Андреа Солари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Андреа Солари
Andrea Solario 002.jpg
Девица зеленог јастука, једна од Соларијевих најпознатијих слика
Датум рођењаоко 1460
Место рођењаМилано
Ломбардија
Датум смртиоко 1524
Место смртиМилано
Ломбардија
Пољесликарство
Правац/традицијаренесанса
Утицаји одЛеонардо да Винчи
Најважнија дела
Девица зеленог јастука

Андреа Солари (такође Соларио; 1460—1524) био је италијански ренесансни сликар Миланске школе. Првобитно је био назван Андре дел Гобо, али је много збуњујуће јер је слично са Андреа дел Бартоло,[1] како се зову двојица других италијанских сликара, Андреа дел Бартоло - Сијенски сликар из 14. века и Адреа дел Бартоло - Фирентинац из 15. века.

Његове слике се могу видети у Венецији, Милану, Лувру, дворцу Гејон (Нормандија, Француска). Једна од његових познатијих слика је Девица зеленог јастука (око 1507) која се чува у Лувру.[1]

Живот[уреди]

Солари је рођен у Милану. Био је један од најзначајнијих следбеника Леонарда да Винчија и брата Кристофора Соларија, који му је дао прве смернице и научио га основама сликарства док је радио у Миланској катедрали и у Чертози ди Павији.[2] 1490. је, у пратњи свог брата, отишао у Венецију, где се чини да је био под јаким утицајем Антонела да Месине, који је тада био активан у том граду. Леп портрет венецијанског сенатора (данас у Националној галерији у Лондону) приказује Антонелову пластичну концепцију форме и вероватно је насликан око 1492. Браћа су се 1493. вратила у Милано. Ecce Homo из Полди-Пецоли музеја, значајан за њихово касније моделовање, вероватно је насликан убрзо после њиховог доласка.[3]

Соларијев најранији датиран рад је Света породица и Свети Јероним (у Брера галерији) са финим пејзажима у позадини, насликаних у Мурану 1495. Леонардескни тип Мадоне показује да је Анреа након доласка из Венеције, остао под снажним утицајем фирентинског сликара, који је тада носио све пред собом. У том периоду Андреа је насликао мало Распеће (1503, у Лувру), портрет Шарла Амбоаза (Лувр), портрет Ђованија Лонгонија (1505, Национална галерија у Лондону), Благовести (1506, Фицвилијам музеј), затим познату слику Девица зеленог јастука (Лувр) и дело Глава Јована Крститеља на сребрном послужавнику (1507, Лувр).

1507. Адреа Солари је отишао у Француску са писмом препоруке кардиналу Амбоаза и био је запослен две наредне године на осликавању фрески у капели кардиналовог замка Гејон у Нормандији.[4] Према претпоставци Ђованија Морелија,[5] уметник је можда посетио Фландрију пре повратка кући, што је вероватно условило фламански карактер његовог каснијег рада.

Уметник се 1515. вратио у Италију, када је настала слика Бекство у Египат, са својим хармоничним и детаљним пејзажем у позадини. У овом периоду су настале и слика Поворка на Голготу (Боргезе галерија, Рим), портрет канцелара Доменика Моронеа (Палацо Скоти, Милано) и дело Жена свира гитару (Национална галерија древне уметности, Рим).

Соларијево последње дело било је олтарски кип представе Успења Богородице, који је оставио недовршен, а завршио га је након његове смрти Бернардино Кампи око 1576.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „The Louvre: Virgin of the Green Cushion”. Louvre.fr. Приступљено 24. 7. 2013. 
  2. ^ Cristoforo Solari (c. 1460–1527), also known as il Gobbo (the hunchback), was a distinguished Italian sculptor and architect. Among his work, one of the most famous is the tomb of the dukes Ludovico il Moro and Beatrice d'Este for the Certosa di Pavia, carved between 1497 and 1499.
  3. ^ Јавно власништво Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „неопходно име чланка”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). Cambridge University Press. 
  4. ^ Demolished during the French Revolution
  5. ^ „''Dictionary of Art Historians'': Giovanni Morelli”. Dictionaryofarthistorians.org. Архивирано из оригинала на датум 03. 04. 2013. Приступљено 24. 7. 2013. 

Спољашње везе[уреди]