Аноксија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аноксија
Erytrocyte deoxy to oxy v0.7.gif
Анимација нормалне оксигенације
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Физиологија
ICD-9-CM 799.02
MeSH D000860

Аноксија (лат. аnoxia) је поремећај који се карактерише; смањењењем нивоа кисеоника у ткивима испод његових физиолошких вредности, потпуним недостатком кисеоника у организму због прекида његовог доласка у ткива и неспособношћу ћелија да користе кисеоник за нормалну функцију. Према брзини настанка разликују се две врсте аноксије; брзонастајућа или акутна аноксија и споронастајућа или хронична аноксија.[1]

Супротстављени ставовови[уреди]

Према Артуру Гајтону, еминентном физиологу, у пракси се неки термини везани за поремећаје у дистрибуцији кисеоника у процесу дисања погрешно користе:[2]

  • Аноксија у суштини значи да кисеоника уопште нема, али се овај термин чешће примењује за означавање смањене количине кисеоника. Исправнији назив (по Гајтону) за смањење количине кисеоника у организму био би хипоксија.
  • Аноксемија, значи да у крви нема кисеоника, али се и овај термин у свакодневној пракси користи да означи да је заправо количина кисеника у крви смањена. Бољи термин (по Гајтону) за овај поремећај је хипоксемија.

Етиологија[уреди]

Етиолошки гледан најчешћи узроци аноксије су:[3]

  • Повреде са запушењем дисајних путева (запушење носа и уста, запушење ждрела и гркљана, запушење душника и душница)
  • Утопљење
  • Повреде које настају стезањем (загушење-стезање врата шаком односно шакама, задављење-стезање врата омчом коју затеже нека жива или нежива сила, вешање-стезање врата омчом коју пасивно затеже тежина сопственог тела),
  • Стезање или притисак на грудни кош у току неких хируршких захвата
  • Разни облици шока.[4]
  • Акутна тровања
  • Порођај
  • Боравак на висини
  • Болести крви (анемија)
  • Тешка искрварења

Патофизиологија[уреди]

Недовољна количине кисеоника у атмосфери изазива пад парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху, и има за последицу смањење оксигенације хемоглобина у плућним капиларима.[5] Код овог поремећаја у свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене, тј. значајно су ниже од физиолошких, наведених у доњој табели, и могу настати због загађења атмосфере издувним гасовима, парама, димом и другим испарењима, у току боравка на високим планинама или у атмосфери, у току инцидената у рудницима и подземним јамама, у ваздухопловству, космичким летовима, подводним активностима, али и због повреда и других механичких запушења уста и носа или стазања дисајних путева.[6]

Концентрација гасова у ваздуху и крви

Гас Ваздух
атмосфера — алвеоле
(парцијални притисак у кРа)
Крв
артерије — вене
(парцијални притисак у кРа)
Кисеоник
20,613,5
(158) — (158)
12.55,3
(95) — (40)
Угљен-диоксид
0.045,3
(0,3) — (40)
5,36,1
(40) — (46)
Азот
79,676,2
(597) — (572)
76,276,2
(572) — (572)
Водена пара
0,76,3
(5) — (47)
6,36,3
(47) — (47)

Према брзини настанка и тежини клиничке слике разликују се две врсте аноксије;

Акутна аноксија[уреди]

Акутна или брзонастајућа аноксија, први је тип аноксије која се карактерише израженим знацима и симптомима недовољног снабдевања кисеоником виталних органа у току једног или два минута после прекида функције дисања. Она доводи до тежих поремећаја размене гасова у ћелијама, што има за последицу поремећај функције најзначајнијих виталних органа као што су мозак и срце.

Последице акутне аноксије зависе од брзине њеног развоја, и тежа су уколико су ћелије различитије или својственије. Време за које поједино ткиво може да се одржи у функцији износи; око шест до осам минута (за мозак), 20 до 30 минута (за булбус), 120 минута за мишиће итд.[7] Аноксија мозга и срчаног мишића може довести до наглог прекида можданих функција, застоја срчаног рада, и настанка смрти.

