Анте Билобрк

С Википедије, слободне енциклопедије
анте билобрк
Nh bilobrk ante.jpg
Анте Билобрк
Датум рођења(1919-04-03)3. април 1919.
Место рођењаБрштаново, код Сплита
Краљевство СХС
Датум смрти25. јун 1943.(1943-06-25) (24 год.)
Место смртиВласеница
НД Хрватска
Професијарадник
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од27. новембра 1953.

Анте Билобрк (Брштаново, код Сплита, 1919Власеница, 25. јун 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 8. априла 1919. године у селу Брштанову, код Сплита. Потицао је из сиромашне сељачке породице, па је након зaвршетка основне школе, отишао у Сплит, где је учио молерски занат. До почетка Другог светског рата 1941. године, радио је као молер у бродоградилишту у Сплиту. Овде се повезао са револуционарним радничким покретом и 1940. године је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]

Након окупације Краљевине Југославије, Италијани су га ухапсили па је осам дана провео у затвору. Након успешног бекства из затвора, отишао је у родни крај, где се повезао са месном партијском организацојом и почео активно да ради на припреми устанка. Заједно са народним херојем Антом Јонићем формирао је илегалну групу активиста чији је био руководилац.[1]

Радио је на растурању илегалних летака и антифашистичке и комунистичке литературе и илегално одржавао партијске састанке по селима на којима је говорио о неминовности организовања устанка. Више пута је, преко Далматинске загоре, у партизане на Динару, пребацио неколико група омладинаца. А почетком сепетмбра 1941. године је заједно са једном групом ступио у Динарску партизанску чету. После краћег времена прешао је у Свилајско-мосечку чету, у којој је био постављен за политичког комесара.[1]

Члана Окружног комитета КПЈ за Солин постао је 21. јула 1942. године, а средином септембра 1942. године, када је формиран Мосечки партизански батаљон, постао је његов политички комесар. Истако се у многим борбама у којима је учествовао, а посебно се истакао у разоружавању усташких посада у Лећевици, борбама против усташа на Козјаку и у Кљацима.[1]

Када је 12. новембра 1942. године формирана Трећа далматинска ударна бригада постављен је за политичког комесара Трећег батаљона. Са овом бригадом је учествовао у многим борбама, а посебно се истакао у борби 4. децембра 1942. године када је његов батаљон напао италијанску колону код села Подстрана, на путу СплитОмиш. Нешто касније, 15. децембра поново се истакао у борби током које је униште транспортни воз на прузи Сплит—Книн, између станица Лабин и Каштел Стари. У овој четворочасовној борби Италијани су имали више мртвих и рањених војника.[1]

Јануару 1943. године био је изабран за члана Земаљског одбора СКОЈ-а за Хрватску. Посебно се истако у борбама током Четврте непријатељске офанзиве, марта 1943. године. Његов батаљон је успео да одбије више усташких напада из правца Широког Бријега, а у марту и априлу је учествовао у петанестодневним борбама против четника. Потом је учествовао у спашавању рањеника на планини Чврсници, као и њеиховом преносу преко Неретве све до Невесиња. После Пете непријатељске офанзиве био је пребачен је у Прву пролетерску ударну бригаду, у којој је био политички комесар чете у Шестом (београдском) батаљону.[1]

Погинуо је приликом напада Прве пролетерске бригаде на Власеницу, у ноћи 25/26. јуна 1943. године. Иако је у првом јуришу био је рањен, није хтео да напустити борбу. Када су усташки војници покушали да га ухвате, извршио је самоубиство.[1]

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]