Андреј Сахаров

Андреј Сахаров
Лични подаци
Пуно име	Андреј Дмитријевич Сахаров
Датум рођења	(1921-05-21)21. мај 1921.
Место рођења	Москва, РСФСР
Датум смрти	14. децембар 1989.(1989-12-14) (68 год.)
Место смрти	Москва, Совјетски Савез
Образовање	Московски државни универзитет Ломоносов
Званични веб-сајт
www.sakharov.space

Андреј Дмитријевич Сахаров (рус. Андре́й Дми́триевич Са́харов; Москва, 21. мај 1921 — Москва, 14. децембар 1989) био је совјетски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права. Познат је као један од твораца совјетске хидрогенске бомбе, а потом и најјачег оружја икада произведеног — совјетске Цар бомбе.

Крајем 1960-их је почео да критикује совјетску службену политику, па се повезао са борцима за људска права. Добио је Нобелову награду за мир 1975. године, али је није могао преузети. Године 1980. ухапшен је и смештен у интерни егзил у Горки, одакле је пуштен 1986. године по наређењу Михаила Горбачова.

Њему у част је 1985. године основана награда Сахаров, Европског парламента за људе и организације посвећене раду на људским правима и слободама. Додељује се једном годишње. Иницијатор је оснивања „Меморијала“ 1988. године.

Библиографија

Књиге

• Sakharov, Andrei (1974). Sakharov speaks. Collins: Harvill Press. ISBN 978-0-00-262755-9. 
• Sakharov, Andrei (1975). My country and the world. Knopf. ISBN 978-0-394-40226-0. 
• Sakharov, Andrei (1978). Alarm and hope. The world-renowned Nobel laureate and political dissident speaks out on human rights, disarmament, and détente. Knopf. ISBN 978-0-394-50369-1. 
• Sakharov, Andrei (1982). Collected scientific works. Marcel Dekker Inc. ISBN 978-0-8247-1714-8. 
• Sakharov, Andrei (1991). Moscow and beyond: 1986 to 1989. Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-394-58797-4. 
• Sakharov, Andrei (1992). Memoirs. Vintage. ISBN 978-0679735953. 
• Сахаров, Андрей (1996). Воспоминания. В 2 томах [Memoirs. In 2 volumes] (на језику: руски). Vol. 1. Moscow: Права человека. ISBN 978-5-7712-0011-8. CS1 одржавање: Игнорисане ISBN грешке (веза)
• Сахаров, Андрей (1996). Воспоминания. В 2 томах [Memoirs. In 2 volumes] (на језику: руски). Vol. 2. Moscow: Права человека. ISBN 978-5-7712-0026-2. CS1 одржавање: Игнорисане ISBN грешке (веза)

Чланци и интервјуи

• Sakharov, Andrei (1968). Thoughts on progress, peaceful coexistence and intellectual freedom. Foreign Affairs Publishing Company. ISBN 978-0-900380-03-7. 
• Sakharov; Andrei (22. 7. 1968). „Thoughts on progress, peaceful coexistence and intellectual freedom” (PDF). The New York Times. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 1. 2013. г. 
• Sakharov, Andrei (пролеће 1969). „Here and there: the threat of nuclear war”. American Scientist. 57 (1): 167—171. JSTOR 27828445. 
• Sakharov, Andrei (1974). О письме Александра Солженицына "Вождям Советского Союза" [On Alexander Solzhenitsyn's "A Letter to the Soviet Leaders"] (на језику: руски). New York: Khronika. OCLC 2326203. 
• Sakharov, Andrei; Tverdokhlebov, Andrei; Albrecht, Vladimir (28. 5. 1974). „USSR. The chronicle of current events”. Index on Censorship. 3 (3): 87. doi:10.1080/03064227408532355. 
• Sakharov, Andrei (новембар 1975). „The need for an open world: Andrei Sakharov calls on scientists to intensify the campaign for a nuclear weapons ban and full disarmament”. Bulletin of the Atomic Scientists: 8—9. 
• Sakharov, Andrei; Turchin, Valentin; Medvedev, Roy (6. 6. 1970). „The need for democratization”. The Saturday Review: 26—27. 
• Sakharov, Andrei; Turchin, Valentin; Medvedev, Roy (лето 1970). „An open letter”. Survey: 160—170. 
• Sakharov, Andrei (лето 1972). „Memorandum”. Survey: 223—233. 
• Sakharov, Andrei (пролеће 1973). „Statement by the Human Rights Committee”. Survey: 271—273. 
