Антоније Вучетић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Антоније Вучетић
Antonije Vučetić.jpeg
Датум рођења(1845-12-18)18. децембар 1845.
Место рођењаДубровник
 Аустријско царство
Датум смрти16. мај 1931.(1931-05-16) (85 год.)
Место смртиДубровник
 Краљевина Југославија
НовинеСрђ
Гроб Антонија Вучетића

Антоније Вучетић (Антун, Антонио) (Дубровник, 18. децембар 1845 — 16. мај 1931) српски историчар и публициста из Дубровника.

Биографија[уреди]

Године 1863. завршио је Гимназију у Дубровнику, 1863—67. студирао философију у Бечу (историја и земљопис), 1867—68. професор у нижој гимназији на Корчули, 1868—70. професор у реалној гимназији у Сплиту, 1871—83. професор историје у Дубровачкој гимназијие, 1883—91 школски надзорник котара Сплитског, 1885. Писма калуђера српских манастира на Светој Гори кнезу и властели дубровачкој (1510—1792.)[1] (ту је поред Хиландара наводио податке да је и манастир светог Павла био вековима српски) , 1889. оженио се Маријом Банац, 1890. рођен први син Руђерко, 1891. Гимназија — наставља да држи наставу, 1892. рођена ћерка Даница, 1893. рођена ћерка Даринка, 1894. Дубровник за кандијског рата, 1895. рођен син Душан, 1896. умире син Душан, 1901. умире жена, 1903. умировљен као професор Гимназије, 1904-07. „Срђ” Ситнице из дубровачке прошлости, 1905. низ чланака о потреби градње Гимназије у Дубровнику, 1906-08. уређивао „Срђ” (написао је око 450 страница Срђа), Споменици дубровачки, „Срђ”, 1906—1908. 1910-12. Мали вођ кроз Дубровник и околицу, 1921—24. професор у Гимназији и директор Дубровачког архива, 1923. је основао Дубровачко учено друштво „Свети Влахо”, „Гласник”, ДУД „Св. Влахо”, 1924. умировљен, али наставио да ради као управник Архива, Свети Влахо у Дубровнику, Друштво св. Саве у Биограду. Monumenta Ragusina, ЈАЗУ, приредио је већи број докумената, 1928. дописни члан Српске краљевске академије, 1931. умро.[2]

Нека од осталих студија и чланака су и О исправама српских владара и српске властеле[3] , Стефан Урош, српски краљ, подјељује повластице дубровачким трговцима[4] , Стоњско племство[5].

Референце[уреди]

  1. ^ Вучетић, Антоније (1885). Старине, књига XVII. Загреб: ЈАЗУ. 
  2. ^ Ирена, Арсић (2012). Антоније Вучетић историчар Дубровника, pp. 168. Ниш: Филозофски факултет у Нишу. 
  3. ^ Вучетић, Антоније (1906). Срђ, број 1. пп. 48-53. Дубровник. 
  4. ^ Вучетић, Антоније (1906). Срђ, број 7. пп. 361-362. Дубровник. 
  5. ^ Вучетић, Антоније (1907). Срђ, број 6. пп. 283-284. Дубровник. 

Спољашње везе[уреди]