Андрија Прлаиновић
Андрија Прлаиновић (28. април 1987) је српски ватерполиста, вишеструки олимпијски, светски и европски шампион. Са четири медаље, укључујући две златне, је један од најтрофејнијих српских олимпијаца. Од 2020. године играч је француског Марсеља.
Каријера
[уреди | уреди извор]Ватерполо је почео тренирати са шест година. Успео је да се, кроз ватерполо избори и са проблемима са астмом, и постане један од најбољих ватерполиста света.[1]
Јадран Херцег Нови
[уреди | уреди извор]Млади Новљанин каријеру је започео у Јадрану из Херцег Новог. Након млађих селекција, са 15 година је заиграо за први тим, а наредне три године је био члан најбољег тима Јадрана. Било је то време у којем је Јадран био апсолутни шампион Србије и Црне Горе. Три пута за редом су били победници Првенства и Купа државе.
Партизан
[уреди | уреди извор]Преласком у Партизан 2006. променио се и шампион државног Првенства и Купа. За пет година у клубу са Бањице, Прлаиновић је пет пута био победник Првенства и Купа Србије. Поред тога, освојио је два пута Еуроинтер лигу, а у шампионској 2009/2010 Партизан и Прлаиновић били су и шампиони Европе након 35 година.
Про Реко
[уреди | уреди извор]За одличног Прлаиновића заинтересовао се италијански ватерполо гигант Про Реко и у лето 2011. српски ватерполиста је узео капицу клуба.[2] Упркос титулама у Купу и Првенству Италије, пред почетак Олимпијских игара у Лондону 2012, италијански клуб је објавио да због проблема са финансијама мора да раскине уговоре са странцима. Међу њима нашао се и Прлаиновић који је након Игара пронашао нови клуб.
Црвена звезда
[уреди | уреди извор]Вратио се у Београд, у Црвену звезду са уговором на годину дана, уз могућност продужења.[3][4]Звезда је те године на челу са Дејаном Савићем саставила тим од неколико репрезентативаца и млађих играча за велике успехе. И још једном је Андрија наставио свој шампионски поход. Почео га је освајањем првог Купа Србије за Звезду и то против Партизана у финалном сусрету. Уследила је и титула након 20 година паузе, а наредне године поновили су исти успех. На европској сцени Звезда је била неприкосновена. Капитен Прлаиновић предводио је тим до трофеја Лига шампиона.[5] и Суперкупа Европе За своје успехе награђиван је од спортског друштва Црвене звезде, али уз све напоре, клуб није могао да задржи најбољег првотимца и најуспешнијег капитена - шест трофеја за две сезоне.
Повратак у Про Реко
[уреди | уреди извор]Наредна станица за Прлаиновића била је Италија и повратак у Про Реко.[6][7] Овога пута уговор је потписан на две године. Нових шест трофеја са клубом из Италије на свим такмичењима. За разлику од сезоне 2011/2012, када је освајао Куп и Првенство Италије, те Лигу шампиона, у сезони 2014/2015 Прлаиновић је уз те, стигао и до новог трофеја и то у Суперкупу Европе. Након тријумфа са Звездом, пехар и златну медаљу освојио је и са Про Реком.
Солнок и Мађарска
[уреди | уреди извор]Из Италије Прлаиновић се преселио у Мађарску и потписао уговор са Солноком. Након само неколико утакмица, морао је на паузу од три недеље због мононуклеозе,[8], али је то надокнадио у наредним сусретима. Стигли су до титуле шампиона Европе, а затим и титуле у Суперкупу. Тријумфом у финалу Лиге шампиона постао је једини ватерполиста који је са четири различита клуба четири пута освајао ово такмичење. Такође, био је најбољи појединац у финалном сусрету за титулу у Првенству.[9] У сезони 2017/2018 први пут је остао без шампионске титуле[10], а због повреде је пропустио и завршни турнир Лиге шампиона. После три године сарадње са Солноком, уз пад игре клуба Прлаиновић је одлучио да настави даље.[11] Договорио је прелазак у Динамо из Москве, али су ти преговори пропали због смрти председника клуба. Ипак је остао у Мађарској, али је у Будимпешти заиграо за ОСЦ. У пролеће 2020, у тренутку када је ватерполо сезона прекинута због Корона вируса, клуб из Будимпеште је напустио главни спонзор.[12] Нико од страних играча није остао у ОСЦ.
