Андрија Качић Миошић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андрија Качић Миошић

Kacic.jpg
Андрија Качић Миошић

Датум рођења: 17. април 1704.
Место рођења: Брист (Млетачка република)
Датум смрти: 14. децембар 1760.
Место смрти: Заострог (Млетачка република)

Андрија Качић Миошић (Брист, 17. април 1704Заострог, 14. децембар 1760)[1] је српски књижевник и монах у фрањевачком манастиру у Заострогу.

Биографија[уреди]

Рођен је у месту Брист крај Макарске. Прво дело написао је 1737. године и то је Приручник сколастичке филозофијске пропедеутике.

Године 1756. написао је дело у римованом десетерцу, подражавањем народне јуначке поезије, под називом Разговор угодни народа словинског. У њему је дао песничку интерпретацију словенске историје, коју је схватао на исти начин као и Мавро Орбин. Основу његове књиге чине песме и летописне белешке о педесет словенских краљева. У тај списак ушли су најпре тридесет девет краљева из Поп Дукљаниновог Летописа и једанаест српских владара (по његовом рачунању) од светог Симеона до краља Вукашина. Овај други приказан је као педесети и последњи словенски краљ. На ту заједничку основу Качић додаје песме и летописне белешке о темама регионалног карактера, о рашким (после Вукашина), зетским, бугарским и босанским главарима, да би у завршном делу унео песме о јунацима каснијих времена, међу којима има највише песама о албанском јунаку „Јуриј Кастриотићу“ (Скендербегу), којег такође убраја у словенску историју.

Сем овог дела написао је и трактат на латинском језику под насловом „Elementa peripatheticae“ као и хронику „Корабљица“ 1760. године.

Вјекослав Бабукић је под псеудонимом Венцеслав Јурај Дундер у Бечу, 1836. објавио 10. издање Разговора угодних народа Словинскога са насловом СЕРБСКО-ДАЛМАТИНСКЕ ВИТЕЖКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ. [2] Лазар Томановић је о томе написао:

Викицитати „Дундеров наслов само доказује, да су још прије пунијех педесет година сматрали Качићеве пјесме српскијема, и не Срби, него по свој прилици сами Хрвати... Стражилово је још надодало, како је ово издање Дундерово било намјештено на столу на сред цркве фрањевачке у Бечу приликом парастоса, што се држао Фра Андрији о прослави његове стогодишњице, и нико од присутнијех поштовача Качићевијех, па ни од Хрвата не замјери том и таквом српском главном наслову Пјесмарице Качићеве“
({{{2}}})

[3]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. Кратка биографија на сајту Хрватске радио телевизије
  2. Kačić Miošić, Andrija; Vjekoslav Babukić (1836). Serbsko-dalmatinske narodne vitežke pjesme (Razgovori ugodni naroda Slovinskoga). Beč. 
  3. Tomanović, Lazar (1886). Fra Andrija Kačić prema srpstvu i hrvatstvu, pp.63. Zadar. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :