Анри V
Анри V Бурбонски | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Henri Charles Ferdinand Marie Dieudonné d'Artois, duc de Bordeaux |
Датум рођења | 29. септембар 1820. |
Место рођења | Дворац Тилери, Париз, Француска |
Датум смрти | 24. август 1883.62 год.) ( |
Место смрти | Дворац Фрохсдорф, Аустроугарска |
Породица | |
Супружник | Марија Тереза од Аустрије |
Родитељи | Шарл-Фердинант Марија Каролина Бурбон |
Династија | Бурбони |
Краљ Наваре | |
Период | 2. август – 9. август 1830. године |
Претходник | Луј XIX |
Наследник | Позиција укинута |
Краљ Француске | |
Период | 2. август – 9. август 1830. године |
Претходник | Луј XIX |
Наследник | Луј-Филип I |
Анри V (фр. Henri Charles Ferdinand Marie Dieudonné d'Artois, duc de Bordeaux; дворац Тиљерије, 29. септембар 1820 — дворац Фохсдорф, 3. јун 1883) био је последњи владар који је носио титулу краља Француске и Наваре, као и последњи из династије Бурбонакоји је владао Француском. Касније је био и виши тужилац. Био је син Шарла Фердинанда и Марије Каролине Бурбон, као и унук краља Шарла X.
Младост
[уреди | уреди извор]Рођен је 29. септембра 1820. у дворцу Тијери као најмлађи син Марије Каролине Бурбон. Рођен је осам месеци после очеве трагичне смрти. Избијањем Јулске револуције 1830. године довело је до пада краља Шарла X који је био приморан потписати абдикацију која се односила на Луја XIX. Пошто Луј XIX није имао дјеце, он је 20 минута касније абдикцирао у корист свог нећака, Анрија V.
Анри је 2. августа 1830. званично проглашен краљем Француске и Наваре чему су се жестоко успротивили револуционари. Под притиском протестаната, у парламенту је 9. августа 1830. донесена је одлука да власт преузме Луј-Филип I. 16. августа је са породицом напустио Француску и побегао у избјегништво.
Понуда
[уреди | уреди извор]Смрћу његовог деде Шарла Х 1836. и његовог ујака 1844. године, Анри је постао виши француски тужилац.Његове присталице су се називали легитимистима. Поразом Француске у бици код Седана 1. септембра 1870. године, цар Наполеон III Бонапарта је био ухапшен. Чувши то, власти у Паризу су укинуле Друго француско царство и формирале Трећу француску републику. После тога су у Народној скупштини већина постали ројалисти. Тада му је у скупштини поново понуђена титула краља. Изјавио је како ће примити власт, али само под условом да се укине тробојна застава и да се врати застава са љиљаном. Скупштина то није одобрила, а Анри је због тога одбио круну. Тробојна застава је све до данас остала застава Француске.
Смрт
[уреди | уреди извор]Анри V је умро 24. августа 1883. у 62. години. Умро је у својој резиденцији у аустријском дворцу Фрохсдорф. Сахрањен је поред свог деде Шарла Х у Новој Горици која је тада припадала Аустрији, а данас Словенији. Његова лична имовина, укључујући и дворац Шамбор, послије његове смрти били су препуштени Роберту I, сину његове сестре.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Луј XV | ||||||||||||||||
8. Луј, француски дофен | ||||||||||||||||
17. Марија Лешћинска | ||||||||||||||||
4. Шарл X | ||||||||||||||||
18. Август III од Пољске | ||||||||||||||||
9. Марија Јозефа од Саксоније | ||||||||||||||||
19. Марија Јозефа од Аустрије | ||||||||||||||||
2. Шарл-Фердинант | ||||||||||||||||
20. Карло Емануел III од Сардиније | ||||||||||||||||
10. Виторио Амедео III од Сардиније | ||||||||||||||||
21. Polyxena of Hesse-Rotenburg | ||||||||||||||||
5. Марија Тереза Савојска | ||||||||||||||||
22. Филип V од Шпаније | ||||||||||||||||
11. Maria Antonietta of Spain | ||||||||||||||||
23. Изабела Фарнсес од Парме | ||||||||||||||||
1. Анри V | ||||||||||||||||
24. Карлос III од Шпаније | ||||||||||||||||
12. Фердинанд I од Две Сицилије | ||||||||||||||||
25. Марија Амалија Саксонска | ||||||||||||||||
6. Франц I од Сицилије | ||||||||||||||||
26. Франц I, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
13. Марија Каролина Аустријска | ||||||||||||||||
27. Марија Терезија | ||||||||||||||||
3. Марија Каролина Бурбон | ||||||||||||||||
28. Франц I, цар Светог римског царства (= 26) | ||||||||||||||||
14. Леополд II, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
29. Марија Тереза од Аустрије (= 27) | ||||||||||||||||
7. Maria Clementina of Austria | ||||||||||||||||
30. Карлос III од Шпаније (= 24) | ||||||||||||||||
15. Марија Лујза Шпанска | ||||||||||||||||
31. Марија Амалија Саксонска (= 25) | ||||||||||||||||