74. ^ „Издавачка кућа „Feltrinelli“ - „PreHistoria contemporanea“ Андреа Бенетија”. 
  75. ^ „Univerzitetska knjižara - „Omaggio alla pittura rupestre“”. 
  76. ^ „Unilibro - „Лица против насиља“ Андреа Бенетија”. 
  77. ^ „Librerie IBS - Timeless shapes Андреа Бенетија”. 
  78. ^ „Librerie „Unilibro“ - „Colors in Venice“, италијанско и енглеско издање”. 
  79. ^ „Издавачка кућа „Feltrinelli“ - „Prehistoric Wave“, каталог изложбе Андреа Бенетија”. 
  80. ^ „Сајт општине Асколи Пичено - „Luce nel silenzio“ Андреа Бенетија и Дарија Бинетија”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреа_Бенети&oldid=30083911”