• Sakharov, Andrei (децембар 1973). „Interview with Swedish RTV”. Index on Censorship. 2 (4): 13—17. doi:10.1080/03064227308532263. 
• Sakharov, Andrei (децембар 1973). „The Deputy Prosecutor‐General and I”. Index on Censorship. 2 (4): 19—23. doi:10.1080/03064227308532264. 
• Sakharov, Andrei (децембар 1973). „Press conference”. Index on Censorship. 2 (4): 25—29. doi:10.1080/03064227308532265. 
• Sakharov, Andrei (децембар 1973). „Reply to critics”. Index on Censorship. 2 (4): 29—30. doi:10.1080/03064227308532266. 
• Sakharov, Andrei (January—March 1974). „Reply to oppression”. Rivista di Studi Politici Internazionali. 41 (1): 47—54. JSTOR 42733796. 
• Sakharov, Andrei (21. 3. 1974). „How I came to dissent”. The New York Review of Books. 
• Sakharov, Andrei (13. 6. 1974). „In answer to Solzhenitsyn”. The New York Review of Books. 
• Sakharov, Andrei (март 1975). „Sakharov's statement on Jackson amendment”. Index on Censorship. 4 (1): 73—74. doi:10.1080/03064227508532405. 
• Sakharov, Andrei (јун 1976). „Peace, progress and human rights”. Index on Censorship. 5 (2): 3—9. doi:10.1080/03064227608532514. 
• Sakharov, Andrei (9. 2. 1978). „The death penalty”. The New York Review of Books. 
• Sakharov, Andrei (фебруар 1978). „Letter from Sakharov and Meiman”. Nature. 271 (5645): 499. Bibcode:1978Natur.271..499S. doi:10.1038/271499c0. 
• Sakharov, Andrei (јесен 1978). „The human rights movement in the USSR and Eastern Europe: its goals, significance, and difficulties”. Trialogue (19): 4—7, 26—27. 
• Sakharov, Andrei (децембар 1980). „USSR: Sakharov's plea for poets”. Index on Censorship. 9 (6): 64. doi:10.1080/03064228008533146. 
• Sakharov, Andrei (мај 1981). „The responsibility of scientists”. Nature. 291 (5812): 184—185. Bibcode:1981Natur.291..184S. doi:10.1038/291184a0. 
• Sakharov, Andrei (јун 1981). „The social responsibility of scientists”. Physics Today. 34 (6): 25—30. Bibcode:1981PhT....34f..25S. ISSN 0031-9228. doi:10.1063/1.2914603. 
• Sakharov, Andrei (октобар 1981). „The responsibility of scientists”. Quadrant. 25 (10): 18—21. ISSN 0033-5002. 
• Sakharov, Andrei (јесен 1981). „An autobiographical note”. The Partisan Review: 511—513. 
• Sakharov, Andrei (21. 1. 1982). „Letter to my foreign colleagues”. The New York Review of Books. 
• Sakharov, Andrei; Meiman, Naum (March—April 1982). „The plight of Yuri Orlov”. Harvard International Review. 4 (6): 50. JSTOR 42762207. 
• Sakharov, Andrei (лето 1982). „An appeal”. The Partisan Review: 480—482. 
• Sakharov, Andrei (јун 1983). „A message from Gorky”. Bulletin of the Atomic Scientists. 39 (6): 2—3. doi:10.1080/00963402.1983.11458999. 
• Sakharov, Andrei (лето 1983). „The danger of thermonuclear war. An open letter to Dr. Sidney Drell” (PDF). Foreign Affairs. 61 (5): 1001—1016. JSTOR 20041632. doi:10.2307/20041632. Архивирано (PDF) из оригинала 16. 3. 2016. г. 
• Sakharov, Andrei (21. 7. 1983). „A reply to slander”. The New York Review of Books. 
• Sakharov, Andrei (1. 3. 1984). „A letter to my scientific colleagues”. The New York Review of Books. 
• Sakharov, Andrei (16. 3. 1987). „Of arms and reforms”. Time. 
• Sakharov, Andrei (13. 8. 1987). „On accepting a prize”. The New York Review of Books. 
• Sakharov, Andrei (25. 2. 1988). „A man of universal interests”. Nature. 331 (6158): 671—672. Bibcode:1988Natur.331671S . doi:10.1038/331671a0. 
• Sakharov, Andrei (22. 12. 1988). „On Gorbachev: a talk with Andrei Sakharov”. The New York Review of Books. 
