Антиохијска школа

Антиохијска школа или Катехелитска школа Антиохије је била један од два главна центра проучавања библијске егзегезе и теологије током касне антике; друга је била катехетска школа у Александрији. Ова група је била позната под овим именом, јер су заговорници ове традиције имали седиште у граду Антиохији, једном од главних градова древног Римског царства.

Док су хришћански интелектуалци Александрије наглашавали алегоријско тумачење Светог писма и тежили ка христологији која је наглашавала сједињење људског и божанског, они у Антиохији су се држали дословније и повремено типолошке егзегезе и христологије која је наглашавала разлику између људског и божанско у личности Исуса Христа.^[1]

Школа је генерално тежила ономе што би се могло назвати, у прилично лабавом смислу, усвојитељском христологијом.^[2]Пре него што је постао цариградски патријарх Несторије је такође био монах у Антиохији и тамо је био прожет принципима антиохенске теолошке школе.^[3]

Раздобља

Школу у Антиохији је најбоље поделити у три периода:

Рана школа (170-рани четврти век)

Најранији аутор који је познат у овом периоду је Теофил Антиохијски. Затим је дошло до празнине од века и у првој половини петог века постоје три позната ауторе антикена: најпознатији је Еузебије Емески; остали представници су Аказеј из Цезареје и хераклејски епископ Теодор.

Средња школа (350-433)

Овај период укључује најмање три различите генерације: Диодора из Тарса, који је водио ασκητηριον (школу) коју је можда основао. Међу његовим ученицима најпознатији су Јован Хризостом и Теодор Мопсуестија. Главна фигура треће генерације био је Несторије.

Касна школа (после 433)

Након Трећег васељенског сабора (431), Антиохијска школа је изгубила део свог престижа. Међутим, након Четвртог васељенског сабора сабора (451.), Антиохијска школа је постала једина теолошка школа у оквиру источног и западног хришћанства, где су оријентални православци усвојили Александријску теолошку школу. Очигледно су позната само два каснија аутора: Василије Селеукијски и Генадије Цариградски.

Види још

Референце

^ Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A., ур. (2005). „Antiochene theology”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. стр. 79. ISBN 978-0-19-280290-3.
^ Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A., ур. (2005). „Adoptianism”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. стр. 19—20. ISBN 978-0-19-280290-3.
^ Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A., ур. (2005). „Nestorius”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. стр. 1145—1146. ISBN 978-0-19-280290-3.

[веза1-1] Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A., ур. (2005). „Antiochene theology”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. стр. 79. ISBN 978-0-19-280290-3.

[веза2-2] Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A., ур. (2005). „Adoptianism”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. стр. 19—20. ISBN 978-0-19-280290-3.

[3] Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A., ур. (2005). „Nestorius”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. стр. 1145—1146. ISBN 978-0-19-280290-3.

[1]

[2]

[3]