Анте Билобрк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
АНТЕ БИЛОБРК
Nh bilobrk ante.jpg
Анте Билобрк
Датум рођења (1919-04-03)3. април 1919.
Место рођења Брштаново, код Сплита
 Краљевина СХС
Датум смрти 25. јун 1943.(1943-06-25) (24 год.)
Место смрти Власеница
 Независна Држава Хрватска
Професија радник
Члан КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 27. новембра 1953.

Анте Билобрк (Брштаново, код Сплита, 1919Власеница, 25. јун 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1919. године у селу Брштанову, код Сплита. До рата је радио као молер у бродоградилишту у Сплиту. Члан Комунистичке партије Југославије је од 1941. године.

Одмах после капитулације Краљевине Југославије ухапсили су га Италијани и осам дана је провео у затвору. По изласку из затвора отишао је у родни крај, где се одмах повезао са месном партијском организацојом и активно учествовао у припреми устанка. Заједно са Антом Јонићем, народним херојем, формирао је групу активиста чији је био руководилац.

Радио је на растурању летака и остале комунистичке литературе и илегално одржавао партијске састанке по селима. Више пута је, преко Далматинске загоре, у партизане на Динару, пребацио неколико група омладинаца. А почетком сепетмбра је, заједноо с једном групом, ступио у Динарски партизански чету. После кратког времна прешао је у Свилајско-мосечку чету, у којој је постављен за политичког комесара.

21. јула 1942. године изабран је за члана Окружног комитета КПЈ за Солин, а средином септембра 1942. године, када је формиран Мосечки батаљон, Анте је постао његов политички комесар. Истако се у многим борбама: с усташама у Лећевици, на Козјаку и Кљацима.

Када је формирана Трећа далматинска ударна бригада, 12. новембра 1942. године, Анте је постављен за политичког комесара Трећег батаљона. Са бригадом је учествовао у многим борбама а посебно се истакао 4. децембра када је његов батаљон напао италијанску колону код села Подстрана, на путу Сплит-Омиш. Нешто касније, 15. децембра, Анте се поново истакао, у уништењу транспортног воза између станица Лабин и Каштел Стари, на прузи Сплит-Книн. У четворочасовној борби Италијани су имали више мртвих и рањених војника.

У јануару 1943. године изабран је за члана Земаљског одбора СКОЈ-а за Хрватску. Истако се, током марта, у петанестодневним борбама против четника, а нарочито у спашавању рањеника на планини Чврсници и касније у преносу рањеника преко Неретве до Невесиња, током Четврте непријатељске офанзиве. После Пете офанзиве пребачен је у Прву пролетерску бригаду, у којој је био политички комесар чете у Шестом (београдском) батаљону.

Погинуо је приликом напада Прве пролетерске бригаде на Власеницу, у ноћи 25/26. јуна 1943. године. У првом јуришу био је тешко рањен, али није хтио напустити борбу. Када су непријатељски војници покушали да га ухвате, извршио је самоубиство.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]