Пређи на садржај

Антрозоологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Трке са псима на Аљасци

Антрозоологија, позната и као проучавање људи и животиња, је подскуп етнобиологије која се бави интеракцијама између људи и других животиња. То је интердисциплинарна област која се преклапа са другим дисциплинама укључујући антропологију, етнологију, медицину, психологију, социјални рад, ветеринарску медицину и зоологију. Главни фокус антрозоолошких истраживања је квантификација позитивних ефеката односа између људи и животиња на обе стране и проучавање њихових интеракција.[1] Укључује научнике из области као што су антропологија, социологија, биологија, историја и филозофија.[2]

Научници антрозоологије, као што је Паулин Бенет, препознају недостатак научне пажње посвећене нељудским животињама у прошлости, као и односима између људским и нељудских животиња, посебно у светлу величине животињских представа, симбола, прича и њиховог стварног физичког присуства у људским друштвима. Уместо јединственог приступа, ова област се тренутно састоји од неколико метода прилагођених из неколико дисциплина које учествују како би обухватиле односе између људи и животиња и повремене напоре да се развију методе sui generis.

Области студија

[уреди | уреди извор]
  • Интеракција и побољшање у интеракцијама животиња у заточеништву.
  • Афективне (емоционалне) или релационе везе између људи и животиња
  • Људске перцепције и веровања у односу на друге животиње
  • Како се неке животиње уклапају у људска друштва
  • Како се они разликују у различитим културама и како се мењају током времена
  • Проучавање припитомљавања животиња: како и зашто су домаће животиње еволуирале од дивљих врста (палеоантрозоологија)[3]
  • Заробљене животиње у зоолошком врту су повезане са чуварима
  • Друштвена конструкција животиња и шта значи бити животиња
  • Веза човека и животиње
  • Паралеле између интеракције човека и животиње и интеракције човека и технологије
  • Симболика животиња у књижевности и уметности
  • Историја припитомљавања животиња
  • Укрштања специзма, расизма и сексизма
  • Место животиња у просторима у којима живе људи
  • Религиозни значај животиња кроз људску историју
  • Истраживање међукултуралног етичког третмана животиња
  • Критичко вредновање злостављања и експлоатације животиња
  • Ум, сопство и личност нељудских животиња
  • Потенцијалне користи за здравље људи од поседовања кућних животиња
  • Хибриди човека и животиње (где свака ћелија има делимично људски, а делимично животињски генетски садржај)
  • Људско-животињске химере (где су неке ћелије људске, а неке животињског порекла)

Раст поља

[уреди | уреди извор]

Тренутно постоје 23 колеџ програма у проучавању људи и животиња или сродној области у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Уједињено Краљевство, Немачкој, Израелу и Холандији, као и додатних осам програма ветеринарских школа у Северној Америци и преко тридесет антрозоолошких организација у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Уједињеном Краљевству, Аустралији, Француској, Немачкој, Новом Зеланду, Израелу, Шведској и Швајцарској.

У Уједињеном Краљевству, Универзитет у Ексетеру води магистериј из антрозоологије који истражује интеракције људи и животиња из антрополошке (међукултуралне) перспективе. Интеракције са људским животињама које укључују кућне љубимце такође проучава Волтам центар за исхрану кућних љубимаца, који је у партнерству са америчким националним институтом за здравље у истраживању интеракција људи и животиња у вези са развојем и старењем деце.[4]

Сада постоје три примарне листе за научнике и студенте антрозоологије — H-Animal, Human-Animal Studies и НИЛАС, као и листа Critical Animal Studies.[појаснити]

Сада постоји преко десетина часописа који покривају питања антрозоологије, многи од њих основани у последњој деценији, и стотине антрозоолошких књига, од којих је већина објављена у последњој деценији (на пример Humanimalia). Brill, Berg, Johns Hopkins, Purdue, Columbia, Reaktion, Palgrave-Macmillan, University of Minnesota, University of Illinois и Oxford University Press нуде или антрозоолошку серију или велики број антрозоолошких књига.

Поред тога, 2006. године Институт за животиње и друштво почео је да организује стипендију за проучавање људи и животиња, шестонедељни програм у којем пред- и постдокторски научници раде на истраживачком пројекту антрозоологије на универзитету под вођством научника домаћина и научника на даљину. Почевши од 2011. године, Институт за животиње и друштво се удружио са Wesleyan Animal Studies, који ће бити домаћин стипендије у сарадњи са овим институтом. Такође постоји неколико антрозоолошких конференција годишње, укључујући оне које организују ИСАЗ и НИЛАС, као и конференција Minding Animals, одржана 2009. у Аустралији. Коначно, сада се предаје више антрозоолошких курсева него икада раније. Институт за животиње и друштво веб страница наводи преко 300 курсева (првенствено у Северној Америци, али такође укључујући Уједињено Краљевство, Нови Зеланд, Аустралију, Немачку и Пољску) у 29 дисциплина на преко 200 колеџа и универзитета, не укључујући преко 100 курсева правних факултета.

Познати антрозоолози

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mills, Daniel S. „"Anthrozoology"”. Архивирано из оригинала 03. 06. 2016. г. Приступљено 16. 03. 2025. , The Encyclopedia of Applied Animal Behaviour and Welfare. CABI 2010, pp. 28–30.
  2. ^ „Animals & Society Institute.”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2013. г. Приступљено 16. 03. 2025.  Retrieved February 23, 2011.
  3. ^ College of Zoological Studies at London Hanover University - „Paleoanthrozoology: Domestication of Species”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 16. 03. 2025. 
  4. ^ „Processes in Social & Affective Development: Human–Animal Interaction (HAI) Research”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development (NICHD). 30. 12. 2017. Архивирано из оригинала 23. 4. 2018. г. Приступљено 7. 4. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антрозоологија&oldid=30015335”