Пређи на садржај

Андреј Бабиш

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Бабиш
Андреј Бабиш (2025)
Лични подаци
Датум рођења(1954-09-02)2. септембар 1954. (72 год.)
Место рођењаБратислава, Чешка СР, Чехословачка
Држављанство
НародностЧех
УниверзитетЕкономски универзитет у Братислави
Занимање
  • предузетник
  • политичар
СупружнициБеата Адамовичова
Моника Хердесова
Деца4
Политичка каријера
СтранкаАНО 2011 (од 2012)
Остале
странке		Комунистичка партија Чехословачке (1980—1989)
Мандати
Тренутна функција
Функцију обавља од 15. децембра 2025.
ПредседникПетр Павел
ПретходникПетр Фијала
13. децембар 2017 — 17. децембар 2021.
ПредседникМилош Земан
ПретходникБохуслав Соботка
НаследникПетр Фијала
Председник АНО 2011
Тренутна функција
Функцију обавља од 11. маја 2012.
Претходникфункција успостављена
Први потпредседник Владе Чешке
29. јануар 2014 — 24. мај 2017.
Председник владеБохуслав Соботка
ПретходникЈан Фишер
НаследникРичард Брабец
Министар финансија
29. јануар 2014 — 24. мај 2017.
Председник владеБохуслав Соботка
ПретходникЈан Фишер
НаследникИван Пилни
Народни посланик у Заступничком дому
Тренутна функција
Функцију обавља од 26. октобра 2013.
Потпис

Андреј Бабиш (чеш. Andrej Babiš; Братислава, 2. септембар 1954) чешки је политичар и предузетник. Од 2025. обавља функцију председника Владе Чешке, коју је обављао и у периоду између 2017. и 2021. Пре тога, био је министар финансија и први потпредседник Владе. Године 2012. основао је политичку странку АНО 2011.[3][4][5]

Рођен је у Братислави, а почетком 1990-их се преселио у Чешку. Током дуге пословне каријере, постао је једна од најбогатијих особа у Чешкој, са процењеном нето вредношћу од око 4,04 милијарде долара.[6] У фебруару 2024. Forbes је проценио његову нето вредност на приближно 3,5 милијарди долара.[7] Бабиш је већину свог богатства стекао као оснивач и власник Агроферта, једне од највећих холдинг компанија у Чешкој.[8]

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Андреј Бабиш је рођен 2. септембра 1954. године у Братислави од оца Словака и мајке карпатске Немице из Закарпатске области у данашњој Украјини. Отац му је био дипломата и члан Комунистичке партије Чешке.[9][10]

Детињство је провео ван државе и школован је у Паризу и Женеви. Гимназију је завршио у Братислави и студирао је на Економском Универзитету, на групи за међународну трговину. Након дипломирања, запослио се у словачкој међународној трговачкој компанији, која је била под строгом комунистичком контролом - Chemapol Bratislava, потоња Petrimex. Званично је приступио Комунистичкој Партији 1980. године и постао један од моћнијих агената чехословачке тајне полиције током те деценије[11]. Током те деценије, био је и представник компаније у Мароку.

Бизнис каријера

[уреди | уреди извор]

Након Плишане револуције и потоњег мирног распада Чехословачке, Бебеш се населио у Чешкој од 1991. године.

Од јануара 1993. године, постао је директор новоосноване Петримексове ћерке компаније - Агроферт, коју је финансирао кроз фирму непознатог власника са базом у Швајцарској. Петримекс је отпустио Бабиша и неуспешно га тужио, због финансијских уплитања у фирми и преузимања свих деоница ћерке фирме.

Бабиш је постепено изградио Агроферт у једну од највећих компанија у земљи, која је од велепродаје и трговине израсла у компанију која у саставу има различите пољопривредне, хемијске и фабрике за производњу хране. Агроферт Холдинг је 2011. године имала преко 230 компанија, углавном у Чешкој, Словачкој и Немачкој са приходима преко 117 милијарди чешких круна. Такође је повезана и са петрохемијском индустријом.

Након Бабишовог уласка у политику, дао је оставку на место директора компаније, али је остао једини власник, све до фебруара 2017. године, каде је био приморан да све компаније стави под управљачки надзор.

Агроферт је 2013. године купио компанију МАФРА, издавача две највеће новинске агенције у Чешкој Mladá fronta DNES и Lidové noviny. Такође је власник једне телевизијске и једне најслушаније радио станице, што је повећало критике на његов рачун.[12]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]
Седиште компаније Агроферт, чији је оснивач и власник Андреј Бабиш.
Фирме које су повезане са Агроферт Холдингом

Године 2011. Бабиш је основао популистичку партију АНО 2011 (чешки: ано - да), која је у свом програму имала за циљ борбу против корупције и других "болести" у државном политичком систему. Већ у октобру 2013, на парламентарним изборима, постали су друга највећа странка у земљи са 47 од 200 места у Парламенту.

