Антиохијска школа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Антиохијска школа или Катехелитска школа Антиохије је била један од два главна центра проучавања библијске егзегезе и теологије током касне антике; друга је била катехетска школа у Александрији. Ова група је била позната под овим именом, јер су заговорници ове традиције имали седиште у граду Антиохији, једном од главних градова древног Римског царства.

Док су хришћански интелектуалци Александрије наглашавали алегоријско тумачење Светог писма и тежили ка христологији која је наглашавала сједињење људског и божанског, они у Антиохији су се држали дословније и повремено типолошке егзегезе и христологије која је наглашавала разлику између људског и божанско у личности Исуса Христа.[1]

Школа је генерално тежила ономе што би се могло назвати, у прилично лабавом смислу, усвојитељском христологијом.[2]Пре него што је постао цариградски патријарх Несторије је такође био монах у Антиохији и тамо је био прожет принципима антиохенске теолошке школе.[3]

Раздобља[уреди | уреди извор]

Школу у Антиохији је најбоље поделити у три периода:

Рана школа (170-рани четврти век)[уреди | уреди извор]

Најранији аутор који је познат у овом периоду је Теофил Антиохијски. Затим је дошло до празнине од века и у првој половини петог века постоје три позната ауторе антикена: најпознатији је Еузебије Емески; остали представници су Аказеј из Цезареје и хераклејски епископ Теодор.

Средња школа (350-433)[уреди | уреди извор]

Јован Хризостом (347 – 407)

Овај период укључује најмање три различите генерације: Диодора из Тарса, који је водио ασκητηριον (школу) коју је можда основао. Међу његовим ученицима најпознатији су Јован Хризостом и Теодор Мопсуестија. Главна фигура треће генерације био је Несторије.

Касна школа (после 433)[уреди | уреди извор]

Након Трећег васељенског сабора (431), Антиохијска школа је изгубила део свог престижа. Међутим, након Четвртог васељенског сабора сабора (451.), Антиохијска школа је постала једина теолошка школа у оквиру источног и западног хришћанства, где су оријентални православци усвојили Александријску теолошку школу. Очигледно су позната само два каснија аутора: Василије Селеукијски и Генадије Цариградски.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A., ур. (2005). „Antiochene theology”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. стр. 79. ISBN 978-0-19-280290-3. 
  2. ^ Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A., ур. (2005). „Adoptianism”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. стр. 19—20. ISBN 978-0-19-280290-3. 
  3. ^ Cross, Frank Leslie; Livingstone, Elizabeth A., ур. (2005). „Nestorius”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. Oxford University Press. стр. 1145—1146. ISBN 978-0-19-280290-3.