• Sajarov, Andrei; Bonner, Elena (1989). „Al simposio de Madrid sobre las relaciones comerciales y económicas Este-Oeste” [Madrid symposium on East-West trade relations and economics]. Política Exterior (на језику: Spanish). 3 (12): 45—47. JSTOR 20642878. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Sakharov, Andrei (17. 8. 1989). „A speech to the People's Congress”. The New York Review of Books. 36 (13): 25—26. 
• Sakharov, Andrei (1990). „We cannot do without nuclear power plants, but ...”. World Marxist Review. 33: 21—22. ISSN 0043-8642. 
• Sakharov, Andrei (21. 5. 1990). „Sakharov: Sakharov and Solzhenitsyn: a difference in principle”. Time. 
• Sakharov, Andrei (21. 5. 1990). „Sakharov: years in exile”. Time. 
• Sakharov, Andrei (јул 1999). „Lecture in Lyons: science and freedom”. Physics Today. 52 (7): 22—24. Bibcode:1999PhT....52g..22S. ISSN 0031-9228. doi:10.1063/1.882746. 

Литература

• „100,000 honour Andrei Sakharov”. The Glasgow Herald. 18. 12. 1989. стр. 4. 
• Information, Reed Business (30. 4. 1981). „An honourable dissident”. New Scientist. 90 (1251): 266. 
• „Andrei Sakharov addresses grads”. The Lewiston Daily Sun. 15. 6. 1987. стр. 14. 
• „Andrei Sakharov ends lone hunger strike”. Eugene Register-Guard. 7. 8. 1984. стр. 4A. 
• Developments concerning Dr. Andrei Sakharov: joint hearing before the Subcommittee on Human Rights and International Organizations of the Committee on Foreign Affairs and the Subcommittee on Investigations of the Committee on Post Office and Civil Service, House of Representatives, Ninety-ninth Congress, second session, March 18, 1986. Vol. 4. U.S. Government Printing Office. 1986. 
• „Exile of Andrei Sakharov is deplored”. The Telegraph. 23. 1. 1980. стр. 2. 
• „How Sakharov won exit visa for his wife”. Chicago Tribune. 24. 2. 1986. Архивирано из оригинала 23. 02. 2016. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
• „President honors Andrei Sakharov”. Sarasota Herald-Tribune. 19. 5. 1983. стр. 7A. 
• „Russia orders end of internal exile for Andrei Sakharov, noted dissident”. The Tuscaloosa News. 19. 12. 1986. 
• Sakharov, Andrei. Facets of a Life. Frontieres. 1991. ISBN 978-2-86332-096-9. 
• „Sakharov case spotlights Soviet efforts against dissidents”. The Hour. 26. 5. 1984. 
• „Sakharov in a plea on prisoners”. The New York Times. 4. 9. 1986. 
• „Sakharov is "symbol" of fight for freedom: Russian dissident scientist awarded Nobel Peace Prize”. Observer–Reporter. 10. 10. 1975. 
• „Sakharov letter describes torment”. Chicago Tribune. 16. 2. 1986. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
• „Sakharov speaks out on repression, detente (Sakharov's letter to Anatoly P. Aleksandrov, president of the Soviet Academy of Sciences)”. The Ukrainian Weekly. LXXXVII (31). 28. 12. 1980. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
• Information, Reed Business (7. 5. 1981). „Scientists meet in New York to honour Sakharov”. New Scientist. 90 (1252): 332. 
• Soviet detention of Andrei Sakharov: Markup before the Committee on Foreign Affairs, House of Representatives, Ninety-sixth Congress, Second Session, 4 February 1980. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. 1980. 
• „Soviet opposition left leaderless by passing of Andrei Sakharov”. Eugene Register-Guard. 17. 12. 1989. стр. 18A. 
• „Soviet Union: Sakharov's defense”. Time. 24. 9. 1973. 
• „Soviet Union: a warning for Sakharov”. Time. 5. 11. 1973. 
• „Soviet Union: a travel permit for Sakharov”. Time. 31. 10. 1988. 
• „The blessed curse of Andrei Sakharov”. Chicago Tribune. 17. 11. 1988. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
• „The undefeated Sakharovs”. Chicago Tribune. 28. 12. 1986. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
• „Trying to help Andrei Sakharov”. The Hour. 1. 3. 1980. стр. 23. 
