Анеуризма
| Анеуризма | |
|---|---|
 | |
| Ангиографија анеуризме у церебралној артерији. | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | васкуларна хирургија |
| МКБ-10 | I72 |
| МКБ-9-CM | 442 |
| DiseasesDB | 15088 |
| MedlinePlus | 001122 |
| MeSH | D000783 |
Анеуризма (од грч. ἀνεύρυσμα - проширење, односно грч. ἀνευρύνειν - проширити) локализована је вазодилатација крвних судова испуњена крвљу[1] која је настала као последица болести или слабљења зида вене или артерије.
Анеуризме се најчешће јављају у артеријама које се налазе у основи мозга (тзв. Вилисов круг) и у аорти (главна артерија која одводи крв из срца, тада је у питању аортна анеуризма). Како величина анеуризме расте, повећава се ризик од пуцања, што може довести до обилног крварења, других компликација, па чак и смрти.
Фактори ризика[уреди | уреди извор]
Фактори ризика за настанак анеуризме су дијабетес, гојазност, хипертензија, пушење, алкохолизам и недостатак бакра.[тражи се извор]
Лечење[уреди | уреди извор]
Током историје, анеуризма се лечила хируршком интервенцијом или активним посматрањем у комбинацији са контролисањем крвног притиска. У последње време, развијене су ендоваскуларне односно минимално инвазивне технике за различите типове анеуризми.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Анеуризма на Викимедијиној остави. |
- Дијаграми различитих стадијума анеуризми (језик: енглески)
 | Овај чланак везан за медицину је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
