Антонио Солари

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонио Солари
Лични подаци
Датум рођења(1465-00-00)1465.
Место рођењаКјети, Италија
Датум смрти1530.(1530-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (64/65 год.)
Место смртиНапуљ, Италија
Уметнички рад
ПољеУметност

Антонио Солари (итал. Antonio Solario; 1465—1530), познат под надимком „Циганин” (итал. Lo Zingaro), био је италијански сликар венецијанске школе, радио је у Напуљу, Марки и Енглеској.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Подаци о животу Соларија су веома оскудни и неизвесни, чак су и место и датум рођења предмет спорова. Према историчару и академику Ђенару Равици, који је такође био класификатор општинског историјског архива, Солари је рођен у Кјетију, док други наводе да је рођен и школован у Венецији где је потписао олтарску слику Antonius Desolario, Venetus 1514 која се сада налази у Бристолском музеју и уметничкој галерији, док је Madonna col Bambino у Националној галерији у Лондону.[2][3] Соларијева активност 1502—1506. је документована у Марку где је своју технику обогатио утицајима умбријско-маршке школе која је присутна на фрески Storie di San Benedetto која се сматра његовим најзначајнијим делом. Друга верзија Madonna col Bambino e un donatore датира из истог периода и сада се чува у музеју Каподимонте.[4] Соларијева дела се понекад мешају са радовима његовог савременика Андреа Соларија, италијанског ренесансног сликара Миланске школе, пример за то је портрет Чарлса II Амбоаза у Лувру.[5] Соларијева тенденција је природњачка: главе су живописне и индивидуалне, а пејзажна позадина измишљена.[6]

Верзију биографије о Соларију је написао Бернардо Де Доминичи који је неколико пута критикован. Доминичи је наводио да је Солари рођен око 1382. године у Рипа Театини, а да је преминуо 1455.[7] Тврдио је да је фреска опатије Сан Либераторе Соларијево дело, што је негирао критичар Франческо Верленђа.[8] Доминичи је у биографији описивао анегдоту о томе како се Солари у време краљице Јоване II Напуљске од обичног мајстора оженио ћерком трговца, након што је сликао путујући по Европи. Соларијева последња извесна активност је забележена 1514. године. Прича се да је био ученик Симона Папе Старијег. Улица у центру Кјетија је посвећена Соларију који је модификован насловом Чезара де Лолиса.

Дела[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Davies, 292; Ettore Modigliani, A Madonna by Antonio da Solario, and the Frescoes of SS. Severino e Sosio at Naples, The Burlington Magazine, Vol. 11, No. 54 (Sep., 1907), pp. 376–377+381-382, JSTOR goes into some of the issues.
  2. ^ „Shared paintings | About us | The National Gallery, London”. www.nationalgallery.org.uk. Приступљено 2022-04-02. 
  3. ^ Marks, 275; Davies, 292-294; images of this and other works
  4. ^ Spinosa 2003, стр. 79
  5. ^ Solario, Andrea (dit Andrea di Bartolo); Italie (1508), Charles d'Amboise (1471-1511), maréchal de France, gouverneur de Milan en 1500 et protecteur du peintre, Приступљено 2022-04-02 
  6. ^  Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Solario, Antonio”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  7. ^ George Lillie Craik (1831). The Pursuit of Knowledge Under Difficulties: Illustrated by Anecdotes (на језику: енглески). New York Public Library. Wells & Lilly. 
  8. ^ Verlengia, F. (2007). „Scritti”. Rivista abruzzese: 28. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • avies, Martin, National Gallery Catalogues: Catalogue of the Earlier Italian Schools, National Gallery Catalogues, London 1961, reprinted. 1986. ISBN 0-901791-29-6.
  • Јавно власништво Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Marks, Richard and Williamson, Paul, eds. Gothic: Art for England 1400-1547, V&A Publications, London. 2003. ISBN 1-85177-401-7.
  • Nicola Spinosa (ed), The National Museum of Capodimonte, Electa Napoli. 2003. ISBN 88-510-0007-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонио_Солари&oldid=27678040”