Андрија Качић Миошић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андрија Качић Миошић

Kacic.jpg
Андрија Качић Миошић

Датум рођења: 17. април 1704.
Место рођења: Брист (Млетачка република)
Датум смрти: 14. децембар 1760.
Место смрти: Заострог (Млетачка република)

Андрија Качић Миошић (Брист, 17. април 1704Заострог, 14. децембар 1760)[1] је дубровачки књижевник и монах у фрањевачком манастиру у Заострогу.

Биографија[уреди]

Рођен је у месту Брист крај Макарске. Прво дело написао је 1737. године и то је Приручник сколастичке филозофијске пропедеутике.

Године 1756. написао је дело у римованом десетерцу, подражавањем народне јуначке поезије, под називом Разговор угодни народа словинског. У њему је дао песничку интерпретацију словенске историје, коју је схватао на исти начин као и Мавро Орбин. Основу његове књиге чине песме и летописне белешке о педесет словенских краљева. У тај списак ушли су најпре тридесет девет краљева из Поп Дукљаниновог Летописа и једанаест српских владара (по његовом рачунању) од светог Симеона до краља Вукашина. Овај други приказан је као педесети и последњи словенски краљ. На ту заједничку основу Качић додаје песме и летописне белешке о темама регионалног карактера, о рашким (после Вукашина), зетским, бугарским и босанским главарима, да би у завршном делу унео песме о јунацима каснијих времена, међу којима има највише песама о албанском јунаку „Јуриј Кастриотићу“ (Скендербегу), којег такође убраја у словенску историју.

Сем овог дела написао је и трактат на латинском језику под насловом „Elementa peripatheticae“ као и хронику „Корабљица“ 1760. године.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :