Антоније Блум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Антоније Блум
Датум рођења (1914-06-19)19. јун 1914.
Место рођења Лозана
Швајцарска
Датум смрти 4. август 2003.(2003-08-04) (89 год.)
Место смрти Лондон
Уједињено Краљевство

Митрополит Антоније, световно име Андреј Борисович Блум (руски: Андрей Борисович Блум; Лозана, 19. јун 1914Лондон, 4. август 2003) је био припадник француског покрета отпора, војни хирург и православни митрополит.

Рођен је 1914. године у Лозани, у Швајцарској.

Мајка му је била сестра композитора Александра Скрјабина. Отац му је био члан руског царског дипломатског кора, па детињство проводи у Русији и Персији. Током бољшевичке револуције породица се сели у Персију одакле 1923. године одлазе за Париз. Будући митрополит тамо дипломира физику, хемију и биологију и докторира медицину на париском универзитету.

Године 1939. пре него што ће отићи да се придружи француској армији на фронту као хирург, тајно узима монашки завет, а 1943. прима монашки постриг и добија име Антоније. Током окупације Француске од стране Немаца, приступа покрету отпора. За игумана је рукоположен 1953. године, 1956. за архимандрита, а 1957. епископа. Митрополит је постао 1966. године. Његове проповеди су Руској православној цркви привукле многе британце. Антоније Блум је преминуо 4. августа 2003. године у Лондону.

Учење[уреди]

Основна тема учења митрополитовог је молитва. Он у својим књигама, радио емисијама и беседама позива људе „на оно што је најтеже“ - да осмотре себе изнутра и скупе сву своју храброст да у молитви изговоре последње речи библије : дођи, Господе Исусе Христе, дођи. У тој краткој молитви у којој се употребљава само једна реч осим имена Христовог он види сублимацију свих напора и очекивања појединца, цркве и читаве људске историје. Посебан значај придаје храбрости да се каже дођи сад без обзира на могући страх од тога.

Карактеристична је и његова усмереност на садашњи тренутак, јер је садашњост једини тренутак у времену над којим човек има директну власт. Прошлост је прошла, а будућност још није почела. Свест о овоме, митрополит је стекао у младости, за време окупације док је био члан покрета отпора, када га је на излазку из метроа зауставио официр Гестапоа. Тада је осетио да ништа сем тог тренутка не постоји, и да се и прошлост и будућност решава у том тренутку.

Спољашње везе[уреди]