• Altshuler, Boris (фебруар 2012). „Andrei Sakharov today: lasting impact on science and society”. Physics-Uspekhi. 55 (2): 176—182. Bibcode:2012PhyU...55..176A. doi:10.3367/UFNe.0182.201202h.0188. 
• Applebaum, Anne (20. 10. 2005). „Hero”. The New York Review of Books. 
• Babyonyshev, Alexander (1982). On Sakharov. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-71004-4. 
• Bailey, George (1989). The making of Andrei Sakharov. Allen Lane. ISBN 978-0713990331. 
• Belotserkovsky, Vadim (1975). „Soviet dissenters: Solzhenitsyn, Sakharov, Medvedev”. Partisan Review. 42 (1): 35—68. 
• Bergman, Jay (2009). Meeting the Demands of Reason: The Life and Thought of Andrei Sakharov. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4731-0. 
• Bohlen, Celestine (11. 1. 1987). „Sakharov describes loneliness of life in Gorki”. The Washington Post. 
• Bonner, Yelena (16. 5. 1986). „Yelena Bonner tells of medical abuse of her husband”. Science. 232 (4752): 821. Bibcode:1986Sci.232821H . doi:10.1126/science.3704629. 
• Bonner, Elena (1988) [1986]. Alone together (3 изд.). New York: Vintage Books. ISBN 978-0394755380. 
• Bonner, Elena (децембар 2005). „Sakharov is Tokamak's originator”. Physics Today. 58 (12): 15. Bibcode:2005PhT....58Q..15B. doi:10.1063/1.2169425. 
• Capuzza, Jamie; Golden, James (1988). The images and impact of Andrei Sakharov: a study of dissident rhetoric in the Soviet human rights movement. Ohio State University. OCLC 19583828. 
• Carroll, Nicholas (25. 2. 1981). „The loneliness of Andrei Sakharov”. The Montreal Gazette. стр. 23. 
• Clemens, Walter Jr. (1971). „Sakharov: a man for our times”. Bulletin of the Atomic Scientists. 27 (10): 4—56. doi:10.1080/00963402.1971.11455417. 
• Clementi, Marco (2002). Il diritto al dissenso: il progetto costituzionale di Andrej Sacharov [The right to dissent: Andrei Sakharov's constitutional project] (на језику: Italian). Rome: Odradek Edizioni. ISBN 978-8886973441. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Dornan, Peter (1975). „Andrei Sakharov: the conscience of a liberal scientist”. Ур.: Tökés, Rudolf. Dissent in the USSR: politics, ideology, and people. Johns Hopkins University Press. стр. 354—417. ISBN 978-0-8018-1661-1. 
• Drell, Sidney (мај 2000). „Andrei Sakharov and the nuclear danger”. Physics Today. 53 (5): 37—41. Bibcode:2000PhT..53e37D . doi:10.1063/1.883099. 
• Drell, Sidney; Hoagland, Jim; Shultz, George (25. 6. 2015). „The man who spoke truth to power: Andrei Sakharov's enduring relevance”. Foreign Affairs. 
• Drell, Sidney; Kapitsa, Sergei, ур. (1991). Sahkarov Remembered. Springer. ISBN 978-0-88318-852-1. 
• Drell, Sidney; Okun, Lev (август 1990). „Andrei Dmitrievich Sakharov”. Physics Today. 43 (8): 26. Bibcode:1990PhT....43h..26D. doi:10.1063/1.881252. 
• Drell, Sidney; Shultz, George (2015). Andrei Sakharov: the conscience of humanity. Physics Today. 69. Hoover Press. стр. 61. Bibcode:2016PhT....69g..61K. ISBN 978-0817918965. doi:10.1063/PT.3.3240. 
• Drummond, Roscoe (7. 3. 1977). „What kind of man is Andrei Sakharov?”. Observer–Reporter. стр. A4. 
• Eaton, William (20. 7. 1985). „Sakharov: Soviet aides defend internal exile: Soviets, challenged on rights, defend treatment of Sakharov”. Los Angeles Times. 
• Eaton, William (8. 12. 1985). „Tass says Sakharov is only afflicted by 'aging'”. Los Angeles Times. 
• Ferullo, Joe; Moore, Suzanne (30. 1. 1979). „Talking to Tanya: Sakharov's daughter speaks in Massachusetts”. Columbia Daily Spectator. CIII (61): 3. 
• Feshbach, Herman (април 1987). „A meeting with Sakharov”. Physics Today. 40 (4): 7—9. Bibcode:1987PhT....40d...7F. doi:10.1063/1.2819974. 