Марсељ
[уреди | уреди извор]Прлаиновић је крајем априла 2020. потписао уговор са француским Марсељом.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Распадом Србије и Црне Горе 2006. године одлучио се да игра за репрезентацију Србије чиме почиње велика репрезентативна каријера играча који је задужио капицу са бројем 11. До сада је одиграо 321 утакмицу и постигао 519 голова.
Олимпијске игре
[уреди | уреди извор]Са одличним резултатима у клубовима, 2008. дебитовао је на Олимпијским играма у Пекингу и са искуснијим играчима стигао до бронзане медаље. Четири године касније, на летњим олимпијским играма 2012. у Лондону он је био један од оних искуснијих. На крају турнира освојио је поново бронзу, али је са 22 постигнута гола проглашен за најбољег стрелца турнира и уврштен у идеални тим. 2016. године са репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Олимпијским играма у Рију.
Светска првенства
[уреди | уреди извор]На Светском првенству 2009. је дебитовао када су у питању ова такмичења и одмах стигао до злата. У Шангају 2011. Србија је у финалу поражена од Италије, али је Прлаиновић уврштен у најбољи тим шампионата.[13]. Седми је био 2013, док је 2015. у Казању стигао дао злата уз титулу најбољег играча првенства. Нову бронзу освојио је 2017. на шампионату света у Будимпешти. Светско првенство 2019. пропустио је одлуком селектора да одмори играче након остварене визе за Олимпијске игре у Токију.[14]
Европска првенства
[уреди | уреди извор]Андрија је наступио на свих осам европских првенстава које је Србија као самостална држава одиграла. Дебитовао је златом 2006. у Београду.И тад, али и на сваком наредном давао је свој максимум. Уследило је сребро у Малаги 2008, затим бронза у Загребу уз одличан наступ Прлаиновића. Од 2012. до 2018. освојио је четири златне медаље, уз то био најбољи играч шампионата у Београду 2016. У Будимпешти 2014. играо је уз повреду руке.
Остала такмичења
[уреди | уреди извор]Са јуниорском репрезентацијом Србије и Црне Горе освојио је Европско првенство 2004. на Малти и 2006. у Орадеји. Први гол на званичној утакмици био му је у финалу Светске лиге 2005. у победи против Мађарске. У такмичењу у којем је постао рекордер.[15] Има једну бронзану медаљу освојену у Подгорици 2009. године. Од 2005. до 2019. пропустио је завршницу у Чељабинску 2013, када је селектор одлучио да га одмори од напорне сезоне. На завршном турниру Светске лиге 2019, у Београду стигао је до јубиларног, 500. гола од како је узео капицу Србије и то у утакмици против великог спортског ривала, репрезентације Хрватске.[16] Са Медитеранских игара има једно злато (Пескара 2009) и једну бронзу (Алмерија 2005), а са Светског купа има два злата, прво из Будимпеште 2006, а друго из Орадее 2010.
Живот ван базена
[уреди | уреди извор]Андрија се 2014. оженио својом дугогодишњом девојком Иваном Чуљковић[17] са којом има двоје деце. Андрија је са двојицом партнера 2015. кренуо у производњу опреме за водене спортове. Спонзорисали су клубове са домаће сцене, а постали су и званична опрема ватерполо репрезентације Србије.[18]. Поред тога, са сестром води кафић у Београду. Познат је као неко ко увек може да каже своје мишљење и бори се за опстанак ватерпола у Србији. Учествовао је у многим хуманитарним акцијама за помоћ деци, становништву након поплава 2014. и многим другим. Из очију саиграча, Прлаиновић је компјутер у води и само они могу да осете колики је његов допринос у базену и репрезентацији.