Акутна аноксија плода у тренутку порођаја, настала као поседица компресије, може да доведе до појаве енцефалопатије, [8] или глувоће, код новорођенчета.[9]

Хронична аноксија[уреди]

Други тип аноксије је хронична форма аноксије, која може да настане као последица;

Аноксична аноксија

Овај облик аноксије настаје као последица недовољног засићења хемоглобина артеријске крви кисеоником, најчешће због његове недовољне количине у плућима. Она може настати нпр. код висинске болести, када је условљене смањеним парцијалним притиском кисеоника у удахнутом ваздуху на великим висинама.[10]

Анемијска аноксија

Анемијска аноксија настаје као последица недовољне количине хемоглобина у циркулишућој крви, због искрварења или анемијских болести.

Застојна аноксија

Настаје као последица смањеног или недовољног протицања крви у ткивам (системска аноксија) или до самих ћелија (ћелијска аноксија), због озбиљно нарушене циркулације у крвним судовима и капиларима.

Такав облик аноксије срећемо код срчаног мишића, због неспособности веначног крвотока да снабде миокард довољним количинама кисеоника, код аноксије новорођенчета због нарушене функције крвотока, продуженим трајањем трудноће или порођаја.[11]

Хистотоксична аноксија

Због ензимских поремећаја у ткивима или нарушене функције хемоглобина (нпр код разних тровања), у овој аноксија ткива и ћелије нису у могућности да користе кисеоник, иако га у плућима или крви има у довољним количинама.

Остали облици аноксије

Разни облици аноксије могу настати или се касније јавити и; приликом анестезије, у току неких хируршких захвата или у разним облицима шока.

Извори[уреди]

  1. Guyton, A. C. (1996): Medicinska fiziologija, Savremena administracija, Medicinska knjiga, Beograd.
  2. Guyton, Arthur C.; John Edward Hall (2006). Medicinska fiziologija: udžbenik. Medicinska naklada. ISBN 978-953-176-318-9. 
  3. Guyton AC. Transport of oxygen and carbon dioxide in the blood and body fluids. In: Textbook of medical physiology. 5th edition. Philadelphia: WB Saunders; 1976. pp. 543–71.
  4. Fink MP. Cytopathic hypoxia in sepsis: a true problem? Minerva Anestesiol 2001; 67(4):290–1.
  5. Davidović, J. (1975): Neke psihofiziološke karakteristike hipoksičnih stanja. Skoplje: V Kongres psihologa Jugoslavije. Materijali 2: 231-240.
  6. Шик Л. Л., Канаев Н. Н. Руководство по клинической физиологии дыхания. / Л.: Медицина. 1980.- 375 с.
  7. Krvavica S, Gamulin S. Integralna reakcija stanice na ozljedu. U: Gamulin S, Marušić M, Kovač Z, ur. Patofiziologija. Zagreb: Medicinska naklada; 2002. pp. 115–23.
  8. Marjanović B, Janković B. Novija saznanja o patofiziologiji i terapiji hipoksično-ishemične encefalopatije u dece. U: Grupa autora. Problemi u pedijatriji 90. Beograd: Medicinska knjiga Beograd-Zagreb; 1991.1-14.
  9. Davidović, J. (1978): Funkcionalni nivo neurona u hipoksiji. Psihologija, 5: 141-149
  10. Davidović, J, Krstić, N, Radović, A, Milunović, MI, Milanović, R. (1976). Slučajevi akcidentalne hipoksije za vreme letenja. Zbornik radova iz vazduhoplovne medicine: 19-36.
  11. Delivoria-Papadopoulos M. Mechanisms of cerebral injury in perinatal asphyxia and stragies for prevention. J Pediatr. 1998;132:30-34.

Литература[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).