Антон Корошец
Антон Корошец | |||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||
Датум рођења | 12. мај 1872. | ||||||||||||||||||
Место рођења | Бисерјан, Аустроугарска | ||||||||||||||||||
Датум смрти | 14. децембар 1940.68 год.) ( | ||||||||||||||||||
Место смрти | Београд, Краљевина Југославија | ||||||||||||||||||
Универзитет | Карл-Франценс Универзитет Грац | ||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||
Политичка странка | Словенска народна странка, Југословенска радикална заједница | ||||||||||||||||||
|
Антон Корошец (Бисерјане, 12. мај 1872 — Београд, 14. децембар 1940) је био словеначки језуит, конзервативни политичар, и вођа Словеначке народне странке.[1]
Гимназију је похађао у Птују и Марибору. Студирао је теологију, а за римокатоличког свештеника је заређен 1895. године. Студије је завршио докторатом из теологије на Универзитету у Грацу 1905.
Дана 30. маја 1917. године постао је председник Југословенског клуба у бечком парламенту. Био је први потпредседник владе Краљевине СХС и једини председник владе Краљевине СХС који није био Србин.
Биографија
[уреди | уреди извор]Корошец је био потпредседник прве владе Краљевине СХС састављене 1918. Такође је био и министар за исхрану и обнову земље, за његово име се везује афера скупог увоза робе лошег квалитета из Америке.[2]
На Изборима за Уставотворну скупштину 28. новембра 1920. године Словеначка народна странка освојила је 11.274 гласова и 27 мандата.[3] Корошец се противио усвајању Видовданског устава. Захтевао је да се у устав унесу одредбе о покрајинским аутономијама и противио се ограничавању веза са Светом столицом.[4] После усвајања устава водио је кампању за већу аутономију за Словенце у Краљевини СХС све док СНС није прихватила понуду Народне радикалне странке да се образује коалициона влада, после чега је овај циљ занемарен.
Након атентата у Народној скупштини и смрти Стјепана Радића, да би смирио напетости међу народима у краљевини, краљ Александар Карађорђевић је понудио Корошецу да образује прву владу Краљевине СХС у којој премијер не би био Србин. Међутим, краљ је убрзо сменио Корошеца након увођења Шестојануарске диктатуре. Корошец је такође био министар у влади Петра Живковића.
Заступао је конзервативна политичка гледишта о разним друштвеним питањима. Као римокатолички свештеник и предводник словеначких конзервативаца био је изразити клерикалац и словеначки клеронационалиста. Током последњих година живота испољавао је антисемитизам и антијудаизам. Такође био је и противник слободног зидарства.
Одликован је Орденом Карађорђеве звезде првог степена 26. децембра 1938.[5]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Антон Корошец на прослави 20. годишњице Југославије
-
Антон Корошец 1900.
-
Антон Корошец на мртвачком одру
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Korošec, Anton - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-26.
- ^ "Политика", 7. дец. 1922, стр. 2
- ^ Petranović 1988, стр. 119.
- ^ Petranović 1988, стр. 121.
- ^ Време, 27. дец. 1938, стр. 4
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.
- Fogelquist, Alan (2011). Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918-1929. Lulu.com. ISBN 978-1-257-94299-2.