Антал Серб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Антал Серб
Fiatal Szerb Antal.jpg
Антал Серб (око 1930)
Пуно имеАнтал Серб
Датум рођења(1901-05-01)1. мај 1901.
Место рођењаБудимпешта
 Мађарска
Датум смрти4. јануар 1945.(1945-01-04) (43 год.)
Место смртиБалф
 Мађарска
ШколаУниверзитет у Будимпешти, Универзитет у Грацу

Антал Серб (мађ. Szerb Antal; Будимпешта, 1. мај 1901Балф, 4. јануар 1945) био је мађарски писац и научник, један од највећих мађарских литерарних стваралаца двадесетог века.

Биографија[уреди]

Родио се у имућној грађанској породици асимилованих Јевреја. Матурирао је у елитној пијаристичкој гимназији, а студије мађарског, немачког и енглеског језика и књижевности завршио је на универзитетима у Будимпешти и Грацу. Такође је говорио француски, а учио је и италијански. Боравио је дуже у Паризу и Италији, а у Лондону је провео годину дана као стипендиста.

Имао је двадесет година када је објавио шест песама у тада најрелевантнијем књижевном часопису Њугат (Nyugat) и потом постао његов стални критичар. Тридесетих година XX века углавном се бавио изучавањем англосаксонске књижевности и теоријом романа.

Широј књижевној јавности постао је познат својом Историјом мађарске књижевности (1934), штивом и данас привлачним како за лаике, тако и за стручњаке.

Године 1934. објављује свој први роман под насловом Легенда о Пендрагону, необичан сплет пародије старих енглеских романа о духовима, неке варијанте криминалистичког и уједно финог еротског романа, који одржава, на изузетно духовит начин, ауторов филозофски скептицизам, али истовремено и критику таквог погледа на свет.

Роман Путник и месечина (1937) јесте аутоанализа човека који тражи себе, сјајан документ безнађа грађанина-хуманисте у предвечерје наступа фашизма, роман духовите суморности. Своју фасцинираност умногоме идеализованим грађанским друштвом, и, још више, елегантном француском аристократском културом, уобличио је у роману Краљичина огрлица (1943).

Без обзира што је по вероисповести био хришћанин а национално се изјашњавао као Мађар, од 1941. године био му је забрањен наступ на радију, а такође је била забрањена и његова Историја мађарске књижевности. 1944. године регрутован је у злогласне радне јединице. Умро је 4. јануара 1945. године у концентрационом логору у Балфу, где су га мађарски фашисти затукли кундацима.[1]

Избор из библиографије[уреди]

  • A magyar újromantikus dráma, 1927.
  • Az udvari ember, 1927.
  • Вилијам Блејк, монографија, 1928. (мађ. William Blake)
  • Кратак преглед енглеске књижевности, 1929. (мађ. Az angol irodalom kistükre)
  • Надахнути песник, есеји, 1929. (мађ. Az ihletett költő)
  • Magyar preromantika, 1929.
  • Vörösmarty-tanulmányok, 1929.
  • Cynthia, 1932.
  • Историја мађарске књижевности, 1934. (мађ. A magyar irodalom története)
  • Легенда о Пендрагону, 1934. (мађ. A Pendragon-legenda)
  • Љубав у боци збирка новела, 1935. (мађ. Szerelem a palackban)
  • Водич кроз Будимпешту за Марсовце, 1935. (мађ. Budapesti útikalauz marslakók számára)
  • Трећи торањ, дневничке белешке са пута по Италији, 1936. (мађ. A harmadik torony)
  • Свакодневнице и чуда, есеји, 1936. (мађ. Hétköznapok és csodák)
  • Путник и месечина, 1937 (мађ. Utas és holdvilág)
  • Don’t say… but say…, 1939
  • Историја светске књижевности, 1941 (мађ. A világirodalom története)
  • Оливер VII, 1943. (мађ. VII. Olivér, објављен под псеудонимом A. H. Redcliff)
  • Краљичина огрлица, 1943. (мађ. A királyné nyaklánca)
  • Száz vers, 1943/1944

Референце[уреди]

  1. ^ Антал Серб, Легенда о Пендрагону 2010, Белешка о писцу. ISBN 978-86-7979-326-3. стр. 261-262.

Спољашње везе[уреди]