• Fireside, Harvey (зима 1989). „Dissident visions of the USSR: Medvedev, Sakharov & Solzhenitsyn”. Polity. 22 (2): 213—229. JSTOR 3234832. doi:10.2307/3234832. 
• Fisher, Dan (24. 5. 1984). „Andrei Sakharov. A prophet without honor among his own people”. Los Angeles Times. стр. 7A. 
• Furth, Harold (30. 4. 1981). „Sakharov: science of a dissident”. New Scientist. 90 (1251): 274—278. 
• Gorelik, Gennady; Bouis, Antonina W. (2005). The World of Andrei Sakharov: A Russian Physicist's Path to Freedom. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515620-1. 
• Ginzburg, Vitaly (2001). „The Sakharov phenomenon”. The physics of a lifetime: reflections on the problems and personalities of 20th century physics. Springer. стр. 471-506. ISBN 978-3540675341. doi:10.1007/978-3-662-04455-1_30. 
• Glazov, Yuri (1985). „Pasternak, Solzhenitsyn, and Sakharov”. The Russian mind since Stalin's death. D. Reidel Publishing Company. стр. 158—179. ISBN 978-9027718280. doi:10.1007/978-94-009-5341-3_9. 
• Gorelik, Gennady (јул 2002). „The metamorphosis of Andrei Sakharov: the inventor of the Soviet hydrogen bomb became an advocate of peace and human rights. What led him to his fateful decision?” (PDF). Scientific American: 27—30. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 4. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
• Gottfried, Kurt; Orlov, Yuri (19. 12. 1989). „A man who would not be silenced: Sakharov: he saw scientific, political and moral realities as one equation, and he died still warning about 'tomorrow'”. The Los Angeles Times. 
• Harasowska, Marta; Olhovych, Orest (1977). The international Sakharov hearing. Smoloskyp Publishers. ISBN 978-0914834113. 
• Harris, Zelda; Richter, Elihu (7. 7. 2010). „Andrei Sakharov, Elena Bonner and Gilad Schalit”. The Jerusalem Post. 
• Hesse, Natalya; Tolz, Vladimir (12. 4. 1984). „The Sakharovs in Gorky”. The New York Review of Books. 
• Hermann, Anton (новембар 1987). „Elena Bonner and Andrei Sakharov”. Quadrant. 33 (11): 78—79. 
• Holloway, David (март 1990). „Andrei Sakharov, 1921–1989”. Bulletin of the Atomic Scientists. 46 (2): 14. doi:10.1080/00963402.1990.11459791. 
• Holloway, David (30. 6. 1991). „Moral leader of a nation”. Bulletin of the Atomic Scientists. 47 (6): 37—38. 
• Jacobs, Michael (март 1980). „Sakharov exile triggers reaction in US physics community”. Physics Today. 33 (3): 133—134. Bibcode:1980PhT....33c.133J. doi:10.1063/1.2913982. 
• Keller, Bill (3. 4. 1987). „Sakharov disillusions dissidents”. The Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 15. 02. 2017. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
• Kelley, Donald (фебруар 1979). „Solzhenitsyn and Sakharov as futurologists”. Futures. 11 (1): 63—68. doi:10.1016/0016-3287(79)90070-3. 
• Kelley, Donald (1982). The Solzhenitsyn-Sakharov dialogue: politics, society, and the future. Greenwood Press. ISBN 978-0313229404. 
• Klehr, Harvey (5. 9. 2005). „Sakharov Watch. Fearful police state meets brave dissident”. The Weekly Standard. 10 (47). Архивирано из оригинала 23. 02. 2016. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
• Kline, Edward (22. 12. 1986). „Sakharov stands for the individual”. Los Angeles Times. 
• Korey, William (новембар 1986). „Andrey Sakharov–the Soviet Jewish perspective”. Soviet Jewish Affairs. 16 (3): 17—28. doi:10.1080/13501678608577546. 
• Kovalev, Sergei (21. 5. 1998). „Andrei Dmitrievich Sakharov: meeting the demands of reason”. Izvestiya. Архивирано из оригинала 23. 2. 2016. г. 
• Kramer, Mark (17. 12. 1989). „His spirit moved him and indeed, it moved us all: Sakharov: always the optimist, he gained an inner strength that carried him from exile to the leading voice of the Soviet opposition”. The Los Angeles Times. 
• Kuptz, Kirsten (2004). Dissent in the Soviet Union: the role of Andrei Sakharov in the human rights movement. GRIN Verlag. ISBN 978-3638278348. 
