Антон Цајлингер

С Википедије, слободне енциклопедије
Антон Цајлингер
A. Zeilinger (cropped).jpg
Цајлингер 2021.
Лични подаци
Датум рођења(1945-05-20)20. мај 1945. (77 год.)
Место рођењаРид у Инкрајсу, Аустрија
Научни рад
ПољеФизика

Антон Цајлингер (нем. Anton Zeilinger; 20. мај 1945) аустријски је физичар и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности од 2. новембра 2006.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је основне студије физике и математике на Универзитету у Бечу, докторат 1971. године и хабилитацију 1979.[1] Радио је као ванредни професор на Масачусетском технолошком институту 1981—1983. и на Универзитету у Бечу 1983—1990, као професор на Техничком универзитету у Минхену 1988—1989, на Универзитету у Инзбруку 1990—1999. и на Универзитету у Бечу од 1999.[1] Као виши научник ради на Институту за квантну оптику и квантну информацију на Аустријској академији наука.[2] Заједно са Данијелом Гринбергером и Мајклом Хорном је радио на основама квантне механике и нове контраинтуитивне карактеристике стања са три и четири честице. Први је са својим тимом реализовао експеримент што је отворило поље интерференције са више честица и квантних корелација са више честица. Користећи методе развијене тамо, извео је прву квантну телепортацију. Реализовао је први експеримент квантне криптографије заснован на заплету, а касније и квантну информатику на све већим удаљеностима и, имплементирајући вишедимензионална стања, са све већим капацитетом информација.

Редовни је члан Аустријске академије наука од 1998, Немачке академије природних научника од 2005. и Берлинско-Бранденбуршке академије науке од 2002. године.[1] Године 2009. је основао Међународну академију Траункирхен која је посвећена подршци надареним студентима у науци и технологији.[3] Добитник је награде Фондације „Теодор Кернер” 1980, Винчијеве награде за изврсност 1995. и Европске оптичке награде 1997, проглашен је за научника године у Аустрији 1996, добитник је награде града Беча 2000, Хумболтове награде 2000, награде „Ервин Венцл” 2001, аустријског крста за заслуге у науци и уметности 2001, награде „Јоханес Кеплер” 2002, награде Академије науке у Гетингену 2003, меморијалне награде „Клопстег” 2004, медаље „Лоренц Окен” 2004, међународне награде „Краљ Фејсал” 2005, почасног доктората Хумболтовог универзитета у Берлину 2005, медаље „Исак Њутн” 2007. и Волфове награде за физику 2010.[1] Интервјуисао је Моргана Фримана у другој сезони серије Through the Wormhole.

Добитник је Нобелове награде за физику 2022. године.[4][5]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Антон Цајлингер”. САНУ. 
  2. ^ „Anton Zeilinger – new President of the Austrian Academy of Sciences”. Vienna Center for Quantum Science and Technology. 16. 3. 2013. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2014. Приступљено 23. 9. 2013. 
  3. ^ „International Academy Traunkirchen”. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2014. Приступљено 15. 10. 2021. 
  4. ^ „Научници добили Нобела због доказа који показује да Ајнштајн није био у праву”. Политика. 5. 10. 2022. Приступљено 9. 10. 2022. 
  5. ^ „Цајлингер умало пропустио обавештење о Нобеловој награди”. Политика. 5. 10. 2022. Приступљено 9. 10. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антон_Цајлингер&oldid=25388895”