Антиславизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Антисловенство)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Насловна страница дела Mein Kampf, у којем је Адолф Хитлер изложо своју антисловенску идеологију

Антиславизам или антисловенство је појам којим се означавају разни облици нетрпељивости, непријатељства или мржње према словенским народима, њиховим државама, историјским тековинама и културној баштини у целини. Током историје, антиславизам се испољавао у широком распону од омаловажавања словенских народа и њихове културе, преко изражавања нетрпељивости и непријатељства, до отвореног заговарања мржње према Словенима и позивања на уништавање словенских народа.[1]

Појам антиславизам се у стручној литератури и публицистици на српском језику среће и као антисловенство,[2] односно протусловенство,[3] или противсловенство.[4]

Историја[уреди]

Прве назнаке организованог антиславизма јављају се већ у време продора немачког Тевтонског реда према словенском истоку, а сам појам је ушао у ширу употребу почетком 19. века.[5] У идеологији немачког нацистичког режима, антиславизам је попримио расистичке и геноцидне размере, што је током Другог светског рата довело до масовног затирања и прогањања словенског становништва и систематског уништавања словенске културне баштине у многим окупираним областима.[6]

Славофобија[уреди]

Посебан облик антиславизма, који се испољава у виду пројектованог страха, односно фобије у односу на Словене, назива се славофобија.[7] Једна од основних одлика славофобије огледа се у ставу да треба страховати од Словена, који су (према уверењу славофоба) опасни по друге народе. У том смислу, славофобија се неретко користи као изговор за подстицање опште нетрпељивости према Словенима. У области политичких односа, славофобија се јавља и као пропагандно средство. Режим нацистичке Немачке је током предратних година систематски промовисао и подстицао страх од Словена, у циљу придобијања немачке јавности за нацистичу политику према словенским државама, која је по основу наводне опасности од Словена приказивана као "одбрамбена", док је у стварности била агресивна и експанзионистичка.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Wollman 1968.
  2. ^ Nedeljković 1999, стр. 238-248.
  3. ^ Крестић 1969, стр. 243, 244, 246.
  4. ^ Богдановић 1985, стр. 131, 148.
  5. ^ Ersch 1810, стр. 465–472.
  6. ^ Borejsza 1989, стр. 57–74.
  7. ^ Кнежевић 2016, стр. 75-120.

Литература[уреди]