Анпут
| Анпут | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||
| Лични подаци | ||||||
| Име у хијероглифама |
| |||||
| Породица | ||||||
| Супружник | Анубис | |||||
| Митологија | ||||||
| Животиње | Шакал | |||||
Анпут је богиња у древној египатској религији. Њено име се у хијероглифима пише као jnpwt, а у средњоегипатском језику реконструисано је као /ʔan.ˈpa.wat/ или /jan.ˈpa.wat/.[1] На енглеском се њено име понекад транслитерационо преноси као Анупет, Инпут или Инепут.[1]
Као женски пандан свог мужа Анубиса,[2] њено име садржи завршни суфикс -t, који означава женски род jnpwt.
Као Анубисова супруга, Анпут је богиња мртвих, повезана са сахранама и мумификацијом. Поред тога, сматрана је богињом заштите и често је довођена у везу са пустињом, коју су древни Египћани доживљавали као царство мртвих.[3]
За разлику од Анубиса, Анпут нема значајну улогу у египатској митологији, али се веровало да бди над телом Озириса, бога загробног живота, преузимајући улогу његовог заштитника у тренутку његове смрти.
У Текстовима пирамида приказана је као змија која „освежава и прочишћава“ фараона. Такође се веровало да доноси воду духовима мртвих док чекају завршетак своје мумификације.
Приказ
[уреди | уреди извор]Обично је приказивана као жена која на глави носи круну са шакалом који лежи на перу, што је мотив видљив и на статуи божанске тријаде Хатор, Минкерех и Анпут. Ређе је представљана са телом жене и шакалском главом.[2][4]
Шакал је био животиња за коју се веровало да поседује оштра чула, посебно у откривању мириса тела која се распадају. Ова веза са смрћу и његова перцепција чистача учинили су шакала одговарајућим симболом за чување душа у оном свету. У неким случајевима, Анпут је приказана као краљевска жена украшена лепршавом одећом и величанственом круном, која одише дахом милости и моћи. Као одана Анубисова жена, она учествује у његовој божанској одговорности као чувар преминулих, водећи душе на њиховом трансцендентном путовању.[3]
Митологија
[уреди | уреди извор]Анпут је женски пандан бога Анубиса,[2] мајка Кебехет (богиње прочишћења) и персонификација седамнаестог нома Горњег Египта.[5] Такође је сматрана заштитницом тела Озириса, бога загробног живота.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Seawright, Caroline (8. 10. 2001). „Anubis, God of Embalming and Guide and Friend of the Dead”. Архивирано из оригинала 8. 1. 2014. г. Приступљено 5. 6. 2017.
- ^ а б в Wilkinson, Richard H (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt.. Thames & Hudson. p. 190
- ^ а б Cassar, Claudine (2023-11-01). „Unveiling Anput, the Wife and Female Version of Anubis”. Anthropology Review (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-05.
- ^ „Anput | Ancient Egypt Online” (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-05.
- ^ DuQuesne, Terence (2007), Anubis, Upwawet, and Other Deities: Personal Worship and Official Religion in Ancient Egypt, p. 20
Литература
[уреди | уреди извор]- Pinch, G. (2002). Handbook of Egyptian mythology. Bloomsbury Publishing USA.
- Wilkinson, R. H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt.