• Lee, Gary (12. 11. 1988). „Sakharov says Soviet Union continues to violate human rights”. The Washington Post. 
• Lee, Gary (15. 11. 1988). „President receives Sakharov”. The Washington Post. 
• LeVert, Suzanne (1986). The Sakharov file: a study in courage. J. Messner. ISBN 978-0671600709. 
• Lewis, Anthony (14. 7. 1984). „Torturing Andrei Sakharov”. Sarasota Herald-Tribune. стр. 21A. 
• Lipkin, Harry (2013). Andrei Sakharov: Quarks and the Structure of Matter. Andrei Sakharov: Quarks and the Structure of Matter. Edited by Lipkin Harry J. Published by World Scientific Publishing Co. Pte. Ltd. World Scientific Publishing. стр. 1-17. Bibcode:2013asqs.book.....L. ISBN 978-981-4407-41-0. doi:10.1142/9789814407427_0001. 
• Lizhi, Fang; Ratnesar, Romesh (14. 6. 1999). „The dissident Andrei Sakharov”. Time. 
• Lord, David (24. 12. 1986). „Sakharov’s release cause for optimism Cotler says”. The Montreal Gazette. стр. A-7. 
• Lozansky, Edward (1985). Andrei Sakharov and Peace. Avon. ISBN 978-0-380-89819-0. 
• Marshall, Eliot (8. 2. 1980). „U.S. scientists protest punishment of Sakharov”. Science. 207 (4431): 625. Bibcode:1980Sci...207Q.625M. PMID 17749319. doi:10.1126/science.207.4431.625. 
• Medvedev, Zhores (9. 1. 1986). „Sakharov's scientific legacy”. Nature. 319 (6049): 93. Bibcode:1986Natur.319Q93M . doi:10.1038/319093a0. 
• Medvedev, Zhores (26. 1. 1987). „Andrei Sakharov's return ...”. The Scientist. 
• Medvedev, Zhores (март 1990). „The legacy of Andrei Sakharov”. Index on Censorship. 19 (3): 13—14. doi:10.1080/03064229008534808. 
• Mervis, Jeffrey (26. 1. 1987). „Sakharov release may bolster ties with West, say activists”. The Scientist. 
• Mitgang, Herbert (12. 5. 2002). „A life of scientist and dissident Andrei Sakharov”. The Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 06. 02. 2016. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
• Mollick, John (24. 12. 1989). „The wisdom of Andrei Sakharov”. The Washington Post. 
• Moscovici, Serge (1997). „Singer, Sakharov et avoir l'air. Où la transgression mène à l'identification” [Singer, Sakharov and looking like. Where infringement leads to identification]. L'Inactuel (на језику: French) (7): 39—58. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Murray-Brown, Jeremy (1988). „Sakharov, the KGB, and the mass media”. Ур.: Bittman, Ladislav. The new image-makers: Soviet propaganda and disinformation today. Washington: Pergamon-Brassey's. стр. 159—200. ISBN 978-0080349398. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. 
• Mydans, Seth (18. 2. 1977). „Sakharov gets personal letter from Carter”. Schenectady Gazette. LXXXIV (121). 
• Nathans, Benjamin (29. 8. 2003). „The Sakharov Archives: a vital record of human rights history is in danger”. The New York Times. 
• Porubcansky, Mark (4. 6. 1988). „Sakharov: time, trust needed for reform”. Lakeland Ledger. стр. 11A. 
• Rabinowitch, Eugene (новембар 1968). „The Sakharov manifesto: Progress, peaceful coexistence, intellectual freedom”. Bulletin of the Atomic Scientists. 24 (9): 2—7. doi:10.1080/00963402.1968.11457727. 
• Reddaway, Peter (24. 12. 1986). „What future for the Sakharovs?”. Sarasota Herald-Tribune. стр. 7A. 
• Rhéaume, Charles (фебруар 2008). „Western scientists' reactions to Andrei Sakharov's human rights struggle in the Soviet Union, 1968–1989”. Human Rights Quarterly. 30 (1): 1—20. JSTOR 20486694. doi:10.1353/hrq.2008.0004. 
• Rich, Vera (16. 5. 1985). „Sakharov: resignation from Soviet academy”. Nature. 315 (6016): 169. Bibcode:1985Natur.315169R . doi:10.1038/315169b0. 
