Андреј Тарковски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Андреј Тарковски
Andrei tarkovsky stamp russia 2007.jpg
Андреј Тарковски
Пуно имеАндреј Арсенијевич Тарковски
Датум рођења(1932-04-04)4. април 1932.
Место рођењаЗавражје
 СССР
Датум смрти28. децембар 1986.(1986-12-28) (54 год.)
Место смртиПариз
 Француска

Андреј Арсенијевич Тарковски (рус. Андре́й Арсе́ньевич Тарко́вский; Завражје, 4. април 1932Париз, 28. децембар 1986) је био руски филмски и оперски режисер, писац, теоретичар филма и позоришта, глумац и естетичар. Многи га сматрају једним од најзначајнијих и најутицајнијих руских филмских уметника и највећим режисером у историји светске кинематографије.[1][2]. Његов филмски изражај карактеришу необично дуги кадрови, изузетно драматична структура, употреба поезије и сна, неисторијско излагање радње и поетске слике прожете метафизичким темама.

Детињство и младост[уреди]

Тарковски је рођен 4. априла 1932. године у месту Завражје, на реци Волги, у близини града Јурјевеца, у Ивановској области, Совјетски Савез (данас Русија). Његов отац, Арсениј Тарковски, био је песник који је зарађивао за живот као преводилац, док је његова мајка, Марија Ивановна, по професији глумица провела живот радећи као уредник за прву државну издавачку кућу у Москви. Уочи његовог рођења родитељи су му се преселили на село, али су се недуго затим и развели. Упоредо са гимназијом похађао је музичку школу и три године учио сликарство.

Студије[уреди]

Током 1952. године уписао је Факултет за оријенталне језике, где је учио арапски језик и књижевност, али после две године школовања напустио је факултет и отишао у Сибир да ради и студира геологију. Крајем 1954. године напустио је дотадашњи посао и у Москви уписао Филмску академију у класи професора Михајла Илича Рома. Филмску академију завршио је 1960. године, дипломирајући кратким филмом „Парни ваљак и виолина“.

У емиграцији[уреди]

Почетком 1980. године Тарковски, је напустио Совјетски Савез и неколико преосталих година живота провео је у сталној борби са совјетским властима да дозволе његовој породици, а нарочито млађем сину, да му се придруже. Његова филмска каријера је поново почела у Италији где је радио документарац „Путовање у времену“ (1983), а за филм „Носталгија“ сценарио је написао у сарадњи са сценаристом Тонином Гуером. Тарковски је умро 28. децембра 1986. године у Паризу (Француска). Сахрањен је на гробљу руских емиграната Сент-Женевјев-ди-Буа у Паризу.

Филмографија[уреди]

Цитати[уреди]

  • Тарковски (у књизи Вајање у времену) :

„Циљ сваке уметности је ... да објасни људима разлог за њихову појаву на овој планети; или, ако не да објасни онда бар да постави то питање.”

  • Време у времену: дневници

„Слика је импресија Истине, коју нам је Бог дозволио да видимо нашим слепим очима.”

  • 1986.

„... чини ми се да појединац данас стоји на раскршћу, суочен са избором да или настави са новим технологијама и бескрајним умножавањем материјалних добара, или да пронађе пут који ће водити духовној одговорности, пут који би на крају могао значити не само његово лично спасење већ очување друштва уопште; другим речима окретање Богу.”

„Када је човјек гладан, оде у продавницу и купи нешто за јело, али када је човјеку заиста лоше нема никуд да оде осим код сексолога или код психоаналитичара, који не разумију ништа од онога што се дешава. То су брбљивци и војари који нас утјеше, смире вас и скупо вам наплате. Мој јунак не може више живјети као прије и чини нешто, можда безнадано, али нешто чиме доказује да је слободан. Овакви поступци могу имати апсурдне посљедице на материјалном плану, али на духовном су величанствене јер отварају пут препороду.”

Референце[уреди]

  1. ^ Shrader, Paul (2018). Transcendental Style in Film: Ozu, Bresson, Dreyer. University of California Press. 
  2. ^ Nick James. Syndromes of a new century Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 8, 2018) (на језику: енглески). Sight & Sound, February 2010

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Андреј Тарковски на сајту IMDb (на језику: енглески)