Антим II Цариградски
| Антим II Цариградски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Цариград, |
| Датум смрти | 1628. |
| Религија | Православље |
| Патријарх васељенски | |
| Претходник | Григорије IV Цариградски |
| Наследник | Кирило I Цариградски |
Антим II Цариградски (грч. Ἄνθιμος Β΄) био је васељенски патријарх Цариграда неколико месеци 1623. године.
Живот
[уреди | уреди извор]Антим је рођен у Цариграду у племићкој и богатој породици. Пре него што је изабран за цариградског патријарха, био је митрополит Адријанопоља.[1]
Његова кратка владавина мора се посматрати у контексту сукоба између прокалвинистичког патријарха Кирила I Цариградског, кога су подржавали холандски и енглески амбасадори, и његових противника које су подржавали француски, аустријски и амбасадори Млетачке републике у османској престоници. Потоњи су успели да убеде великог везира да свргне Кирила I 12. априла 1623. године и да на његово место постави слепог и старог Григорија IV Цариградског. Митрополити и епископи нису били задовољни Григоријем IV јер га Свети синод није канонски изабрао. Стога је Свети синод 18. јуна 1623. године свргнуо Григорија IV и формално изабрао Антима II за патријарха цариградског.[2]
Антим II, чак и ако га је политички подржавала католичка влада, остао је јак и добар православац.[3] Послао је митрополите на Родос, где је Кирило I био привремено прогнан, да га убеди да се повуче на Свету Гору, али без успеха. Напротив, Кирило I се, захваљујући калвинистичком холандском амбасадору, вратио у Цариград и представио лажне кредитне инструменте за 20.000 ливри на име Патријаршије.[3] Антим II није могао да пронађе тако велики износ и био је приморан да абдицира 22. септембра 1623.[3] Након тога, Кирило I се вратио на патријаршијски престо по трећи пут.
Након абдикације, Антим II се повукао на Свету Гору, где је и умро 1628. године.[1]
Напомене и референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate. Wildside Press. стр. 39. ISBN 978-1-4344-5876-6.
- ^ C. Emerau (1926). „Lucar Cyrille”. Dictionnaire de Théologie Catholique. 9. Paris: Letouzey et Ané. 1005–6.
- ^ а б в R. Janin (1914). „Anthime II”. Dictionnaire d'histoire et de géographie ecclésiastiques. 3. Paris: Letouzey et Ané. 532.
