Антимон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Антимон
Sb,51.jpg
Општа својства
Име, симбол антимон, Sb
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
As

Sb

Bi
калајантимонтелур
Атомски број (Z) 51
Група, периода група 15 (пниктогени), периода 5
Блок p-блок
Категорија   металоид
Рел. ат. маса (Ar) 121,760(1)[1]
Ел. конфигурација [Kr]4d105s25p3
по љускама
2, 8, 18, 18, 5
Физичка својства
Боја сребрносива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 903,78 K (630,63 °‍C)
Тачка кључања 1.860 K (1.587 °C)
Густина 6.697 kg/m3
Моларна запремина 18,19×10−3 m3/mol
Топлота фузије 19,87 kJ/mol
Топлота испаравања 77,14 kJ/mol
Притисак паре 2,49×10−21 Pa (6.304 K)
Сп. топл. капацитет 210 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања ±1
Особине оксида средње кисели
Електронегативност 2,05 (Полинг)
1,82 (Олред)
Енергије јонизације 1: 834 kJ/mol
2: 1.594,9 kJ/mol
3: 2.440 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 145 (133) pm
Ковалентни радијус 138 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураромбоедарска
Ромбоедарска кристална структура за антимон
Топл. водљивост 24,3 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 2,88×106 S/m
Мосова тврдоћа 3
CAS број 7440-36-0
референцеВикиподаци

Антимон (Sb, лат. stibium) елемент је из групе металоида.[2]

Руде антимона су: антимонит (Sb2S3) и улманит (NiSbS).[3]

Примена: Користи се за производњу штампарских легура. У Србији 19. века за антимон коришћен је назив расток[4].

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  4. ^ http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=3820&m=2#page/88/mode/2up

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Антимон на Викимедијиној остави