Анклам
| Анклам Anklam |
|
|---|---|
 Анклам
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Њемачка |
| Савезна држава | Мекленбург-Западна Померанија |
| Становништво | |
| Становништво | 13.737[1] |
| Густина становништва | 243 ст./km² |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 53°51′20″ СГШ; 13°41′19″ ИГД / 53.85556° СГШ; 13.68861° ИГД Координате: 53°51′20″ СГШ; 13°41′19″ ИГД / 53.85556° СГШ; 13.68861° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Надморска висина | 5 m |
| Површина | 56,6 km² |
 Анклам
Анклам на мапи Њемачке
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Михаел Галандер (IfA) |
| Поштански код | 17389 |
| Позивни број | 03971 |
| Регистарска ознака | OVP |
| Веб-сајт | www.anklam.de |
Анклам (њем. Anklam) је град у њемачкој савезној држави Мекленбург-Западна Померанија. Једно је од 89 општинских средишта округа Остфорпомерн. Према процјени из 2010. у граду је живјело 13.737 становника.
Историја[уреди]
У раном средњем вијеку крај данашњег Анклама налазило се скандинавско и вендско насеље. За вријеме њемачке источне колонизације Анклам је основан на мјесту напуштеног вендског утврђења. Постао је члан Ханзе 1283. Иако је у то време био мален и неутицајан, припадност Ханзи омогућила му је да се обогати и просперира. Град је почео да назадује за вријеме и након Тридесетогодишњега рата. Око 20 година шведска и царска војска бориле су се за контролу над градом. Царска војска држала је град од 1627. до 1630., након чега шведска војска заузима град. Анклам је по окончању рата 1648. постао дио Шведске Помераније. Бранденбуршки кнез-изборник Фридрих Вилхелм заузео је град 1676. Након Великог сјеверног рата по одредбама мировног споразума 1720. јужни део града припао је Пруској, а мањи сјеверни дио остао је под контролом Шведске. Град је остао подијељен све до 1815. када цијела Западна Померанија постаје дио Пруске. Анклам је био готово потпуно разорен за време савезничког бомбардовања током 1943. и 1944. и за вријеме совјетске копнене офанзиве.
Географија[уреди]
Анклам се налази у савезној држави Мекленбург-Западна Померанија у округу Остфорпомерн. Град се налази на надморској висини од 5 метара. Површина општине износи 56,6 km². У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 13.737 становника. Просјечна густина становништва износи 243 становника/km². Посједује регионалну шифру (AGS) 13059002.
Међународна сарадња[уреди]
| Мјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
|---|---|---|---|
| Хобров | Данска | контакт | 2000. |
| Burlöv | Шведска | партнерство | 1994. |
| Устка | Пољска | партнерство | 1995. |
| Свиноујшће | Пољска | партнерство | 2000. |
| Нанту | Кина | партнерство | 1997. |
| Извор[2] | |||
Референце[уреди]
- ↑ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
- ↑ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010.
Спољашње везе[уреди]
 |
Анклам на Викимедијиној остави. |
- Званични сајт општине (немачки)
- Њем. Савезни завод за статистику (немачки)
- Стална конференција градова и општина (немачки)
- KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. (немачки)
- План насеља на мапи (Mapquest)
|
Независни градови и општине у округу Остфорпомерн
|
||
|---|---|---|
|
Анклам | Банделин | Баргишов | Беренхоф | Блезевиц | Болдеков | Бринцов | Бугевиц | Бугенхаген | Буденхаген | Буцов (Немачка) | Вакеров | Витшток | Волгаст | Врангелсбург | Вустерхусен | Гицков | Грибов | Грос Кизов | Грос Полцин | Даргелин | Дарген | Дерзеков | Дидрихсхаген | Духеров | Зарнов | Зауцин | Ивен | Икериц | Каминке | Карлсхаген | Кацов | Келцин | Клајн Бинцов | Козеров | Корсвандт | Креслин | Крин (Западна Померанија) | Крузенфелде | Крумин | Ласан | Левенхаген | Лимансдорф | Липен | Литов | Лодин | Лоисин | Лубмин | Медов | Мезекенхаген | Мелентин | Мелшов | Мурхин | Нецов | Ној Болтенхаген | Ној Козенов | Нојендорф А | Нојендорф Б | Пенеминде | Постлов | Пудагла | Пуцар | Ранквиц | Росин | Рубенов | Рубков | Тразенхајде | Херингсдорф | Цемиц | Цемпин | Циновиц | Цирхов | Цисов | Шмацин | Шпантеков | Штолпе ауф Узедом |
 |
|