Признања и награде
[уреди | уреди извор]- Најбољи спортиста Спортског друштва Црвена звезда за 2013.годину[19]
- Добитник Мајске награде 2013.[20]
- Најбољи играч завршног турнира Лиге шампиона у сезони 2016/2017[21]
- Најбољи играч Светског првенства у Казању 2015[22]
- Најбољи играч Европског првенства у Београду 2016[23]
Клупски трофеји
[уреди | уреди извор]- Евролига 2010/11. - Шампион са Партизаном
- Лига шампиона 2011/12. и 2014/15. - Шампион са Про Реком
- Лига шампиона 2012/13. - Шампион са Црвеном звездом
- Лига шампиона 2016/17. - Шампион са Солноком
- Суперкуп Европе 2013/14. - Победник са Црвеном звездом
- Суперкуп Европе 2015/16. - Победник са Про Реком
- Суперкуп Европе 2017/18. - Победник са Солноком
- Првенство Србије и Црне Горе 2003/04., 2004/05. и 2005/06. - Шампион са Јадраном
- Куп Србије и Црне Горе 2003/04., 2004/05. и 2005/06. - Победник са Јадраном
- Првенство Србије 2006/07., 2007/08., 2008/09., 2009/10. и 2010/11. - Шампион са Партизаном, 2012/13. и 2013/14. - Шампион са Црвеном звездом
- Куп Србије 2006/07., 2007/08., 2008/09., 2009/10. и 2010/11. - Победник са Партизаном, 2012/13. и 2013/14. - Победник са Црвеном звездом
- Еуроинтер лига 2009/10. и 2010/11. - Победник са Партизаном
- Првенство Италије 2011/12, 2014/15. и 2015/16. - Шампион са Про Реком
- Куп Италије 2011/12, 2014/15. и 2015/16. - Победник са Про Реком
- Првенство Мађарске 2016/2017 - Победник са Солноком
- Куп Мађарске 2017/2018 - Победник са Солноком
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Портал Астма: Ватерполо: Андрија Прлаиновић”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 14. 04. 2020.
- ^ „Спортске: Прлаиновић у Про Реку”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2020. г. Приступљено 14. 04. 2020.
- ^ РТС: Прлаиновић у Звезди
- ^ Мондо: „ВАТЕРПОЛО: Прлаиновић у Звезди“ (18. август 2012.)
- ^ Новости: Црвена звезда шампион Европе у ватерполу!
- ^ Моја Црвена звезда: Прлаиновић у Про Реку
- ^ Телеграф: Прлаиновић потврдио да напушта Звезду: Жао ми је што идем
- ^ Ватерполо вести: Прлаиновић паузира због мононуклеозе
- ^ Ватерполо вести: Солнок одбранио титулу, Срби блистали у трећем мечу
- ^ Ватерполо вести: После 15 година Андрија Прлаиновић први пут без шампионске титуле
- ^ Ватерполо вести: Прлаиновић: Солнок остаје у најлепшем сећању; Гоцићу желим све најбоље
- ^ Делфини: Четири делфина траже нову средину! Прлаиновић: Није први пут
- ^ Б92: Филиповић најбољи играч СП, Прлаиновић члан идеалног тима
- ^ Спорт клуб: Савић објавио списак - циљ испуњен, заслужени одмор
- ^ Блиц Спорт: Фића, Прле и Дуле као нико никад
- ^ Блиц Спорт: Бољи тренутак за јубилеј није могао да изабере! Прлаиновићу је победоносни гол против Хрвата био 500. за репрезентацију
- ^ Блиц: Оженио се Андрија Прлаиновић
- ^ Ватерполо вести: Прлаиновић о „Килу”: Жеља нам је да будемо уз наше клубове
- ^ Телеграф: Славље у Звезди: Прлаиновић и Зорана најуспешнији црвено-бели спортисти
- ^ РТС: Уручене Мајске награде
- ^ Ватерполо вести: Прлаиновић МВП: Драго ми је због успеха екипе, заслуге људима у клубу
- ^ Б92: Прлаиновић МВП, Митровић најбољи голман
- ^ Телеграф: Прлаиновић МВП шампионата, али какав шок на листи најбољих стрелаца
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Андрија Прлаиновић на порталу ватерполо репрезентације Србије
- Рођени 1987.
- Дубровчани
- Срби у Црној Гори
- Српски ватерполисти
- Ватерполисти Партизана
- Ватерполисти Црвене звезде
- Ватерполисти на Летњим олимпијским играма 2008.
- Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2008.
- Ватерполисти на Летњим олимпијским играма 2012.
- Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2012.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2012.
- Ватерполисти на Летњим олимпијским играма 2016.
- Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2016.
- Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.
- Ватерполисти на Летњим олимпијским играма 2020.
- Светски прваци у ватерполу
- Освајачи златних олимпијских медаља за Србију
- Освајачи олимпијских медаља у ватерполу
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2016.
- Олимпијски победници у ватерполу
- Освајачи медаља на Европским првенствима за Србију
- Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Србију
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2020.