Андреј Сахаров

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Андреј Сахаров
RIAN archive 25981 Academician Sakharov.jpg
Андреј Сахаров
Пуно имеАндреј Дмитријевич Сахаров
Датум рођења(1921-05-21)21. мај 1921.
Место рођењаМосква
РСФСР
Датум смрти14. децембар 1989.(1989-12-14) (68 год.)
Место смртиМосква
Совјетски Савез
ШколаМосковски државни универзитет Ломоносов

Андреј Дмитријевич Сахаров (рус. Андре́й Дми́триевич Са́харов; Москва, 21. мај 1921Москва, 14. децембар 1989) је био познати совјетски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права.[1] Познат је као један од твораца совјетске хидрогенске бомбе, а потом и најјачег оружја икада произведеног — совјетске Цар бомбе.

Крајем 1960-их је почео да критикује совјетску службену политику, па се повезао са борцима за људска права. Добио је Нобелову награду за мир 1975. године, али је није могао преузети. Године 1980. ухапшен је и смештен у интерни егзил у Горки, одакле је пуштен 1986. године по наређењу Михаила Горбачова.

Њему у част је 1985. године основана награда Сахаров, Европског парламента за људе и организације посвећене раду на људским правима и слободама. Додељује се једном годишње. Иницијатор је оснивања „Меморијала“ 1988. године.[2]

Библиографија[уреди]

Књиге[уреди]

Чланци и интервјуи[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]