Анте Павелић (политичар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Анте Павелић
Ante Pavelić (dentist).jpg
Анте Павелић
Биографија
Датум рођења (1869-05-19)19. мај 1869.
Место рођења Госпић
Аустроугарска
Датум смрти 11. фебруар 1938.(1938-02-11) (68 год.)
Место смрти Загреб
Краљевина Југославија
Политичка
партија
Демократска странка
Потпредседник Народног вијећа СХС
Гроб Анта Павелића на загребачком Мирогоју.

Анте Павелић (Госпић, 19. мај 1869Загреб, 11. фебруар 1938), хрватски политичар, по занимању зубар. За време Аустро-Угарске је био члан Хрватске странке права и члан хрватског Сабора од 1906 до 1918. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца био је 1918. године подпредседник Народне већа у Краљевини Југославији је био говорник Сената од 1932-1938. године. Од хрватског Сабора је у јануару 1919. захтевао да Сабор призна Народно веће као врховни ауторитет[1][2]. Војислав Шешељ тврди да је крвави нож адвоката Анте Павелића био сакривен у рукаву зубара Анте Пaвелића[3]. С друге стране, овај политичар је био познат по своме, донекле, негативном ставу према самосталној хрватској држави:

"Тко погледа географску карту видјет ће, да је териториј на који могу рачунати Хрвати неподесан за снажну државу. Срби, који би у тој држави били, а којих има двадесет посто зацијело би, и то с правом, тражили и надаље сједињење са Србијом"[4]

Да би се разликовао од каснијег поглавника НДХ истог имена и презимена, понекад га у литератури наводе као "Анте Павелић (старији)".

Његов син, Анте Смит Павелић (Ante Smith Pavelić, 1903-1985) био је хрватски и југословенски дипломата и публициста.

Извори[уреди]

  1. ^ Dr T G Otte: An Historian in Peace and War: The Diaries of Harold Temperley, Ashgate Publishing, Ltd., Jun 17, 2014 p 335
  2. ^ Fontes: izvori za hrvatsku povijest, Volume 14 Hrvatski Državni Arhiv, 2008 p 631
  3. ^ Vojislav Šešelj: Bal vampira, ABC Glas, 1992 str. 83
  4. ^ Branislav Gligorijević: Kralj Aleksandar Karađorđević: U ratovima za nacionalno oslobođenje, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2002 str. 433