Анеуризма

Анеуризма
	Ангиографија анеуризме у церебралној артерији.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	васкуларна хирургија
МКБ-10	I72
МКБ-9-CM	442
DiseasesDB	15088
MedlinePlus	001122
MeSH	D000783
	[уреди на Википодацима]

Анеуризма (од грч. ἀνεύρυσμα - проширење, односно грч. ἀνευρύνειν - проширити) локализована је вазодилатација крвних судова испуњена крвљу^[1] која је настала као последица болести или слабљења зида вене или артерије.

Анеуризме се најчешће јављају у артеријама које се налазе у основи мозга (тзв. Вилисов круг) и у аорти (главна артерија која одводи крв из срца, тада је у питању аортна анеуризма). Како величина анеуризме расте, повећава се ризик од пуцања, што може довести до обилног крварења, других компликација, па чак и смрти.

Фактори ризика[уреди | уреди извор]

Фактори ризика за настанак анеуризме су дијабетес, гојазност, хипертензија, пушење, алкохолизам и недостатак бакра.^{[тражи се извор]}

Лечење[уреди | уреди извор]

Током историје, анеуризма се лечила хируршком интервенцијом или активним посматрањем у комбинацији са контролисањем крвног притиска. У последње време, развијене су ендоваскуларне односно минимално инвазивне технике за различите типове анеуризми.