Антоније Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Антоније Тонка Поповић)
Антоније Поповић
Име по рођењу Антоније Поповић
Друга имена Тонка
Датум рођења 1843.
Место рођења Лесковац
Датум смрти 1896.
Место смрти Лесковац
Узрок смрти самоубиство
Пребивалиште Лесковац
Занимање индустријалац, трговац
Деловање текстилна индустрија

Aнтоније Тонка Поповић (18431896) био је један од најстаријих пионира лесковачке текстилне индустрије.

Биографија[уреди]

Антоније Поповић се родио у Лесковцу 1843. године, у имућној породици. Чим је одрастао, почео је да се бави трговином. У Бугарску је носио лесковачку кудељу и ужарију, а отуда доносио гајтан и шајак и ове артикле продавао по Јужном Поморављу и другим крајевима заједно са ужаријом, паприком и бојама. Код Тонке и Карче, једног старијег лесковачког трговца, служили су готово сви потоњи лесковачки индустријалци: Мита Теокаревић, Глигорије Јовановић, Глигорије Петровић, Прока Митић, Мика Станковић – Куца и други. Куповином и продајом гајтана од бугарских произвођача Тонка се највише бавио пред ослобођење Лесковца и првих година после ослобођења. Године 1882. године постао је један од родоначелника идеје да се због високих царина на увоз гајтана из Бугарске у Лесковцу створи фабрика гајтана. У овој намери он се удружио са Миланом Теокаревићем, Глигоријем Јовановићем, Проком Митићем и уз помоћ Бугарина Стевана Бојиџинова 1884. године отворио је прву фабрику гајтана у воденици у селу Стројковцу.[1] У том периоду Поповић је био врло истакнута личност међу оснивачима прве лесковачке гајтанаре, а доцније имао и истакнуту улогу у оснивању прве српске фабрике вунених тканина у Лесковцу (1895/96), у чијој фирми је његово име на првом месту.

Свој живот Тонка Поповић завршио је трагично. Године 1896, фирма Антонија Поповића и комп. била је доведена у критичну ситуацију и њено банкротство се очекивало сваког часа, и то услед одлуке владе да са Бугарском склопи царински савез, којим би, на штету нове лесковачке фабрике, био олакшан увоз бугарског гајтана, сукна и шајка. Иако је до закључења трговинског уговора са Бугарском дошло тек наредне године, први члан фирме, Тонка, није могао да издржи тешку ситуацију коју су створили преговори с Бугарском и прихватање идеје царинског савеза, већ је себи одузео живот пре него што је фабрика била пуштена у рад.

Тонка је имао три сина, Михаила, Милана и Петра, од којих га је у фабрици заменио Милан. Године 1904. маса Антонија Поповића и Глигорије Јовановић иступају из прве лесковачке фабрике вунених тканина па од Мике Јовановића откупљују његову гајтанару са млином у Грделици и ту оснивају модерну фабрику вунених тканина, гајтана и плетива. Године 1906. ортак Глигорије умро је напрасно, те је на његово место дошао његов брат и наследник Лазар, а за ортаке су тада примљени и Мика Стојановић звани Куца и Глигорије Костић звани Загужанче.[2]

Референце[уреди]

  1. Димитријевић Н., 2015., Лесковац 101, Лесковац
  2. Д. Трајковић, О почецима лесковачке текстилне индустрије, Лесковачки зборник 7, 166 страна , Лесковац, 1967

Спољашње везе[уреди]