Антифашистичка већа и скупштине у Југославији
Антифашистичка већа и скупштине у Југославији биле су представничка и политичка тела формирана на општејугословенском нивоу и нивоу будућих федералних јединица Југославије (укључујући и једно време Санџак). Главни задатак антифашистичких већа и скупштина био је координисање и усмеравање рада Народноослободилачких одбора на својој територији, као и доношење одлука и мера значајних за развој Народноослободилачке борбе.[1]
Прве идеје за стварање представничких тела, која би координисале политички рад на ослобођеној територији, јавила су се у јесен 1941. током постојања Ужичке републике, када је 17. новембра 1941. у Ужицу формиран Главни народноослободилачки одбор за Србију, али је његов рад омела Прва непријатељска офанзива. Развојем Народноослободилачке борбе, у јесен 1942. током постојања Бихаћке републике, стекли су се услови за формирање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), који је настао на његовом Првом заседању у Бихаћу, 26. и 27. новембра 1942. године.[1]
Током 1943. стекли су се услови за формирање земаљских већа у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Санџаку. Најпре је јуна 1943. формирано Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ), а потом у новембру 1943. Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке (ЗАВНОЦГБ), Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС) и Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ). Како је у Словенији, деловао Ослободилачки фронт Словеније (ОФ), он је октобра 1943. на збору у Кочевју формирао Словеначки народноослободилачки одбор (СНОО), који је на заседању фебруара 1944. преименован у Словеначко народноослободилачко веће (СНОВ).[1]
Даљим развојем Народноослободилачке борбе, у лето и јесен 1944. стекли су се услови за формирање антифашистичких скупштина у Македонији и Србији. Августа 1944. на заседању у манастиру Прохор Пчињски формирано је Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније (АСНОМ), а након ослобођења већег дела Србије, новембра 1944. у Београду је формирана Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије (АСНОС).[1]
Током 1944. одржана су заседања свих антифашистичких већа и скупштина на којима је разматран и одборен рад њихових делегација на Другом заседању АВНОЈ, одржаном 29. и 30. новембра 1943. у Јајцу, као и прихваћене све одлуке донете на овом заседању, којима су начелно решена основна питања положаја југословенских народа у новој Југославији и ударени темељи државности свих њених федералних јединица и конституисана Нова Југославија. Након ослобођења земље, 1945. АВНОЈ је прерастао у Привремену народну скупштину Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), док су земаљска антифашистичка већа и скупштине прерасле у народне скупштине будућих федералних јединица Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), која је формирана 29. новембра 1945. године.[1]
Преглед антифашистичких већа и скупштина
[уреди | уреди извор]бр | назив | скраћеница | датум настанка |
датум престанка |
трајање | број заседања |
наследник |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије | АВНОЈ | 26. новембар 1942. | 10. август 1945. | 2 године, 257 дана | 3 | Привремена народна скупштина ДФЈ |
2. | Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске | ЗАВНОХ | 13. јун 1943. | 25. јул 1945. | 2 године, 42 дана | 4 | Народни сабор Хрватске |
3. | Словеначки народноослободилачки одбор | СНОО | 1. октобар 1943. | 10. септембар 1946. | 2 године, 344 дана | 2 | Народна скупштина Словеније |
Словеначко народноослободилачко веће | СНОВ | ||||||
5. | Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке | ЗАВНОЦГБ | 15. новембар 1943. | 17. април 1945. | 1 година, 153 дана | 4 | Народна скупштина Црне Горе |
Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења | ЦАСНО | ||||||
5. | Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака | ЗАВНОС | 20. новембар 1943. | 29. март 1945. | 1 година, 129 дана | 2 | распуштено |
6. | Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине | ЗАВНОБиХ | 25. новембар 1943. | 28. април 1945. | 1 година, 154 дана | 3 | Народна скупштина Босне и Херцеговине |
7. | Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније | АСНОМ | 2. август 1944. | 16. април 1945. | 257 дана | 3 | Народно собрање Македоније |
8. | Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије | АСНОС | 9. новембар 1944. | 9. април 1945. | 151 дан | 2 | Народна скупштина Србије |
Мапа
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527