• Rich, Vera (10. 11. 1988). „Sakharov to stand for Supreme Soviet?”. Nature. 336 (6195): 97. Bibcode:1988Natur.336.97R . doi:10.1038/336097b0. 
• Rich, Vera (11. 2. 1988). „Sakharov work acknowledged”. Nature. 331 (6156): 468. Bibcode:1988Natur.331468R . doi:10.1038/331468c0. 
• Rich, Vera (12. 5. 1983). „Soviet human rights: one-way trip for Sakharov?”. Nature. 303 (5913): 106. Bibcode:1983Natur.303106R . doi:10.1038/303106c0. 
• Rich, Vera (1993). „East-west links: Sakharov college struggles on”. Physics World. 6 (8): 9—10. doi:10.1088/2058-7058/6/8/7. 
• Ritus, Vladimir (фебруар 2012). „A D Sakharov: personality and fate”. Physics-Uspekhi. 55 (2): 170—175. Bibcode:2012PhyU...55..170R. doi:10.3367/UFNe.0182.201202g.0182. 
• Robert, Horvath (октобар 2015). „"Sakharov would be with us": Limonov, Strategy-31, and the dissident legacy”. The Russian Review. 74 (4): 581—598. doi:10.1111/russ.12049. 
• Safire, William (2. 2. 1977). „Russian scientist and the moral hotline”. The Day. стр. 8. 
• Sessler, Andrew; Howell, Yvonne (мај 1984). „Andrei Sakharov: a man of our times”. American Journal of Physics. 52 (397): 397—402. Bibcode:1984AmJPh..52..397S. doi:10.1119/1.13624. 
• Shanker, Thom (25. 12. 1986). „Free political dissidents, Sakharov tells Gorbachev”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 24. 02. 2016. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
• Shcharansky, Anatoly (пролеће 1990). „The legacy of Andrei Sakharov”. Journal of Democracy. 1 (2): 35—40. doi:10.1353/jod.1990.0035. 
• Simes, Dimitri (29. 12. 1986). „Gorbachev and Sakharov: little has changed yet”. Los Angeles Times. 
• Smith, Fred (зима 1991). „Sakharov and Solzhenitsyn: dissidents with a different world view”. The Journal of Social, Political, and Economic Studies. 16 (4): 469—476. 
• Solzhenitsyn, Alexander (децембар 1973). „Peace and violence – Sakharov for the Nobel Peace Prize”. Index on Censorship. 2 (4): 47—51. doi:10.1080/03064227308532268. 
• Sternberg, Hilary (децембар 1973). „Sakharov & Solzhenitsyn: champions of freedom”. Index on Censorship. 2 (4): 5—11. doi:10.1080/03064227308532261. 
• Surovtseva, Ekaterina (2014). „А. И. Солженицын и А. Д. Сахаров: дискуссия вокруг "Письма вождям Советского Союза" и её восприятие в эмигрантской печати (М. Агурский)” [A.I. Solzhenitsyn and A.D. Sakharov: the debate around "Letter to the Soviet leaders" and its perception in the emigre press (M. Agursky)] (PDF). Филологические науки. Вопросы теории и практики (на језику: руски). 9 (39, part 2): 159—161. Архивирано из оригинала (PDF, immediate download) 6. 3. 2016. г. 
• Surovtseva, Ekaterina (2015). „А. И. Солженицын, А. Д. Сахаров и Р. Медведев: дискуссия вокруг "Письма вождям Советского Союза" и её восприятие в эмигрантской печати (М. Агурский)” [A.I. Solzhenitsyn, A.D. Sakharov and R. Medvedev: the debate around "Letter to the Soviet leaders" and its perception in the emigre press (M. Agursky)]. Молодой ученый (на језику: руски) (2): 608—613. Архивирано из оригинала 19. 04. 2015. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
• Teller, Edward (1991). „A life of fighting for freedom”. Physics World. 4 (5): 44—45. doi:10.1088/2058-7058/4/5/28. 
• Vernacchia-Galli, Jole (1986). „Andrej Dmitrievich Sakharov”. Regesto delle lauree honoris causa dal 1944 al 1985 [The register of honoris causa degrees from 1944 to 1985]. Studi e Fonti per la storia dell'Università di Roma (на језику: Italian). Vol. 10. Roma: Edizioni Dell'Ateneo. стр. 687—779. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Wade, Nicholas (15. 2. 1980). „A pledge to help Sakharov” (PDF). Science. 207 (4432): 745. Bibcode:1980Sci.207S.745W . doi:10.1126/science.11643589. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 10. 2015. г. 
