Андреј Сахаров

Са Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Сахаров
Лични подаци
Пуно имеАндреј Дмитријевич Сахаров
Датум рођења(1921-05-21)21. мај 1921.
Место рођењаМосква, РСФСР
Датум смрти14. децембар 1989.(1989-12-14) (68 год.)
Место смртиМосква, Совјетски Савез
ОбразовањеМосковски државни универзитет Ломоносов
Званични веб-сајт
www.sakharov.space

Андреј Дмитријевич Сахаров (рус. Андре́й Дми́триевич Са́харов; Москва, 21. мај 1921Москва, 14. децембар 1989) је био познати совјетски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права.[1] Познат је као један од твораца совјетске хидрогенске бомбе, а потом и најјачег оружја икада произведеног — совјетске Цар бомбе.

Крајем 1960-их је почео да критикује совјетску службену политику, па се повезао са борцима за људска права. Добио је Нобелову награду за мир 1975. године, али је није могао преузети. Године 1980. ухапшен је и смештен у интерни егзил у Горки, одакле је пуштен 1986. године по наређењу Михаила Горбачова.

Њему у част је 1985. године основана награда Сахаров, Европског парламента за људе и организације посвећене раду на људским правима и слободама. Додељује се једном годишње. Иницијатор је оснивања „Меморијала“ 1988. године.[2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Чланци и интервјуи[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]