Пређи на садржај

Ани Ерно

С Википедије, слободне енциклопедије
Ани Ерно
Лични подаци
Датум рођења(1940-09-01)1. септембар 1940. (84 год.)
Место рођењаНормандија, Француска
Књижевни рад
Најважнија делаМушко место, Женска прича, Догађај, "Девојачка прича", "Године", Сећања једне девојке, Le jeune homme...
НаградеНобелова награда за књижевност (2022)
Званични веб-сајт

Ани Ерно (фр. Annie Ernaux, 1. септембар 1940) је француска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност 2022. године[1][2] због "храбрости и клиничке оштрине".[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ани Ерно је рођена у Лилебону (Lillebonne) Нормандији, у Француској, 1940. године.[4] Током њеног детињства родитељи су се преселили у Иветот (Yvetot) где су држали кафић и продавницу. Похађала је приватну католичку средњу школу. Са осамнаест година, током лета, 1958. године, одлази од куће да би чувала децу у летњем кампу. Током тог лета доживљава своја прва сексуална искуства која касније описује у роману Mémoire de fille (Сећања једне девојке). Даље школовање наставља у школи за образовање наставника у Руану и Бордоу.[5] Завршила је два факултета: Универзитет у Руану и Универзитет у Бордоу.[1] У том периоду је написала прве странице свог необјављеног романа у Лондону. Током година које су уследеле Ерно се удала, родила два сина и радила као наставник у средњој школи. Године 1977. породица се преселила у Сержи-Понтоаз, град у региону Париза. Напустила је посао наставника у почела да ради у Центру за образовање на даљину. Почетком 1980-их се развела и остала да живи у Сержи-Понтоазу, где живи и данас. Године 2000. је престала да се бави наставничким радом и посветила се писању.[5]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Пре него што је постала кљижевница, Ерно је била учитељица. Позната је аутобиографским делима, и до сада је написала више од 20 дела. Њена прва написана књига је Les Armoires vides (Празни ормани) (1974), са којом је почела да истражује своје нормандијско порекло.[6] Књиге Мушко место ("La Place") (код нас преведено као Место под сунцем) и Женска прича (Une Femme) постали су прави француски класици. [5] За књигу Место под сунцем у којој је описала свој однос са оцем, као и о одрастање у малом граду у Француској добила је награду Ренодо.[1]

Прича о томе како је преживекла абортус 1963. године, у периоду када је намеран прекид трудноће био незаконит у Француској, говори књига Догађај (L’Événement) објављена 2000. године. У својим књигама пише о о догађајима у свом животу, о односу са оцем, о браку, мајчиној болести и смрти.[4]Главне теме њених књига су су стид, понижење, љубомора, неспособност да видимо ко смо заиста.[6] Године 2016. је објавила књигу "Девојачка прича" (Mémoire de fille) која прати пунолетство једне младе жене из 1950-их. Најпознатију своју књигу "Године" (Les Années), објавила је 2008, и у њој описује себе и шире француско друштво од краја Другог светског рата до данас.[7] Књига је названа “првом колективном биографијом”.[6]

Године 2016. објавила је књигу Mémoire de fille (Сећања једне девојке). У књизи је описала сопствено искуство губитка невиности. Последња објављена књига Ани Ерно је Le jeune homme из 2022. године.[6]

Осим објављених књига Ани Ерно је и аутор великог броја чланака и краћих текстова.[8]

Награде

[уреди | уреди извор]

Ауторка је добила неколико награда и признања:[1]

  • (1984) - Награда "Ренодо" за књигу Место под сунцем
  • (2018) - награда "Premio Hemingway"
  • (2019) - номинована је за "Booker Prize"

Дела

[уреди | уреди извор]

Књиге Ани Ерно:[9][8]

Адаптације дела

[уреди | уреди извор]

По роману Догађај је снимљен филм у режији Одри Диван (Audrey Diwan). Филм је добитник Златног лава на Венецијанском филмском фестивалу 2021. године.[4][10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Ko je Ani Erno, dobitnica Nobelove nagrade za književnost: Čita Danila Kiša i Mirka Kovača”. danas.rs. Приступљено 6. 10. 2022. 
  2. ^ „Додељена Нобелова награда за књижевност: Жена поразила Руждија и Албанца”. Б92. 6. 10. 2022. Приступљено 8. 10. 2022. 
  3. ^ „Francuskinja Ani Erno dobitnica Nobelove nagrade za književnost”. glasamerike.net. Приступљено 7. 10. 2022. 
  4. ^ а б в „Nobelova nagrada za književnost 2022: Francuskinja Ani Erno dobitnica priznanja”. bbc.com. Приступљено 7. 10. 2022. 
  5. ^ а б в „Biography - Annie Ernaux”. annie-ernaux.org. Приступљено 7. 10. 2022. 
  6. ^ а б в г „Žena koja o stidu piše bez stida… Ko je Ani Erno, ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade”. headliner.rs. Архивирано из оригинала 06. 10. 2022. г. Приступљено 7. 10. 2022. 
  7. ^ „Nobelova nagrada za književnost francuskoj autorki Ani Erno”. slobodnaevropa.org. Приступљено 7. 10. 2022. 
  8. ^ а б „Publications - Annie Ernaux”. annie-ernaux.org. Приступљено 7. 10. 2022. 
  9. ^ „Annie Ernaux”. goodreads.com. Приступљено 7. 10. 2022. 
  10. ^ „L’ÉVÉNEMENT / HAPPENING”. fest.rs. Приступљено 7. 10. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ани_Ерно&oldid=27398962”