Антонов Ан-24

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонов Ан-24

Авион Антонов Ан-24Б у лету
Авион Антонов Ан-24Б у лету

Општи подаци
Намена Путнички авион
Посада 3-4 (2 пилота, инжењер лета, опционо радио оператер)
Број путника 50 путника
Порекло  СССР;
Произвођач АНТК Антонов;
Пробни лет 29.10.1959.
Уведен у употребу 1959.
Повучен из употребе 1962.
Статус активан
Први оператер  СССР Аерофлот
Број примерака 1.367
Димензије
Дужина 23,53 m
Висина 8,32 m
Распон крила 29,20 m
Површина крила 75,00 m²
Маса
Празан 13.300 kg
Нормална полетна 21.000 kg
Погон
Број мотора 2
Физичке особине
Турбоелисни мотор 2 × Ивченко АИ-24А
Снага ТЕМ-а 2 x 1.887 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 500 km/h
Економска брзина 450 km/h
Радијус кретања 1.200 km
Долет 2.400 km
Плафон лета 8.400 m
Портал Ваздухопловство

Антонов Ан-24 (Antonov An-24) је совјетски путнички двомоторни авион, висококрилац са турбоелисним моторима, намењен за путнички саобраћај на кратким и средњим линијама. Поред цивилне, овај авион је нашао и војну примену за транспорт војника и падобранаца[1].

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Историјат пројекта Ан-24[уреди | уреди извор]

  • 18.12.1957. - Објављен је акт Савета министара СССР бр. 1417-656 о развоју авиона носивости 4000 kg и домета до 400 km са крстарећом брзином од 450 km/h.
  • 20.10.1959. - Ан-24 је извршио свој први лет. Авионом је управљала посада: Георгиј Лисенко – капетан, Јуриј Курлин – копилот, Володимир Попов – навигатор, Петро Мелниченко – радио-оператер, Афанасиј Круц – инжењер лета, Јаков Рижик – водећи инжењер испитивања.
  • 19.08.1961. - Објављена је Резолуција ЦК КПСС и Савета министара СССР-а о покретању серијске производње Ан-24 у Кијевској фабрици авиона број 473.
  • Септембра 1962. - Ан-24 је извршио свој први лет са путницима на релацији Кијев – Херсон.
  • 20.12.1964. - Војноиндустријска комисија донела је Решење о развоју леденог патролног авиона АН-24ЛП (Ан-24 Торос).
  • Године 1965. - покренута је серијска производња авиона Ан-24Б у фабрици авиона број 99 у Улан-Удеу.
  • 16.11.1965. - извршен је пробни лет авиона Ан-24Т (транспортна верзија авиона Ан-24).
  • Јануару 1966. - први пут је полетео први серијски авион Ан-24Т произведен у фабрици авиона у Иркутску број 39.
  • Године 1968. - у Иркутску је изграђен Ан-24 Тројанда (Ан-24ВМФ), авион за тестирање опреме за откривање подморница.
  • 25.12.1970. - полетео је први пут авион Y-7 (кинеска реплика Ан-24).
  • У мају-јуну 1982. - На авиону Ан-24РВ постављено је 39 светских рекорда за жене. Међу њима је 7. 05. 1982. достигнут плафон од 11.050 m, а 7. 07. 1982. године терет од 8.096 kg подигнут је на висину од 2.000 m[2].

Технички опис[уреди | уреди извор]

Труп

Погонска група

Крила

Репне површине:

Стајни трап: На точкове стајног трапа су уграђене гуме већег профила због повећаног оптерећења при полетању, слетању и вожњи по земљи. Главни точкови се налазе испод мотора и увлаче се у гондолу мотора током лета. Обезбеђено је управљање носном ногом, при вожњи по земљи и њено увлачење у кљун авиона током лета. На свим ногама стајног трапа точкови су удвојени.

Верзије[уреди | уреди извор]

Преглед направљен на основу литературе[3] овде су изостављени неуспели пројекти а у литератури поменути.

  • Ан-24 - Прототипови и предсерија (1959.).
  • Ан-24А - серијски авион са 44 путника (1959.)
  • Ан-24АТ - лаки војно транспортни авион на бази авиона Ан-24А (1962.)
  • Ан-24Б - основни серијски авион са 48 до 52 путника (1960.)
  • Ан-24В - експортна верзија авиона Ан-24Б (1961.)
  • Ан-24К - салонска верзија авиона Ан-24Б са 16 до 18 путника ВИП (1963.)
  • Ан-24ЛР - (Ан-24 Торос) специјални авион намењен за Арктичке услове (1964.)
  • Ан-24Т - лаки војно транспортни авион на бази авиона Ан-24Б (1965.)
  • Ан-24ФК - фотокартографски авион (1965—1967)
  • Ан-24ПС - авион за претрагу и спашавање (1969.)
  • Ан-24Д - серијски авион са 60 путника (1967.)
  • Ан-24РР - авион лабораторија за радиационо зрачење (1967.)
  • Ан-24ВМФ - "Тројанда" специјални авион за откривање подморница (1968.)
  • Ан-24ШТ - штабски авион за управљање војском у лету и на земљи (1968.)
  • Ан-24УШ - авион учионица за обуку навигатора (1970.)
  • Ан-24ЛП - авион чија је намена да патролира и открива шумске пожаре (1971.)
  • Y-7 - кинеска производња авиона Ан-24 (1970.)

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Авион АН-24 је пројектован у ОКБ "Антонов" из Кијева а серијски су се производили у Кијевској фабрици авиона (1961–1979, 1028 авиона), у фабрици авиона у Улан-Удеу (1965–1971, 174 авиона), у фабрици авиона у Иркутску (1965– 1971, 165 авиона Ан-24Т)[2].

Земље које су користиле авион[уреди | уреди извор]

Поред Совјетског Савеза овај авион је коришћен у преко 40 земаља широм света.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.airwar.ru/enc/craft/an24.html
  2. ^ а б https://antonov.com/en/history/an-24
  3. ^ Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва: Машинострение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва: Машинострение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  • Alexander, Jean. Russian Aircraft since 1940. London: Purnell Book Services, 1975.
  • Gordon,Yefim & Komissarov, Dmitry. Antonov An-12. Midland. Hinkley. 2007. ISBN 978-1-85780-255-9.
  • Gunston, Bill. The Osprey Encyclopedia of Russian Aircraft 1875–1995. . London: Osprey. 1995. ISBN 1-85532-405-9. .
  • Lake, Jon. "Antonov's An-8 Camp: The Little Known Pioneer". Air International, September 2004, Vol 67 No 3. pp. 24–27.
  • Simpson, Rod. Airlife's World Aircraft. Airlife Publishing Ltd. London. 2001. ISBN 1-84037-115-3.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]