• Wade, Nicholas (15. 5. 1981). „Physicists meet to honor Sakharov: The Soviet physicist Andrei Sakharov will be 60 on 21 May; a symposium in his honor was held on May Day, not in Moscow but in New York” (PDF). Science. 212 (4496): 756—757. Bibcode:1981Sci.212756W . PMID 17752230. doi:10.1126/science.212.4496.756. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 10. 2015. г. 
• Wade, Nicholas (28. 3. 1980). „Sakharov expulsion averted” (PDF). Science. 207 (4438): 1451. Bibcode:1980Sci.207S1451W . doi:10.1126/science.207.4438.1451-b. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 10. 2015. г. 
• Wade, Nicholas (14. 3. 1980). „Sakharov protests mount” (PDF). Science. 207 (4436): 1186. Bibcode:1980Sci.207.1186W . PMID 17776847. doi:10.1126/science.207.4436.1186. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 10. 2015. г. 
• Weeks, Albert (1975). Andrei Sakharov and the Soviet dissidents: a critical commentary. Monarch Press. ISBN 978-0671009632. 
• White, Sarah (12. 7. 1973). „Will Sakharov soon be silenced?”. New Scientist. 59 (854): 92. 
• Weisskopf, Victor (август 1984). „Sakharov and East-West relations”. Bulletin of the Atomic Scientists. 40 (7): 2. doi:10.1080/00963402.1984.11459247. 
• Wren, Christopher (10. 10. 1975). „Andrei Sakharov fights to attain human rights”. The Daytona Beach News-Journal. стр. 8A. 
• Wynn, Allan; Dewhirst, Martin; Stone, Harold (1986). Fifth International Sakharov Hearing: Proceedings, April, 1985. Andre Deutsch. ISBN 978-0233980508. 
• Young, Benjamin (2012). „Andrei Sakharov”. Ур.: Williams, Robert; Viotti, Paul. Arms control: history, theory, and policy. ABC-CLIO. стр. 307—309. ISBN 978-0275998202. 
• Zdravomyslov, Andrei (1995). „Диссидентское движение в свете социологии конфликта. А. Д. Сахаров” [Dissident movement in the light of sociology of conflict. A.D. Sakharov]. Социология конфликта. Россия на путях преодоления кризиса. Учебное пособие для студентов высших учебных заведений [Sociology of conflict. Russia on ways to overcome crisis. Textbook for students of higher educational institutions] (на језику: руски). Moscow: Аспект-пресс. стр. 264—267. ISBN 978-5756700091. 

Спољашње везе

• Andrei Sakharov //New dictionary of scientific biography / Noretta Koertge, ed. Detroit : Charles Scribner's Sons/Thomson Gale, 2008. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. фебруар 2019)
• The Andrei Sakharov Archives at the Houghton Library
• „Faces of Resistance in the USSR, The Andrei Sakharov Archives Homepage (Archived webpage)”. Brandeis University. Архивирано из оригинала 20. 1. 2003. г. Приступљено 17. 4. 2006. 

• Moss, Walter G. (август 2009). „The Wisdom of Andrei Sakharov” (PDF). 
• Gewertz, Ken. „Bonner points to still-powerful KGB Former Soviet dissidents say that present-day Russia shows little improvement over dark days of old regime”. Harvard News Office. Архивирано из оригинала 28. 11. 2011. г. Приступљено 27. 10. 2011.  Commemoration of the Sakharov Archives transfer to Harvard.
• Andrei Sakharov: Soviet Physics, Nuclear Weapons, and Human Rights Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. јун 2015). Web exhibit at the American Institute of Physics.
• Andrei Sakharov: Photo-chronology Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. март 2021)
• "Andrey Dmitriyevich Sakharov". Timeline of Nobel Winners.
• David Holloway on: Andrei Sakharov Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. март 2016).
• Andrei Sakharov Museum in Moscow Virtual Tour.
• Annotated bibliography of Andrei Sakharov from the Alsos Digital Library.
• Sakharov and SETI.
• Sakharov Archive (Russian)
• Sakharov Museum and Public Center: Peace, Progress and Human Rights (Russian)
• The Andrei Sakharov Russian Free Academy, Germany (de/en/fr/ru)
• Gaina Alex:Purged Science ГОСТИННАЯ: форум:АЛЕКАСНДР АЛЕКСАНДРОВ"Сборник рассказов":Gaina Alex: Репрессированная наука (Purged Science)