Андроник Манојлов Палеолог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Андроник Палеолог
Manuel II Helena sons.JPG
Млади Андроник са родитељима и браћом
Датум рођења1400.
Место рођењаМонемвасија
Византијско царство
Датум смрти4. март 1429.(1429-03-04) (25/26 год.)
Место смртиСолун
Млетачка република
ДинастијаПалеолози
ОтацМанојло II Палеолог
МајкаЈелена Драгаш

Андроник Палеолог (грч. Ανδρόνικος Παλαιολόγος) је био византијски деспот који је управљао Солуном (1408—1423). Био је син византијског цара Манојла II (1391—1425) из династије Палеолога и српске принцезе Јелене Драгаш. Услед отоманске опсаде Солуна и велике глади у граду, Андроник га је предао Млечанима 1423. године, након чега се повукао са власти и замонашио.

Порекло и породица[уреди]

Рођен је у Цариграду, као једно од десеторо деце, Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), обласног господара који је владао источном Македонијом. По мајчиној линији Андроник је био чукунунук краља Србије Стефана Дечанског (1322—1331) чија се ћерка удала за севастократора Дејана (родоначелника Дејановића и оца Константина Дејановића Драгаша) и по тој основи потомак Немањића. Поред Андроника, Манојло и Јелена имали су још неколико деце.

Име Живео Титула Владао
Јован (VIII) 13921448. византијски цар Византијом (од 1421. као савладар, самостално 1425—1448)
Теодор (II) (1396—1448) морејски деспот Морејом (1407—1443)
Константин (XI) (1404—1453) деспот, регент, цар Византијом (регент 1423—1424. и 1437—1439, цар 1449—1453),
Морејом (удеони деспот 1428—1443, врховни деспот 1443—1449),
Димитрије (1406—1470) морејски деспот Морејом (1449—1460)
Тома (1409—1465) морејски деспот Морејом (1428—1460)
Константин (1393/13971400/1405)
Михајло (1406/14071409/1410)

Живот и владавина[уреди]

Андроник се родио 1403. године и као дете је прележао болест од које су умрла његова браћа (Михајло и Константин). Међутим, он није успео да се у потпуности опорави од ње и до краја свог живота је био крхког здравља.

Након смрти свог брата од стрица Јована (VII) (цар 1390, деспот 1403—1408) 1408. године, отац му је доделио титулу деспота и као петогодишњака га је поставио за господара Солуна.

Након доласка Мурата II (1421—1451) на власт 1421. године, дошло је до обнове отоманских сукоба са хришћанским државама на Балкану. На удару су се нашле Српска деспотовина и Византијско царство, а Цариград и Солун су се нашли под опсадом. Док опсада односно блокада Цариграда није имала изгледа да доведе до предаје града, дотле је блокада Солуна, започета 1422. године, већ после годину дана успела да исцрпе град. Безизлазност ситуације и велика глад у граду, покренули су Андроника да отпочне преговоре са Млечанима о њиховом преузимању града. Договор је постигнут и Млечани су 1423. године преузели Солун.[1] Њихово запоседање града, довело је до рата са Муратом II који је исцрпљени град видео као свој сигуран плен. Сукоби су настављени, а Османлије су 1430. године заузеле град на јуриш.

Сам Андроник се 1424. године замонашио и у манастиру је преминуо 04.03. 1429. године.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Михајло IX Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
8. Андроник III Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Рита од Јерменије
 
 
 
 
 
 
 
4. Јован V Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Амедео V од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија од Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
2. Манојло II Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Михајло Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
10. Јован VI Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Теодора Палеолог Анђел
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелена Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Андроник Асен
 
 
 
 
 
 
 
11. Ирина Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Андроник Манојлов Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Дејан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Константин Драгаш Дејановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Стефан Урош III Дечански
 
 
 
 
 
 
 
13. Теодора Немањић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелена Драгаш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Nicol 1993, стр. 459.

Литература[уреди]


Претходник:
Јован VII Палеолог
Господар Солуна
(14081423)

Наследник:
Солун бива предат Млечанима