Антимасонска изложба
Антимасонска изложба отворена је 22. октобра 1941. у Београду. Ова изложба била је припремљена као пропагандистичка изложба у служби Недићеве власти у Србији, а против комуниста, Јевреја и масона. Изложбу су финансирали Немци.
За ову изложбу издате су 4 поштанске марке, штампано је 60.000 плаката, 200.000 брошура, 100.000 летака, 9 врста дописница у 108.000 комада, направљено је 176 биоскопских реклама. Верује се да је изложбу до затварања 19. јануара 1942. посетило око 80.000 људи, међу којима су и Милан Недић и неки његови министри.
Иако је по имену изложба била антимасонска, њен циље је био промовисање антисемитских идеја и ширење мржње према Јеврејима. Неке поставку су биле намењене да дехуманизују Јевреје и оправдају истребљивање које су спроводли нацисти. Друге поставке су подсећале на антијеврејску пропаганду из времена Руске Империје и понављали су тврдње изнете у књизи Протоколи сионских мудраца. Изложбу су организовали бивши и тадашњи чланови профашистичког покрета Збор, а њен циљ је било разоткривање наводне јудеомасонске/комунистичке завере за владавину светом.
Позадина[уреди | уреди извор]
Силе Осовине су 6. априла 1941. напале Краљевину Југославију. Лоше наоружана и обучена, Југословенска војска је била брзо поражена. Држава је затим распарчана, а Вермахт је образовао територију Територије војноуправног команданта Србије.[1][2] Територија је обухватала највећи део данашње уже Србије, уз северни део Косова (око Косовске Митровице) и Банат.[3] Ово је био једини део окупиране Југославије у ком су Немци успоставили војну окупацију. То је учињено да се искоричне кључни железнички и водени путеви који су пролазили кроз њу, као и због важних сировина, као што су руде метала.[4] Војни заповедник Србије је именовао марионетску Комесарску управу да води администратинве после под немачким руководством и надзором".[5] Немци су такође промовисали фашистички Југословенски народни покрет Збор, који је предводио Димитрије Љотић.[6] У међувремену, радикални хрватски националиста и фашиста Анте Павелић. који је дуго био у егзилу у Мусолинијевој Италији, је именован поглавником усташке Независне Државе Хрватске. НДХ је објединила скоро целу данашњу Хрватску, целу Босну и Херцеговину и делове Србије у италијанско-немачки протекторат. Власти НДХ су споводили геноцидну политику против Срба, Јевреја и Рома коју су живели у оквиру граница нове државе. Као резултат, појавила су се покрети отпора, српски ројалистички четници пуковника Драгољуба Михаиловића (који су до јесени 1941. почели ) и комунистички партизани, предвођени Јосипом Брозом Титом.
Немци су 29. августа 1941. именовали Владу народног спаса под генералом Миланом Недићем да замени кратрокрајну Комесарску управу.[7] Недић, предратни начелник генералштаба и министар војске повезан са Збором, је од пада Француске 1940. веровао да ће Немци победити у Другом светском рату и желео је да заштити српски народ од немачких одмазди сарађујући са Немцима. Такође је био и жестоки антикомуниста и антисемита. Због отпора Немцима, Врховна команда Вермахта је прогласила да ће за сваког убијеног немачког војника стрељати 100 Срба, а за сваког рањеног 50.
По заузимању Београда у априлу, Немци су наредили популацији од 12.000 београдских Јевреја да се пријаве окупационим властима. Усвојени су закони који су забрањивали Јеврејима разне активности на окупираној територији, од одласка у ресторане до вожње у трамвајима.[8] Јеврејима је наређено да носе траку око руке на којом је црним словима било исписано реч Јеврејин. Неки пронемачки оријентисани Срби су оптуживали Јевреје да су били организатори војног пуча и демонстрација које су проузроковале инвазију сила Осовине на Југославију[9].
Изложба[уреди | уреди извор]
Антимасонску изложбу је организовао Лазар Прокић,[10] шеф владиног одсека за пропаганду, уз финансијску помоћ Немаца. Значајан допринос изложби је дала група избеглих белих руских цртача стрипова који су за време Другог светског рата радили у недићевским и немачким пропагандним телима на графичком урећивању новина, али и цртању плаката.[11]
Антимасонска изложба свечано је отворена 22. октобра 1941. у згради Гарашаниновој улици број 8, у којој се до рата налазило седиште Велике масонске ложе „Југославија“. Изложбу је отворио шеф државне пропаганде Ђорђе Перић. Међу званицама су били министри Велибор Јонић, Милош Радосављевић, Јосиф Костић и Јован Мијушковић, као и други квислиншки функционери Драги Јовановић, Владимир Велмар-Јанковић и Цветан Ђорђевић.
Види још[уреди | уреди извор]
- Однос окупатора према масонерији у Србији 1941—1942
- Пропаганда у окупираној Србији
- Антисемитска изложба
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hehn 1971.
- ^ Pavlowitch 2002, стр. 141.
- ^ Tomasevich 2002, стр. 63–64.
- ^ Tomasevich 2002, стр. 64.
- ^ Tomasevich 2002, стр. 177.
- ^ Thomas 1999, стр. 20.
- ^ Tomasevich 2002, стр. 179.
- ^ Ramet 2006, стр. 130–131.
- ^ Milosavljević 2006, стр. 26.
- ^ Petranović 2006, стр. 425.
- ^ Тимофејев 2010.
Литература[уреди | уреди извор]
- Тимофејев, Алексеј (2010). Руси и Други светски рат у Југославији. Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-089-1.
- Milosavljević, Olivera (2006). Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944. (PDF). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. ISBN 978-86-7208-129-9.
- Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: The History of an Idea. New York: New York University Press. ISBN 978-0-8147-6708-5.
- Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2005. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34656-8.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Belgrade's Anti-Masonic exhibition of 1941-42 Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2011)
- Anti-Masonic Hate Stamps