Антон Цајлингер
Антон Цајлингер | |
---|---|
![]() Цајлингер 2021. | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 20. мај 1945. |
Место рођења | Рид у Инкрајсу, Аустрија |
Научни рад | |
Поље | Физика |
Антон Цајлингер (нем. Anton Zeilinger; 20. мај 1945) аустријски је физичар и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности од 2. новембра 2006.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршио је основне студије физике и математике на Универзитету у Бечу, докторат 1971. године и хабилитацију 1979.[1] Радио је као ванредни професор на Масачусетском технолошком институту 1981—1983. и на Универзитету у Бечу 1983—1990, као професор на Техничком универзитету у Минхену 1988—1989, на Универзитету у Инзбруку 1990—1999. и на Универзитету у Бечу од 1999.[1] Као виши научник ради на Институту за квантну оптику и квантну информацију на Аустријској академији наука.[2] Заједно са Данијелом Гринбергером и Мајклом Хорном је радио на основама квантне механике и нове контраинтуитивне карактеристике стања са три и четири честице. Први је са својим тимом реализовао експеримент што је отворило поље интерференције са више честица и квантних корелација са више честица. Користећи методе развијене тамо, извео је прву квантну телепортацију. Реализовао је први експеримент квантне криптографије заснован на заплету, а касније и квантну информатику на све већим удаљеностима и, имплементирајући вишедимензионална стања, са све већим капацитетом информација.
Редовни је члан Аустријске академије наука од 1998, Немачке академије природних научника од 2005. и Берлинско-Бранденбуршке академије науке од 2002. године.[1] Године 2009. је основао Међународну академију Траункирхен која је посвећена подршци надареним студентима у науци и технологији.[3] Добитник је награде Фондације „Теодор Кернер” 1980, Винчијеве награде за изврсност 1995. и Европске оптичке награде 1997, проглашен је за научника године у Аустрији 1996, добитник је награде града Беча 2000, Хумболтове награде 2000, награде „Ервин Венцл” 2001, аустријског крста за заслуге у науци и уметности 2001, награде „Јоханес Кеплер” 2002, награде Академије науке у Гетингену 2003, меморијалне награде „Клопстег” 2004, медаље „Лоренц Окен” 2004, међународне награде „Краљ Фејсал” 2005, почасног доктората Хумболтовог универзитета у Берлину 2005, медаље „Исак Њутн” 2007. и Волфове награде за физику 2010.[1] Интервјуисао је Моргана Фримана у другој сезони серије Through the Wormhole.
Добитник је Нобелове награде за физику 2022. године.[4][5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д „Антон Цајлингер”. САНУ.
- ^ „Anton Zeilinger – new President of the Austrian Academy of Sciences”. Vienna Center for Quantum Science and Technology. 16. 3. 2013. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2014. Приступљено 23. 9. 2013.
- ^ „International Academy Traunkirchen”. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2014. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ „Научници добили Нобела због доказа који показује да Ајнштајн није био у праву”. Политика. 5. 10. 2022. Приступљено 9. 10. 2022.
- ^ „Цајлингер умало пропустио обавештење о Нобеловој награди”. Политика. 5. 10. 2022. Приступљено 9. 10. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Антон Цајлингер на Викимедијиној остави
- Званична веб страница Међународне академије Траункирхен Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2014)
- Антон Цајлингер на сајту Nobelprize.org
- Инострани члан САНУ Антон Цајлингер добитник Нобелове награде за физику 2022. године (САНУ, 4. октобар 2022)
- Нобелова награда за физику 2022 (Астрономија, 5. октобар 2022)