Антанаклаза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Антанаклаза (grč. ἀντανάκλασις — рефлексија, одраз, одјек) је стилска фигура која настаје када се у истој реченици или исказу (пасусу, строфи и сл.) употребе речи које исто звуче а различито значе.[1] Заснива се на хомонимији и полисемији.[2] Ова стилска фигура се дели на две подврсте: монолошку или дијафору и дијалошку или анаклазу. Дијафора настаје када хомофоне речи у једом исказу употреби иста особа. Анаклаза настаје када двоје говоре, па другачије разумеју и употребљавају истозвучне речи.[3] С друге стране, многи изједначавају дијафору и антанаклазу[4] односно анаклазу и антанаклазу. Поред ова три термина, користе се и антистаза, дистинкција, контенција, копулација, рефлексија и традукција.[2] Неки антанаклазу сматрају подврстом игре речима[5] односно парономазије.[6] Припада фигурама дикције.

Историјат појма[уреди]

Римски говорник Публије Рутилије Луп (1. век п. н. е.) инсистирао је на подели антанаклазе на дијафору и анаклазу. Римљани су дијафору звали дистинкци­јом, а атанаклазу рефлексијом. Касније је ова подела избледела и данас се само условно користи. Уместо поделе на дијалошку и монолошку фигуру, може се установити разлика у томе да дијафора користи речи које припадају истом семантичком пољу а атанаклаза почива на хомонимији и полисемији речи. [2]

Употреба[уреди]

Подврста антанаклазе, анаклаза, често је стилско средство и основа дијалога у вицевима, анегдотама и комедијама у којима се на намерном или случајном различитом разумевању хомонима или хомоформа заснива хумор. У рекламним и политичким слоганима антанаклаза се такође користи због своје хумористичности али и због лакшег памћења.[2] У афоризмима као и у слоганима она је творбени принцип. Стилематичност и стилогеност антанаклазе постиже се јукстапонирањем истоветног звучања и различитог значења поновљене лексеме.[1]

Примери[уреди]

Разликовање антанаклазе од других сличних фигура[уреди]

Као и зеугма, антанаклаза користи различита значења хомонима. Њихова разлика је у томе што се у зеугми не употребљава два пута хомонимна реч, већ само једном али се други пут подразумева па због тога није фигура понављања за разлику од антанаклазе.

Често се антанаклаза меша са силепсом, али у антанаклази је у питању различито значење сличних речи, док је у силепси искоришћено основно и фигуративно значење исте речи (зато је графит "Мушкарци су животиње? Животиње, опростите." силепса а не антанаклаза).[2]

И стилска фигура епизеукса значи понављање речи у једном исказу, али у епизеукси значење поновљених речи остаје исто, док се у антанаклази мења.[7]

Сличне стилске фигуре[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Ковачевић, Милош (1998). Стилске фигуре и књижевни текст. стр. 141—142. ISBN 978-86-7216-017-8. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 45—46, 80. ISBN 978-953-0-40043-6. Приступљено 28. 3. 2019. 
  3. ^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 280—282. ISBN 978-86-343-0277-6. 
  4. ^ Živković, Dragiša, ур. (2001). „Dijafora”. Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 133. 
  5. ^ Nordquist, Richard. „Antanaclasis (word play)”. ThoughtCo. Приступљено 29. 3. 2019. 
  6. ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 изд.). стр. 12. ISBN 978-0-19-860883-7. 
  7. ^ „Antanaclasis”. Literary Devices. Приступљено 29. 3. 2019. 

Литература[уреди]

  • Živković, Dragiša, ур. (2001). „Dijafora”. Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 133. 
  • Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 280—282. ISBN 978-86-343-0277-6. 
  • Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 45—46, 80. ISBN 978-953-0-40043-6. Приступљено 28. 3. 2019. 
  • Ковачевић, Милош (1998). Стилске фигуре и књижевни текст. стр. 141—142. ISBN 978-86-7216-017-8. 
  • Corbett, Edward P. J. and Connors, Robert J. Style and Statement. Oxford University Press. New York, Oxford. 1999. ISBN 978-0-19-511543-7.
  • Forsyth, Mark. The Elements of Eloquence. Berkley Publishing Group/Penguin Publishing. New York. 2014. ISBN 978-0-425-27618-1.
  • Kennedy, X.J. et al. The Longman Dictionary of Literary Terms: Vocabulary for the Informed Reader. Pearson, Longman. New York. 2006. ISBN 978-0-321-33194-6.

Спољашње везе[уреди]