Анте Пандаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Анте Пандаковић
Лични подаци
Пуно име Анте Пандаковић
Датум рођења 1890
Место рођења Загреб, Аустроугарска
Датум смрти 1968
Место смрти Загреб, СФРЈ
Позиција тренер
Тренерска каријера
Године Клубови
1926. - 1930. Југославија

Aнте Пандаковић (1890. - 1968. године)[1] је бивши југословенски и хрватски фудбалски тренер, најпознатији по томе што је био селектор репрезентације Југославије од 1926. до 1930. године.[2] Био је председник фудбалског савеза Југославије од 1928. до 1930. године. Поред фудбала бавио се и скијањем, планинарењем, тенисом, кајаком и кануом. По струци је био дипломирани правник.

Био је брат Мирка Пандаковића.

Каријера[уреди | уреди извор]

Године 1907., са братом, је основао загребачки клуб Викторија. Годинама су били истакнути председници клуба. 1913. године је основао прво скијашко такмичење у Хрватској, у Мркопљу. Следеће године је одржао друго такмичење и прво првенство Хрватске и Славоније у нордијском скијању.

Пре Првог светског рата, са братом, почео је да се бави планинарењем.

Био је тренер репрезентације Југославије од 30. маја 1926.[3] до 26. јануара 1930. године.[4], када је седиште Фудбалског савеза Југославије премештено из Загреба у Београд.[5][4]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У филму Монтевидео, Бог те видео! Анту Пандаковића је глумео Мирослав Блажевић.[6][5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Imehrvatsko.net
  2. ^ Vladimir Stanković of Blic (14. 04. 2010). „Montevideo, Bog te video (6)”. Приступљено 22. 06. 2012. 
  3. ^ RSSSF Yugoslavia National Team List of Results 1920-1929
  4. 4,0 4,1 RSSSF Yugoslavia National Team List of Results 1930-1939
  5. 5,0 5,1 (srpski)Blic Vladimir Stanković: Hrvati odbili igrati, feljton Montevideo, Bog te video (6), 14. travnja 2010.
  6. ^ MojTV Katarina Hrgović: Video: Ćiro Blažević iz nogometnih u glumačke vode. Objavljeno na internetu 14. prosinca 2009.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ивица Буљан: Шпортски печат Хитрецс и Пандаковића, у Повијести хрвтаског шпорта, г. 43, бр. 159, децембар 2011., стр. 8-11