Антонов Ан-32
Антонов Ан-32[1] | ||
---|---|---|
![]() Антонов Ан-32Б репни број 727 Хрватског ратног зракопловства | ||
Опште | ||
Намена | вишенаменски транспортни авион | |
Посада | 3 до 5 (зависно од намене) | |
Први лет | 9. јула 1976. | |
Уведен у употребу | 1984 | |
Први корисник | Совјетско ратно ваздухопловство | |
Број примерака | 361 | |
Димензије | ||
Дужина | 23,8 m | |
Размах крила | 29,2 m | |
Висина | 8,75 m | |
Површина крила | 75 m² | |
Маса | ||
Празан | 15.400 kg | |
Макс. тежина при узлетању | 27.000 kg | |
Погон | ||
Турбо-млазни мотор | 1хРУ-19A300 | |
Потисак ТММ | 1 kN | |
Турбо-елисни мотор | 2 × АИ-20Д-5М | |
ТЕМ снага | 2 х 3.812(5112) kW | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на Hopt | 540 km/h | |
Долет | 1.050-2.000 km | |
Плафон лета | 9000 m | |
![]() |
Антонов Ан-32 је вишенаменски транспортни авион, средње носивости. Развијен је у оквиру бироа Антонова, а произведен је у кијевској фабрици авиона у Совјетском Савезу. Овај авион је првенствено осмишљен за војне потребе, с могућношћу трансформације у путничку и друге намене. Израђен је на основу Ан-26 на који су уграђени скоро двоструко јачи мотори. Произведено је 361 авион, а први лет био је 1976. године. НАТО назив му је Cline.
Историја и развој[уреди | уреди извор]
Развој Ан-32 почиње када се у политици СССР-у осетила потреба за авионом на бази Ан-26, који би могао да врши операције у отежаним планинским условима до 4500м, са кратких полетних стаза и у тропској клими температуре ваздуха до 50°С. Први купац и корисник овог авиона била је Индија, делом због добрих односа вође СССР-а Леонида Брежњева и Индире Ганди.
Конструкција[уреди | уреди извор]
Авион Ан-26 је наследио аеродинамичку концепцију од Ан-24, слободноносећег висококррилца. Крило је у плану трапезног облика. Авион је потпуно метални, крило и репови кесонске а труп полумонокок конструкције. Механизација крила је од два центопланска закрилца и два закрилца с истовременом функцијом елерона (крилаца). Високо смештени носачи мотора изнад крила омогућили су уградњу пропелера с краковима већег дијаметра. Већим елисама и снажнијим моторима авион је добио одличне особине узлетања и лета, поготово на аеродромима у тропским крајевима и на већим надморским висинама, односно у условима где турбоелисни мотори знатно губе на снази.
Карактеристике и намена[уреди | уреди извор]
Ан-26 је средњи транспортно-десантни авион, превасходно за тактички и оперативни војни ваздушни транспорт живе силе и војне опреме, у повољним и сложеним метеоролошким условима, дању и ноћу. У основној намени је обезбеђено да авион Ан-26 носи 39 војника или 30 падобранаца с личном опремом, 26 рањеника на носилима, самоходна средства АСУ-57 и СД-85, аутомобил ГАЗ-69, минобацач од 120 mm итд., што се све може избацити из ваздуха у току лета.
Теретна верзија може понети до 6.700 кг терета који се у 12,48 м дуги, 2,30 м широк и 1,84 м висок простор утоварује преко спуштене "рампе" у репном делу авиона. Путничка верзија има 55 седишта.[2]
Верзије[уреди | уреди извор]
- 'Ан-32' - основна верзија.
- 'Ан-32А' - прва цивилна варијанта.
- 'Ан-32Б' - унапређена верзија.
- 'Ан-32Б-100' - верзија са повећаном носивости на 7.5 тона.
- 'Ан-32МП' - патролна верзија.
- 'Ан-32П' - верзија за гашење пожара.
Земље корисници[уреди | уреди извор]
| Авганистан
|
Ангола
|
Бангладеш
|
Екваторијална Гвинеја
|
Етиопија
|
Јерменија
|
Јордан
|
Колумбија
|
Куба
|
Либија
|
Мексико
|
Монголија
|
Обала Слоноваче
|
Перу
|
Руанда
|
Русија
|
Судан
|
Танзанија
|
Украјина
|
Хрватска
|
Шри Ланка
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Jane's All The World's Aircraft,1988-89
- ^ "Kiev Aviation Plant: 'Aviant'" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2008) aviant.ua., 12. Novembar 2011.
- ^ Hoyle Flight International 11–17 Decembаr 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Антонов Ан-32 на Викимедијиној остави. |