Антон Кухељ

С Википедије, слободне енциклопедије
Антон Кухељ
Антон Кухељ 50.-тих година 20. века
Пуно имеАнтон А. Кухељ
Датум рођења(1902-11-11)11. новембар 1902.
Место рођењаОпчине
 Аустроугарска
Датум смрти31. јул 1980.(1980-07-31) (77 год.)
Место смртиЉубљана
  СФР Југославија

Антон Кухељ (Опчине, 11. новембар 1902Љубљана, 31. јул 1980) је био словеначки и југословенски машински инжењер, професор и декан Техничког факултета у Љубљани, ректор Универзитета у Љубљани, академик САЗУ, директор Института за математику, физику и механику на универзитету, пилот и једриличар, и конструктор више летилица.

Авион Кухељ КС-1 (1936)
Авион Кухељ КС-2 Тончек (1936)
Авион Свеп Минима (1939)
Авион Летов ЛК-1 (1954)
Једрилица Инка (1936)

Биографија[уреди | уреди извор]

Похађао је средњу школу у Трсту и Крању. Дипломирао је електротехнику на Машинском факултету у Љубљани 1927, а докторирао 1936. Године 1933. изабран је за доцента на Машинском факултету, 5 година је за ванредног професора, а 1946. за професора. Био је шеф катедре, декан 1947/48, ректор Техничке школе 1952-54 и ректор Универзитета 1954-56. Био је један од пионира словеначког и југословенског ваздухопловства. Сарађивао са С. Блоудком на пројектима летелица, спортским, туристичким и школским авионима. Први авион полетео је 1930. године, а последњи 1954.

После ослобођења, инж. Кухељ је августа 1946. именован за члана Колегијума ВТИ у Београду, у којем је две године провео као научни сарадник ангажујући се у решавању аеродинамичких и других проблема искрслих при конструисању авиона у конструкторским групама ГДВИ (Генерална Дирекција Ваздухопловне Индустрије). По повратку у Љубљану сарађивао је са предузећем „Летов“ („Letov“) које је, по његовом пројекту, произвело 1955. три примерка троседог туристичког авиона мешовите конструкције ЛК-1 (LK-1).

Члан САЗУ постао је 1949. године, а потпредседник је 1951 - 1980. Био је почасни члан неколико југословенских стручних друштва. Награду за животно дело Б. Кидрић добио је 1973.. Био је професор емеритус и почасни доктор Универзитета у Љубљани.

Списак летелица на којима је радио[1][уреди | уреди извор]

Авиони

  • КС I (KS I John) - двокрилац 1936.
  • КС Iб (KS Ib Momak) - двокрилац 1936.
  • КС II (KS II) - нискокрилац 1937.
  • КС IIб (KS IIb Tonček) - нискокрилац 1937.
  • Свеп Минима (Svep Minima) - нискокрилац 1938.
  • Свеп Це Це (Svep Tse Tse) - нискокрилац 1938.
  • „Албатрос“ Алка - авиона за основну обуку пилота 1939. са мотором Џипси Мајор (DH Gipsy Major I) од 130 КС полетео јула 1940. године.
  • ЛК-1 (LK-1) - туристички авион 1954.

Једрилице

  • Инка I - тренажна једрилица 1936.
  • Инка II - тренажна једрилица 1936.
  • Инка Соко - тренажна једрилица 1936.
  • Инка Iа - тренажна једрилица 1938.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 

Види још[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Антон Кухељ je aутор:

  • бројних научних и стручних чланака,
  • 5 универзитетских уџбеника и
  • 4 популарне књиге о механици.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Darinka Kladnik. Zgodovina letalstva na Slovenskem / od začetkov do današnjih dni. ZIP-Zavod za intelektualno produkcijo. str. 325. COBISS 242534912. 2008. ISBN 978-961-91035-6-2..
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]