Пређи на садржај

Анри V

С Википедије, слободне енциклопедије
Анри V Бурбонски
Анри V
Лични подаци
Пуно имеHenri Charles Ferdinand Marie Dieudonné d'Artois, duc de Bordeaux
Датум рођења(1820-09-29)29. септембар 1820.
Место рођењаДворац Тилери, Париз, Француска
Датум смрти24. август 1883.(1883-08-24) (62 год.)
Место смртиДворац Фрохсдорф, Аустроугарска
Породица
СупружникМарија Тереза од Аустрије
РодитељиШарл-Фердинант
Марија Каролина Бурбон
ДинастијаБурбони
Краљ Наваре
Период2. август – 9. август 1830. године
ПретходникЛуј XIX
НаследникПозиција укинута
Краљ Француске
Период2. август – 9. август 1830. године
ПретходникЛуј XIX
НаследникЛуј-Филип I

Анри V (фр. Henri Charles Ferdinand Marie Dieudonné d'Artois, duc de Bordeaux; дворац Тиљерије, 29. септембар 1820 — дворац Фохсдорф, 3. јун 1883) био је последњи владар који је носио титулу краља Француске и Наваре, као и последњи из династије Бурбонакоји је владао Француском. Касније је био и виши тужилац. Био је син Шарла Фердинанда и Марије Каролине Бурбон, као и унук краља Шарла X.

Испред дворца Рамбује на проглашењу за краља.

Рођен је 29. септембра 1820. у дворцу Тијери као најмлађи син Марије Каролине Бурбон. Рођен је осам месеци после очеве трагичне смрти. Избијањем Јулске револуције 1830. године довело је до пада краља Шарла X који је био приморан потписати абдикацију која се односила на Луја XIX. Пошто Луј XIX није имао дјеце, он је 20 минута касније абдикцирао у корист свог нећака, Анрија V.

Анри је 2. августа 1830. званично проглашен краљем Француске и Наваре чему су се жестоко успротивили револуционари. Под притиском протестаната, у парламенту је 9. августа 1830. донесена је одлука да власт преузме Луј-Филип I. 16. августа је са породицом напустио Француску и побегао у избјегништво.

Смрћу његовог деде Шарла Х 1836. и његовог ујака 1844. године, Анри је постао виши француски тужилац.Његове присталице су се називали легитимистима. Поразом Француске у бици код Седана 1. септембра 1870. године, цар Наполеон III Бонапарта је био ухапшен. Чувши то, власти у Паризу су укинуле Друго француско царство и формирале Трећу француску републику. После тога су у Народној скупштини већина постали ројалисти. Тада му је у скупштини поново понуђена титула краља. Изјавио је како ће примити власт, али само под условом да се укине тробојна застава и да се врати застава са љиљаном. Скупштина то није одобрила, а Анри је због тога одбио круну. Тробојна застава је све до данас остала застава Француске.

Анри V је умро 24. августа 1883. у 62. години. Умро је у својој резиденцији у аустријском дворцу Фрохсдорф. Сахрањен је поред свог деде Шарла Х у Новој Горици која је тада припадала Аустрији, а данас Словенији. Његова лична имовина, укључујући и дворац Шамбор, послије његове смрти били су препуштени Роберту I, сину његове сестре.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Луј XV
 
 
 
 
 
 
 
8. Луј, француски дофен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Лешћинска
 
 
 
 
 
 
 
4. Шарл X
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Август III од Пољске
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Јозефа од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија Јозефа од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
2. Шарл-Фердинант
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Карло Емануел III од Сардиније
 
 
 
 
 
 
 
10. Виторио Амедео III од Сардиније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Polyxena of Hesse-Rotenburg
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Тереза Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Филип V од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
11. Maria Antonietta of Spain
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Изабела Фарнсес од Парме
 
 
 
 
 
 
 
1. Анри V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Карлос III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
12. Фердинанд I од Две Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија Амалија Саксонска
 
 
 
 
 
 
 
6. Франц I од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Франц I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Каролина Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија Терезија
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Каролина Бурбон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Франц I, цар Светог римског царства (= 26)
 
 
 
 
 
 
 
14. Леополд II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марија Тереза од Аустрије (= 27)
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Clementina of Austria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Карлос III од Шпаније (= 24)
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Лујза Шпанска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Марија Амалија Саксонска (= 25)