У коалиционој влади са странкама социјалдемократа и хришћанскодемократском странком, Бабиш је постављен за министра финансија. Под његовом управом, усвојене су контроверзне полисе о електронској регистрацији продаје, контроли ПДВ вредности и накнадном плаћању ПДВ-а, што је ишло на штету малим и средњим предузећима а на корист великим корпорацијама, а пре свега Агроферт корпорацији.

У мају 2015. године, након одлуке владе да се даље смањи опорезивање на биогорива, што је даље погодовало Агроферту, опозиција је иницирала гласање о неповерењу Влади. Андреј Бабиш је отпуштен из владе премијера Бохуслава Соботке, 24. маја 2017. године, након коалиционе кризе због оптужби о прикривању плаћања пореза компаније Агроферт, док је Бабиш био њен директор, 2012. године.[13]

Европска мигрантска криза

[уреди | уреди извор]

У септембру 2015. године, док је био заменик премијера, Бабиш је позвао на НАТО интервенцију против кријумчарења људи на Медитерану. У разговору са генералним секретаром Натоа Јенсом Столтенбергом, Бабиш је изјавио да "НАТО није заинтересован за избеглице, без обзира што је Турска НАТО чланица а представља отворена врата Европе за мигранте и кријумчаре.[14]

Бабиш је такође одбио мигрантске квоте Европске уније и изјавио је, након напада у Берлину 2016. године, да је отворена политика Ангеле Меркел у вези миграната довела до овог чина, и да је она одговорна за неконтролисани улазак миграната без икаквих папира у Немачку и Европу генерално.[15]

Премијер Чешке републике

[уреди | уреди извор]

Прва влада Андреја Бабиша

[уреди | уреди извор]

Након избора за посланички дом 2017. године, АНО 2011 је освојио 29% гласова и 78 од 200 позиција у дому. Председник Милош Земан је дао мандат за оснивање владе Андреју Бенешу. Већина странака је одбила да уђе у коалициону владу са Бабишом, услед текуће истраге о криминалним активностима у вези са преваром око фонда Европске уније, и као резултат, 27. октобра 2017. године, Бабиш је изјавио да ће направити мањинску владу. Ултрадесничарска Партијa Слободе и Директне демократије као и Комунистичка партија су изразиле жељу за стварање коалиције, али их је Бабиш одбио.[16]

Андреј Бабиш је постао премијер Чешке републике 6. децембра 2017. године, а преузео је уред премијера 13. децембра. Тиме је постао 12. премијер Чешке у њеној новијој историји, али и први премијер који је био оптужен од стране чешке полиције и тужилаштва, најстарији премијер и најбогатији премијер Чешке републике, и први премијер који није био из две традиционалне чешке странке.

Бабишова прва влада је изгубила гласање о неповерењу 16. јануара 2018. године, са 117 према 78 гласова. Након изгласавања о неповерењу, кабинет је наставио са личним променама у владајућим областима, и тиме прикупљао критике опозиције.

У марту 2018. године, Бабиш је наредио протеривање тројице руских дипломата у знак солидарности са Великом Британијом након што је бивши двоструки тајни агент Сергеј Скрипал био отрован.

Поглед на фарму која је била укључена у аферу Андреја Бабиша због које је била подигнута оптужница против њега

Друга влада Андреја Бабиша.

[уреди | уреди извор]

Председник Земан је 6. јуна 2018. године, поново дао мандат Андреју Бабишу да састави владу по други пут. Постао је поново премијер 27. јуна 2018. године на челу мањинске владе састављене од чланова АНО 2011 и Чешке социјалдемократске Партије, који су потписали коалициони уговор 10. јула исте године. Већ 12. јула су преживели гласање о неповерењу, у односу 105 према 91, уз помоћ гласова Комунистичке партије Чешке и Моравске.[17]

У новембру 2018. године, истраживачки новинари Сабина Слонкова и Јири Кубик су објавили интервју са Бабишовим сином у којем је тврдио да су га људи његовог оца киднаповали и држали затвореног против његове воље на Криму. Бабиш је одговорио на итервју да је његов син ментално оболео и под лековима и да је добровољно напустио Чешку републику .[18] Опозиција је захтевала 13. новембра да Бабиш напусти позицију, али је подржан од стране председника Земана. Неколико јавних демонстрација су одржане као одговор на оптужбе, и једна од највећих, под називом Demisi (чешки: "поднеси оставку") , одржана је 17. новембра у Прагу.

