Пређи на садржај

Антонио Полајуоло

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонио Полајуоло
Лични подаци
Датум рођења(1429-01-17)17. јануар 1429./1433
Место рођењаФиренца, Фирентинска република
Датум смрти4. фебруар 1498.(1498-02-04) (69 год.)
Место смртиРим, Папска држава
Уметнички рад
ПравацРенесанса
ЕпохаСликарство Ренесансе
РегијаИталијанско сликарство
Утицаји одАндрее дел Кастања
Утицао наСандра Ботичелија
Најважнија дела

Антонио ди Јакопо Полајуоло или Полајоло (итал. Antonio di Jacopo Pollaiuolo, Pollaiolo; 1429/14331498), је италијански сликар, вајар, графичар и златар из епохе Ренесансе.[1]

Борба голих ратника, графика Антонија Полајуола

Учио је сликарство са Паолом Учелом, вајање са Донателом, а учио се сребрарском занату са Лоренцом Гибертијем. Радио је најчешће заједно са братом Пјером Полајуолом.[2] Њихова дела показују интерес за класичне узоре и људску анатомију. Сецирали су лешеве да би научили да реалистичније представе људски покрет и напор. Њихова уметничка радионица у Фиренци је сматрана за најбољу радионицу своје епохе.

Сачувана је само једна његова графика, Борба голих ратника, али она представља једно од најзнаменитијих ренесансних уметничких дела.

У цркви Светог Петра у Риму пројектовао је и осликао гробнице за папе Сикста IV и Иноћентија VIII.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Art in Tuscany | Antonio del Pollaiuolo | Podere Santa Pia, Holiday house in the south of Tuscany”. www.travelingintuscany.com. Приступљено 2022-01-21. 
  2. ^ а б „Antonio Del Pollaiuolo”. National Gallery.