Антонио Полајуоло

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонио Полајуоло
072 le vite, antonio pollaiuolo.jpg
Датум рођења(1429-01-17)17. јануар 1429./1433
Место рођењаФиренца
Фирентинска република
Датум смрти4. фебруар 1498.(1498-02-04) (69 год.)
Место смртиРим
Папска држава
Правац/традицијаРенесанса
Утицао наСандра Ботичелија
Утицаји одАндрее дел Кастања
Најважнија дела

Антонио ди Јакопо Полајуоло или Полајоло (итал. Antonio di Jacopo Pollaiuolo, Pollaiolo, 1429/14331498), је италијански сликар, вајар, графичар и златар из епохе Ренесансе.[1]

Борба голих ратника, графика Антонија Полајуола

Учио је сликарство са Паолом Учелом, вајање са Донателом, а учио се сребрарском занату са Лоренцом Гибертијем. Радио је најчешће заједно са братом Пјером Полајуолом.[2] Њихова дела показују интерес за класичне узоре и људску анатомију. Сецирали су лешеве да би научили да реалистичније представе људски покрет и напор. Њихова уметничка радионица у Фиренци је сматрана за најбољу радионицу своје епохе.

Сачувана је само једна његова графика, Борба голих ратника, али она представља једно од најзнаменитијих ренесансних уметничких дела.

У цркви Светог Петра у Риму пројектовао је и осликао гробнице за папе Сикста IV и Иноћентија VIII.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Art in Tuscany | Antonio del Pollaiuolo | Podere Santa Pia, Holiday house in the south of Tuscany”. www.travelingintuscany.com. Приступљено 2022-01-21. 
  2. ^ а б „Antonio Del Pollaiuolo”. National Gallery. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]