Крајем априла 2019. године, Јан Кнежинек, министар правде из партије АНО 2011 је поднео остабку и Бабиш је поставио Марију Бенешову, бившу министарку правде. Ово постављање је поново покренуло серију јавних протеста, који су се појачали након што су објављени прелиминарни резултати Европске уније, где је потврђено да је Бабиш био у сукобу интереса и након преласка власништва Агроферта. По проценама, око 120000 људи је учествовало на демонстрацијама 4. јуна 2019. године. а чак 250000 на демонстрацијама 23. јуна.[19]

Почетком септембра 2019. године, све отпужбе су одбачене и 16. новембра 2019. године, дан пред тридесетогодишњицу Плишане револуције, поново су одржане демонстрације сличне онима у јуну месецу.

Андреј Бабиш са тадашњом партнерком, сада супругом Моником.

Крајем 2018. године, Национално тело за кибер и информатичку сигурност је упозорила да је Хуавеј 5Г технологија под сумњом у вези са кинеском тајном службом, а упозорење се односило и на кинеску компанију ZTE. Бабиш је наредио повлачење свих Хуавеј уређаји буду уклоњени из владиних канцеларија.[20]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Бабишова прва жена је била докторка Беата (Беатрис) Адамичова, школска другарица, са којом се оженио седамдесетих година прошлог века. Имали су двоје деце: Адриану (1979-) и Андреја (1982-). Од почетка деведесетих, Бабиш је живео са својом бившом секретарицом Моником Херодесовом (рођена 1974. године) са којом је имао двоје деце: Вивиен и Фредерик. Венчали су се 2017. године.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Babiš vládne i slovenským boháčům. Díky dvojímu občanství: Chytré portfolio”. Lidové noviny (на језику: чешки). 4. 11. 2014. Приступљено 13. 2. 2018. 
  2. ^ „Babiš – nový magnát č. 1”. iDNES.cz (на језику: чешки). 19. 12. 2001. Приступљено 30. 8. 2020. 
  3. ^ „Populist billionaire and Trump supporter Babis cruises to Czech election win”. CNN. 2025-10-04. Приступљено 2025-12-10. 
  4. ^ „Czech billionaire Babis becomes PM with promise to cut ties to business empire”. BBC News. 2025-12-09. Приступљено 2025-12-10. 
  5. ^ „Czech Republic: Billionaire populist Andrej Babis' party wins parliamentary election”. BBC News. 2025-10-04. Приступљено 2025-12-10. 
  6. ^ „Forbes Real Time Billionaires List”. Forbes. Приступљено 25. 11. 2020. 
  7. ^ „Andrej Babis”. Forbes. 26. 2. 2024. Приступљено 26. 2. 2024. 
  8. ^ „Končím ve vedení Agrofertu, tvrdí Babiš. Majitelem ale zůstává, sám si podepsal výpověď”. Hospodářské noviny (на језику: чешки). 20. 1. 2014. Приступљено 21. 1. 2014. 
  9. ^ PeoplePill. „Andrej Babiš: Prime minister of the czech republic - Biography and Life”. PeoplePill (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-14. 
  10. ^ а б Government of the Czech Republic”. www.vlada.cz. Приступљено 2020-05-14. 
  11. ^ Tait, Robert (2018-02-19). „Communist past returns to haunt embattled Czech PM”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-05-14. 
  12. ^ Pergler, Tomáš, 1975-. Babiš : příběh oligarchy (První vydání изд.). Praha. ISBN 978-80-204-3445-6. OCLC 899728531. 
  13. ^ Foundation, Thomson Reuters. „Czech house pressures finance minister to explain his income and tax-free bonds”. news.trust.org. Архивирано из оригинала 16. 06. 2020. г. Приступљено 2020-05-14. 
  14. ^ editor, Patrick Wintour Diplomatic (2018-10-25). „Migrants to Europe 'need to go home', says Czech prime minister”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-05-14. 
  15. ^ Prague Monitor”. praguemonitor.com. Архивирано из оригинала 16. 06. 2020. г. Приступљено 2020-05-14. 
  16. ^ ČTK, Echo24 (2018-04-23). „Babišovi zbývá už jen pár hodin a překoná Topolánka - Echo24.cz”. echo24.cz (на језику: чешки). Приступљено 2020-05-14. 
  17. ^ Lorenz, Astrid (2020). Czech Democracy in Crisis (на језику: енглески). Springer Nature. ISBN 978-3-030-40006-4. 
  18. ^ „Češki premijer Babiš držao sina zatočenog protiv njegove volje”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2020-05-14. 
  19. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. DW | 25.06.2019”. DW.COM (на језику: хрватски). Приступљено 2020-05-14. 
  20. ^ Heijmans, Philip (2019-03-06). „The U.S.-China Tech War Is Being Fought in Central Europe”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-14. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреј_Бабиш&oldid=31702153”