Анимизам је веровање да и неживе ствари поседују менталне процене сличне онима који се одигравају у људском бићу. Психоаналитичари сматрају да се овај начин мишљења јавља код детета које не разликује субјективно од објективног. То је склоност деце да неживим стварима и објективним појавама придају особине живих створова и субјективне доживљаје. Такође, анимизам је веровање у постојање духова који су одвојиви од тела. Традиционално се приписује малим, примитивним друштвима, иако су присутни и у главним светским религијама[1]. Према Тејлору, класичан анимизам се састоји од приписивања свесног живота природним предметима или појавама.
